Verujte, biće to najbolja reforma koja će se desiti – smeje se taksista dok sa novinarima prolazi pored Trijumfalne kapije širokom avenijom u pravcu centra.
Naime, mediji su upravo u tom trenutku objavili da će prestonica Kazahstana promeniti ime i da će mu biti vraćeno ime koje je nosila od 1998. do 2019. godine. Dovoljno da mu navuče osmeh na lice.
- Akmola. Beli grob. Bukvalno, tako se nekada zvao naš grad. Nije baš ime koje će privući ljude, zar ne? Tada je bivši predsednik Nursultan Nazarbajev odlučio da naš grad učini prestonicom, pa ga je nazvao Astana. A to znači glavni grad. I tako je trajalo do pre tri godine, kada je novi predsednik Kasim-Žomart Tokajev hteo da oda počast bivšem predsedniku i preimenovao ga u Nur-Sultan. Sada, kada više nisu dobri, odlučio je da vrati staro ime – otkriva ovaj mladi Kazahstanac.
– Pa, da li si srećan zbog promene – pita ga novinar dok mu daje 1500 tenge za vožnju.
- Da, jesam. Ali ako ćemo iskreno, ovo je zaista bilo najlakše. Da vrate ljudima ono što žele. Astana – kaže.
Ova promena imena je zaista samo kap u moru promena i reformi koje čekaju ovu najveću državu Centralne Azije, graničenu sa Rusijom na severu i Kinom na istoku, koja leži na ogromnim rezervama nafte, prirodnog gasa i plemenitih metala, koji je najveći svetski proizvođač uranijuma, ali i koji je pravi supermarket religija i različitih etničkih grupa.
Od 19,2 miliona stanovnika, većinu čine Kazahstanci, oko 70 odsto, Rusi su oko 18 odsto, a slede Uzbeci, Ukrajinci, Ujguri, Tatari, Nemci i drugi. To je sekularna zemlja sa 19 verskih konfesija u kojima sa 70 odsto preovlađuje islam, u kojoj postoji 3.200 različitih bogomolja i čak 4.000 verskih udruženja, pa je pravo pitanje da li je ovaj lonac za topljenje zaista spreman za velike reforme najavio Tokajev.
Sasvim je neobično doći u grad sa jednim imenom, a otići iz tog istog grada, koji sada nosi drugo ime. Bivši predsednik Nazarbajev, kažu mi mnogi sagovornici, zaista je pratio putnika do prestonice praktično od dolaska do odlaska iz Kazahstana.
Aerodrom nosi njegovo ime, njegovi plakati su nekada bili na svim prestoničkim avenijama, univerziteti, fondacije i avenije nose njegovo ime, a njegova slika se i danas nalazi u foajeu Narodnog muzeja.
Razgovori o velikim reformama u Kazahstanu, ili Kazahstanu 2.0, kako tamo vole da naglašavaju, počeli su praktično nakon januarske pobune koja je zahvatila brojne gradove, uključujući Almati, najveći kazahstanski grad i bivšu prestonicu. Prema nekim procenama, u velikim neredima koji su izbili zbog velikog skoka cena goriva poginulo je 230 demonstranata, privedeni su mnogi aktivisti i pripadnici opozicije, a pošto je Kazahstan deo Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, Tokajev je pozvao Rusi da smire nemire. Pobuna je ugušena, a Tokajev je krenuo da gradi novi Kazahstan.
Međutim, Rusija je već u februaru napala Ukrajinu, a iako je ruski predsednik Putin očekivao da će istočni sused stati uz njega, Tokajev je ostao neutralan. I ne samo to, više puta je ponovio da priznaje integralnu Ukrajinu, a nedavno je naglasio da neće priznati aneksiju Donjecka i Luganska.
Međutim, to ne znači da neće sarađivati sa Rusijom i Kinom. Vezana je ekonomskim interesima sa ta dva suseda, najviše tenge (nacionalne valute) sliva se u budžet isključivo iz ove saradnje, a utisak je da Kina i Rusija ne žele da se po tom pitanju bilo šta menja, tj. onemogućavaju, koliko je to moguće, ulazak trećeg i četvrtog igrača u taj odnos. Ali Kazahstan, najbogatija zemlja u centralnoj Aziji, pitaće nešto o ovome.
U junu ove godine održan je referendum o ustavnim promenama, a iz Vlade navode da je želja za tim promenama zapravo ukidanje autoritativne vlasti koju je imao Nazarbajev.
Cilj ovih reformi je, naglašeno je, ukidanje „superpredsedničkog sistema”, koji bi trebalo da se transformiše u sistem predsedničke vladavine sa jakom parlamentarnom, sudskom i ustavnom vlašću, u kome neće biti mesta za nepotizam, koji je za vreme Nazarbajeva bio utkan u sve pore kazahstanskih vlasti. Pored toga, želja je da se olakša ekonomski razvoj zemlje u kojoj će svi biti konkurentni sa jednakim pravima, kao i decentralizacija zemlje. Tokajev je naveo i da, između ostalog, želi državu u kojoj će biti moguće jačati zaštitu ljudskih prava i sloboda, nezavisno pravosuđe i političku raznolikost.
A da bi se ovo i mnoge druge stvari postigle, Tokajev je predložio i izmenu ustava u pravcu da se svaki budući predsednik bira na jedan mandat koji bi trajao punih sedam godina. Trenutno je situacija takva da predsednik vlada pet godina i ima mogućnost da bude biran više puta. Ti vanredni predsednički izbori trebalo bi da budu održani u novembru, a kritičari vlasti postavljaju logična pitanja.
Da li će se prvo promeniti ustav u trenutku kada se na ovim vanrednim izborima predsednik bira na sedam godina ili će promene ustava doći posle izbora novembra, pa će Tokajev imati priliku da bude biran prvo na pet godina, a zatim posle toga, po izmenjenom ustavu, još jednom i poslednji put, na sedam godina.
– A šta je to nego superpredsednički sistem – kažu kritičari.
Altaj Abibulajev, ambasador Kazahstana u Hrvatskoj, vrlo jasno postavlja stubove novog Kazahstana – „snažan predsednik – uticajan parlament – odgovorna vlada“.
On je uveren da je predlog Tokajeva da se predsednička ovlašćenja ograniče na jedan sedmogodišnji mandat „politička inovacija koja danas nema presedana u bližem i daljem okruženju Kazahstana – pravi korak napred u razvoju demokratije”.
- Otvara se fundamentalno nova politička prekretnica u istoriji zemlje. Sprovođenje svih predizbornih kampanja omogućiće koncentrisanje na rad na modernizaciji privrede i socijalne sfere - uveren je on.
Uverava me da će država dosledno smanjivati svoje učešće u privredi, da će podsticati privatne preduzetničke inicijative, razvoj konkurencije i da će biti pravedna raspodela nacionalnog dohotka.
– Preduzimamo korake da uključimo najbogatiji deo našeg društva u izgradnju pravednog Kazahstana, kao i diversifikaciju privrede i povećanje ulaganja u ljudski kapital. Nedavno je predsednik Kazahstana inicirao korišćenje sredstava iz Nacionalnog fonda za decu. Od 2024. godine 50% investicionog prihoda Nacionalnog fonda biće izdvojeno na posebne štedne račune za decu do punoletstva. Ova sredstva mogu da se koriste u obrazovne svrhe ili za kupovinu stambenog prostora – kaže Abibulajev.
Ali građani, ali i opozicija, drugačije misle o predlozima Tokaja.
Iako je septembar, večernje temperature jedva da prelaze 5 stepeni Celzijusa, tako da se oko 22 sata skoro iko ne može videti na ulicama. Jedan od tih retkih je Azmat, IT stručnjak. Poreklom iz Almatija, stigao je u Astanu zbog posla i zasnovao porodicu. Ima 40 godina i prilično je ogorčen političkom situacijom. Priznaje mi da je od Tokajeva očekivao više.
- Za sada imamo obećanja. Imamo priču o Nacionalnom dečjem fondu – kaže Azmat, pa Gugl.
- Evo, recimo prošle godine. Investicioni prihod Nacionalnog fonda iznosio je 590 miliona dolara. U Kazahstanu, samo malo... - ponovo gugla.
- Imamo pet miliona dece do 17 godina. Dakle 100 dolara godišnje. Do 17 godina, oni koji su sada rođeni imaće 1.700 dolara. To je dovoljno za stan - pita Azmat.
Među reformama koje su zaživele i koje bi trebalo da budu na usluzi građanima je i digitalizacija. Ideja na dnevnom redu „države slušanja” ide u pravcu da se sve što guši sporu birokratiju uskoro digitalizuje.
Bagat Musin je na čelu Ministarstva za digitalni razvoj i inovacije, čiji je glavni fokus uklanjanje reči poput „nedostaje još jedan papir ili pečat“ iz perspektive javne uprave. U kancelariji pored Nur Alema čeka me Muzej energije budućnosti, najpoznatiji u prestonici, upečatljiv upravo zbog svog futurističkog izgleda.
To je zapravo ogromna osmospratna staklena kugla sa pogledom na celu Astanu i koja je izgrađena za Ekpo 2017.
Kaže mi da je trenutno 94 odsto javnih servisa digitalizovano, da su na 11. mestu na indeksu e-usluga UN i da se o svim poboljšanjima koja naprave dogovaraju sa građanima kroz brojne kanale komunikacije.
- Želimo da uspostavimo koncept 'nevidljive vlade'. Da građani ne idu u javne institucije da nešto rešavaju, već da sve mogu preko digitalnih alata. Recimo da vam treba samo pet minuta da otvorite bankovni račun. Ako imate biometrijsku ličnu kartu. Potrebno je nekoliko minuta da dobijete sve papire za novorođenče. Ali ne od trenutka kada se majka vrati kući sa detetom, već od trenutka kada se ono rodi. Zbog brojnih baza podataka možete dobiti kredit za jedan dan, prodati ili kupiti automobil, registrovati se kao vlasnik kuće, potreban vam je samo potpis notara. Sada radimo na tome da i njih izvučemo iz igre - smeje se Musin.
