PAZARSKA HUREM OTIŠLA ZBOG NEPRAVDE! Lepa muftinica Elma ispričala sve što javnost ne zna! O deci i kako se volela s muftijom
Život s njim bio je divan. Otkrila kako su se upoznali ali i šta mu je rekla: Posle korone ili opstajemo ili se razvodimo, ti i ja nismo navikli da smo mesecima dvadeset četiri sata zajedno
BEOGRAD - Koliko nam muftija nedostaje, koliko patimo i tugujemo što ga više nema, najbolje znaju zidovi našeg doma. Ni deca ni ja nismo mogli da se fokusiramo na samu bol zbog orkanskih vetrova surovosti i nepravde ljudi koji se kriju iza floskula. Sama činjenica da smo doneli odluku da odemo iz svog grada govori o težini borbe sa kojom se nosimo.
U ovoj boli, najveći zadatak mi je da deca ostanu mentalno, emotivno i duhovno zdrava i jaka. Hvala bogu, mislim da u tome uspevam, navodi Elma Elfić Zukorlić (42), druga žena pokojnog lidera Islamske zajednice i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, muftije Muamera Zukorlića.
Ona je na početku razgovora za Objektiv u jednom beogradskom restoranu kazala da je Beograd postao novi dom za nju i njeno četvoro dece godinu dana od muftijine iznenadne smrti.
Iako na prvi pogled jaka, žena koju neki zovu i „sandžačka Hurem” ne krije suze dok priča o pokojnom muftiji, koji joj je, kako priznaje, bio i više od supruga.
– Život sa njim je bio divan i zahvaljujem bogu na tome. Rasla sam i sazrevala uz njega. Pored toga što mi je bio suprug i otac moje dece, muftija je bio i moj učitelj. Bili smo veoma vezani. Bila sam njegov objektivni kritičar, jedina osoba kojoj je dao prostor za kritiku i od koje je to očekivao. Svi patimo jer više nije sa nama, ali moram da budem jaka zbog dece. Najmlađi sin ne može da sakrije svoju bol. Često pominje muftiju i govori da želi da bude kao on.
Kažem mu: „Ako bog da, i bolji”, a on odgovori: „Neću biti bolji od baba, ne mogu, a niti želim da budem bolji od njega. Ti ne razumeš, ja njega volim više od samog sebe.” Učim ih da, ukoliko žele da budu zahvalni ocu na svemu što im je dao, postanu dobri, pravedni, obrazovani i verni ljudi. Sve ostalo će proći, jedino dobra dela ostaju kao trajno dobro.
Muftija je, zbog svog političkog angažovanja, dosta bio prisutan u javnosti, dok je Elma, kako kaže, težila da deci i sebi, pre svega, sačuva mir.
– To je isključivo bila moja odluka, koju on ponekad ne bi podržavao, ali je to razumeo. Za vreme njegovog života imala sam nekoliko intervjua na koje sam izuzetno ponosna, jer su imali za cilj razbijanje predrasuda i stereotipa o ženi muslimanki, posebno ženi sa hidžabom. Naravno, moje političko angažovanje, kao i moja pozicija pomoćnice ministra prosvete doprineli su boljem razumevanju između naroda, te olakšali ženama sa hidžabom ulogu u njihovom javnom, društvenom i političkom životu.
Ipak, nedugo nakon što je muftija preminuo, Elma je bila „prinuđena” da se pojavi u medijima zarad istine o njegovoj smrti.
– Morala sam da se pojavim taman onoliko koliko je bilo dovoljno da neistini ne dozvolim da oblikuje pogrešnu percepciju i svest dobronamernih ljudi, ali i da iznesem svoj i stav svoje dece i o pitanjima koja se tiču naših života. Iz izveštaja obducenata saznali smo da je muftija umro prirodnom smrću, prestankom rada srca.Hvala bogu, nije bio otrovan, jer ko kod ga je poznavao, mogao ga je samo voleti. Sada očekujem objašnjenje od prvobitnih laboratorija kako su mogli izdati pogrešan nalaz i dozvoliti da prođemo kroz sve ovo. Mislim da i bošnjački narod to zaslužuje.
Niko osim mene nije ni znao, svi su mislili da sam ja bolesna
Niko osim nje, kako navodi, nije znao da je lider Stranke pravde i pomirenja bio bolestan još od 2007. godine.
– Muftija jednostavno nije prihvatao činjenicu da je bolestan. Redovno se lečio sve dok nije umro, na svaki pregled išli smo zajedno, a taj odlazak je, između ostalog, imao za cilj da se stekne utisak u čekaonicama da sam ja ta koja je bolesna, a ne on. Čak sam i sestre na prijemu molila da se za njegov termin prozovem ja, jer ja sam ta koja je zakazala termin.
Njegovi lekari i ja smo uspeli da ga ubedimo da se operiše, i to noć uoči njegove smrti. Božjom voljom nije došlo do operacije. Nakon što je umro, danima sam plakala žaleći što ga nismo ranije ubedili da to uradi. Prisećajući se najlepših trenutaka provedenih zajedno, Elma, pomalo neobično, izdvaja period kada su oboje bili zaraženi koronavirusom.
– Bili smo puno bolesni. Muftija nije hteo u bolnicu, pa sam kod kuće obezbedila kiseonik i lekove. Ležali smo u nekom skoro sedećem položaju, nameštali jastuke jedno drugom jer nas je mučio suvi kašalj. Kada smo se malo oporavili, trudili smo se da što kvalitetnije iskoristimo vreme oporavka. On je aktivno radio na knjizi i često bi mi davao da čitam poglavlja kako bismo ih zajedno komentarisali. Bez obzira na bolest, bilo je to lepo druženje.
Rekla sam mu: „Posle korone ili opstajemo ili se razvodimo, ti i ja nismo navikli da smo mesecima dvadeset četiri sata zajedno.”
Muftija Zukorlić i Elma upoznali su se na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a njihov susret bio je „dramatičan”.
– Prijavila sam se na konkurs za asistenta, ali u međuvremenu se konkurs zatvorio, pa mi je muftija ponudio da budem njegov šef kabineta i prevodilac. Ljutito sam ga pogledala i upitala: „Da li ste pročitali moj CV?” Odbila sam ponudu. Nakon toga sarađivali smo na drugom projektu, bliže smo se upoznali i ubrzo shvatili da imamo puno zajedničkih osobina.
Život sa muftijom trajao je punih 18 godina
Život sa muftijom trajao je punih osamnaest godina, a Elma je zahvalna bogu za svaki dan koji je provela s njim.
– Život sa njim je bio divan. Rasla sam i sazrevala uz njega. Ostvarila sam se na svim poljima. Ipak, polje materinstva ne bih menjala ni za šta na svetu. I zaista, jedino je to vredno žrtve, to je jedina ljubav koja se sa brojem dece ne smanjuje, već se uvećava. Nakon njegove smrti, shvatila sam koliko je uzaludno gubiti vreme na pogrešne ljude, situacije i događaje. To je njega koštalo zdravlja, pa i života. Zato sada nastojim da sve svoje vreme usmerim prema svojoj deci.
Od septembra prošle godine Elma radi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na mestu pomoćnice ministra prosvete, a rukovodi Sektorom za unapređivanje ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju.
– Zadovoljna sam prvenstvo timom ljudi sa kojim radim, pa onda funkcijom. Između ostalog, preselili smo se u Beograd jer mi je ovde posao. Srpska prestonica mi nije strana, pošto smo za života muftije često bili ovde. Deci će trebati vremena da se naviknu na novu školu i okruženje, ali biće sve u redu, sigurna sam.
Nepravda i muftijin amanet
Nakon muftijine smrti ni u visokoobrazovanoj ustanovi čija je Elma predsednica više ništa nije isto.
– Moj mandat je još uvek u statusu mirovanja. Od prvog dana nakon muftijine smrti krenuli su napadi na mene. Iako je muftija za vreme svog života meni dao jasne pozicije, zadatke i obaveze koje treba da odradim, oni su odmah hteli da ih oduzmu. Ustupio mi je svoj kabinet i bio ponosan što donosim rezultate i time opravdavam njegovo poverenje, koje se zasnivalo na stvarnim sposobnostima, a ne na našoj privatnoj povezanosti, tako da je svaki napad na mene daleko od muftijinog amaneta.
Kurir.rs/Objektiv