Meseci koji prethode venčanju puni su tradicija.
Od vereničkog prstenja i bučnih devojačkih večeri pa do biranja i izrade venčanice, buduće mlade prilično su zaposlene dok se njihov dan venčanja približava.
A kako su nastali ti običaji? Neki idu ruku pod ruku s praznoverjem o venčanju kako bi ublažili svadbene katastrofe, dok drugi imaju izrazito istorijsku pozadinu. Bez obzira na to, venčanja su i danas istaknuta i omiljena kao što su bila vekovima pre, baš kao i svadbene tradicije koje nastavljamo da slavimo.
U srednjevekovnoj Evropi bila je uobičajena praksa da slobodne žene proganjaju mladu i kidaju delove njene haljine koji su se smatrali srećnom amajlijom, ostavljajući je u komadićima haljine u kojoj se udala.
Mlada nije očekivala da će ponovno nositi svoju venčanicu, a odevni predmet se smatrao srećom za slobodne žene, vrsta amajlije za plodnost. Ali, kako su godine prolazile, materijali i vreme potrebno da se venčanica izradi postajali su sve skuplji, pa je njihovo čuvanje postalo tradicionalnije za žene.
Da bi odvratili pažnju i sprečili goste da pocepaju nevestinu haljinu, bacani su predmeti, od kojih je jedan postao buket. Simbolizujući plodnost, buket je bio jeftinija opcija jer mlada nevesta ne bi ni mogla dugo da ga zadrži.
Ovaj običaj koji opstaje čak i na najmodernijim svadbama. U ovom običaju učestvuju neudate devojke i mlada koja im okrenuta leđima baca bidermajer. Veruje se da će ona devojka koja uspe da uhvati buket, biti naredna koja će stati na ludi kamen.
(Kurir.rs/Najžena)
Bonus video: