KO GOD ME NAZOVE RATNIM ZLOČINCEM, NANEĆU MU ZLO! Šokantna ispovest Kapetana Dragana: JNA JE U HRVATSKOJ PALA NA OBA ISPITA
U proleće 1991, na području Like izbili su sukobi između Srba i hrvatske policije, a prvi veći oružani okršaj desio se na Plitvičkim jezerima, na Usrks, 31. marta iste godine.
Srpski narod se nije osećao sigurno u referendumskoj atmosferi u kojoj je Hrvatska glasala o otcepljenju od Socijalističke Federalne Republike Jugoslavije. Baš ovi dogadjaji u Lici bili su uvod u oružani sukob tokom kojeg se u narednim godinama Jugoslavija raspala u krvavom ratu.
Srbi Krajišnici poučeni iskustvom svojih predaka koji su zaklani, bačeni u jame ili odvedeni u logore ‘41 godine, nakon formiranje NDH, organizovali su se u skromne, nediscplinovane paravojne formacije koje bi branile Liku, Kordun I Baniju od povampirene Ustaške idelogoje.
Onda se pojavio on, vojnik, specijalac, patriota, pustolov, čovek državne bezbednosti, čovek strane službe, ratni zločinac ili narodni heroj. Ni dan danas javnost ne zna ko je on zaista i sa kojim zadatkom je došao u Krajinu i kako je od tvrdoglavih Krajišnika napravio elitnu jedinicu Knindže, čiji su ratnici kasnije prešli u Jedinicu za specijalne opracije, tzv. Crvene beretke.
Dragan Vasiljković – Kapetan Dragan gostovao je u emisiji "Crna hronika" na Kurir televiziji. Osvrnuo se na to ko je on i kako bi on samog sebe etiketirao:
- Ja sam zločinac za svakog srbomrsca, ja mu mislim zlo i ako mi se pruži prilika naneću mu zlo. Ko god me nazove ratnim zločincem, taj je srbomrzac! Ja sam najviše ponosan na to da u ovom strašnom ratu, pod mojom komandom, bilo je jako malo žrtava. Ja sam imao jednog poginulog, to je Milan Andrić i četvoricu ranjenih, ja sam izuzetno ponosan na to - započeo je Kapetan Dragan.
Zbog ovoga je stupio u kontakt sa načelnikom resora državne bezbednosti Jovicom Stanišićem:
- Ja sam bio vrlo odan vojnik sve to vreme, smatrao sam da je moja obaveza da informišem moju državu Australiju i da imam nameru da se uključim u ratni sukob - rekao je Kapetan Dragan pa dodao:
- Ja sam najavio da ja idem dole, to je moja služba, ja sam otišao tamo. Smešno je da je mene služba vrbovala, angažovala ili ne daj Bože platila. Nisam dobio dinara za sve vreme ratovanja, to je bila moja volja, smatram da je to bilo vrlo važno, moji rezultati, koje stalno potenciram su jedan poginuli i četvorica ranjenih. Bojim se, da nisam bio tamo, mnogi od tih mladih ljudi ne bi bili živi.
Osvrnuo se na interesante činjenice njegove čete, kao i o (ne)funkcionalnosti JNA:
- U ono vreme bila je velika sujeta, i trebalo bi da razumete tu sujetu. Sve ono što sam ja bio to je trebalo da bude JNA. Njen zadatak je bio da štiti državu od unutrašnjeg i spoljašnjeg neprijatelja, pali su na oba ispita. Bitka za Glinu, to je naša prva naša pobeda, do tada smo dobijali batine na svakom koraku. To je naša prva pobeda, to je zapravo jedna neverovatna pobeda. Ja sam imao 16.000 ljudi koji su se prijavili na obuku, a od njih je odabrano 750, to je kvalitet, a njih 67 je izdvojeno i obučavani su kao instruktori, a od tih 67 njih 20 je krenulo sa mnom na Glinu, to su bila najelitnija deca Srbije, a kad kažem deca, najstariji je imao 27 godina, ostali između 20 i 25 - zaključio je Dragan.
Kurir.rs