U futurističkoj kancelariji za sastanke nalazi se na desetine ekrana, koji zahvaljujući brojnim kamerama i satelitskim snimcima prate šta se dešava, na primer, na putevima 10 najvećih gradova Kazahstana ili na poljoprivrednim površinama.
Pokazuje mi snimak koji je skoro zastrašujući.
Dakle, na ekranu su prikazane trenutne saobraćajne gužve u Astani. Svaki automobil je označen plavom ili crvenom bojom. Ako je označeno plavom bojom, znači da policija nema problema sa tim automobilom. Da je registrovan, da ima vlasnika koji nije napravio nijedan prekršaj, da su sve kazne u vezi sa eventualnim prekršajima plaćene. Ali ako su vozila označena crvenom bojom, imamo problem.
- Evo, ovaj auto nije registrovan. Za ovog iza njega nije plaćena kazna. Tako da policija u svakom trenutku može da vidi šta se dešava, zaustavi automobil i spreči eventualni prekršaj – kaže on.
Kazahstanska vlada samu digitalizaciju radi pod okriljem „saradnjom sa građanima znamo sve o njima kako bismo im olakšali svakodnevni život“.
Kritičari i opozicija imaju drugačije mišljenje. Oštroumantvrde da je to policijska država, da agenda "nevidljive vlade" zapravo ide u pravcu velike kontrole, koja bi svakog trenutka mogla da uguši bilo kakve nemire i proteste.
Pored digitalizacije, posebne reforme će morati da idu i u pravcu rodne ravnopravnosti.
Da, broj zaposlenih žena, kako je istakla Lazzat Ramazanova, zamenica šefa Nacionalne komisije za ženska pitanja i demografiju Kazahstana, skoro je isti kao i muškaraca, broj žena u menadžmentu kompanije raste za 9 odsto. godišnje se povećava i broj žena preduzetnica, ali ima problema.
- Muškarci u sličnim sektorima zarađuju 21,7 odsto više i to je nešto što želimo da promenimo. U prošlogodišnjem ukazu predsednika Tokajeva, koji se bavi ljudskim pravima, jasno je navedeno da želimo da eliminišemo diskriminaciju žena. I na tome radimo – kaže Ramazanova.
Erzan i Samala nemaju ove probleme.
Mladi su, zapadnjački orijentisani, oboje rade, odlično govore engleski, muslimani su, ali nisu praktični vernici. Vole Astanu, posebno novi deo grada koji je bivši predsednik počeo da gradi, a koji je već nekoliko godina veliko gradilište, gde praktično svakodnevno niču nove zgrade. Smeju se kada ih pitam da li su to zapravo modeli, veštački podignute zgrade samo da pokažu snagu grada i države.
- Ne, prave su i dosta se prodaju. Grad je planiran za budućnost, ideja je da svi ljudi jednog dana žive u gradu – kažu oni
Astana je druga najhladnija prestonica na svetu.
Kažu mi da su od rođenja navikli na hladnoću, da je zapravo pravo leto tek u julu „kada se temperature popnu na 30 stepeni Celzijusa” i da je kod njih „prava zima, koju zapadnjaci baš i ne koriste jer temperatura ide i do 40 stepeni ispod nule“.
- Čovek se navikne - kažu uz osmeh.
Kažu da su plate dobre, obojica imaju oko 420.000 tenge, što je nešto više od 900 evra, tako da nema nejednakosti. Prosečna plata u Kazahstanu je oko 670 evra.
Da li ih je pogodila inflacija?
- Pa cene su dosta porasle. Posebno u centru, u lokalnim prodavnicama. Testenina je nešto više od dva evra za 500 grama, pet litara ulja je 12 evra, dva kilograma brašna koštaju dva i po evra. Cene benzina su relativno niske u poređenju sa evropskim, kreću se oko pola evra za litar benzina. Pivo je tri evra, što je takođe ok – smeju se.
Kada ih pitaju o ozbiljnijim temama kao što su rat, nesigurnost, geopolitička situacija u zemlji i saradnja sa susedima, Erzan i Samala sležu ramenima.
- Svet se promenio praktično preko noći. Kao što vidite, situacija je nestabilna. O.K., mi smo se na neki način udaljili od Rusije, iako u našoj zemlji živi dosta Rusa. Na drugoj strani je Kina, sa kojom imamo relativno dobre odnose. Imamo mnogo etničkih grupa. Ali šta ako dođe do rata? Pitam se samo da li bi ova multietničnost kojom se hvalimo jednostavno pukla? Verovatno ne, ali odgovor koji bih vam ponudio pre dve godine bio bi bez ovog 'verovatno'. Hoćemo li ostati ovde? Ovo je moj grad, moja zemlja. Gde da idem – pita se Erzan.
Najzad, evo kako odgovaraju na pitanje da li veruju u najavljene reforme.
- Pa vratili smo se u Astanu, to je dobar početak - kažu
Kurir.rs/Jutarnji