Pacijentima sa dijabetesom tip 1, koji koriste insulinsku pumpu, i deci koja imaju isti tip šećerne bolesti, borba s ovom teškom dijagnozom znatno je olakšana senzorima najnovije generacije koje dobijaju o trošku RFZO, a koji konstantno mere nivo šećera, bez bockanja u prst. Dijabetološki saveza Srbije i vodeći stručnjaci za šećernu bolest zalažu se da se opseg pacijenata koji bi imali pravo na ove senzore proširi jer njihove prednosti su velike i značajne.
Akademik prof. dr Nebojša Lalić, endokrinolog i direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS objašnjava da ima puno pacijenta kod kojih vrednosti glikemije (nivo glukoze/šećera u krvi) variraju, pa imaju jako niske vrednosti (hipoglikemija) ili jako visoke (hiperglikemija). A varijabilnost tih vrednosti ne bi smela da bude veća od 36%. Međutim, dosadašnjim metodama te oscilacije u nivou šećera nije moguće potpuno precizno odrediti.
- Glukozni hemoglobin - HbA1c kojim određujemo tromesečni prosek glukoze pacijenta nije dobar pokazatelj. To je zapravo deo molekula hemoglobina koji cirkuliše u krvi i vezuje se za glukozu, te pokazuje kolika je bila u prethodna tri meseca. U međuvremenu pacijenti idu i na mnogo kontrola sa mnogo bockanja. Ali sada imamo uređaje koji na pet, pa čak i na tri minuta odrede vrednost glikemije - senzore za merenje glukoze u međućelijskoj tečnosti bez bockanja iz prsta i bez kalibracije. Oni direktno mere kretanje glikemije, ne dozvoljavaju njeno osciliranje. Pomoću njih terapiju određujemo direktno prema kretanju glikemije. A pre novih senzora indirektno smo znali kretanje glikemije preko nivoa hemoglobina i preko tri do četiri merenja glikemije dnevno, na osnovu čega smo zamišljali kako ide krivulja glikemije. S novim senzorima vidi se da stvarna krivulja kretanja glikemije, koju oni pokazuju, i ta zamišljena nisu iste - rekao je danas prof. Lalić na konferenciji "Život sa dijabetesom - kako senzori za merenje glukoze bez bockanja prsta, koji su dostupni u Srbiji, olakšavaju život osobama sa dijabetesom".
Sa senzorima je, objasnio je prof. Lalić, kao sa vraćenjem TV i gledanjem programa kao da je uživo.
- Senzori kontinuirano mere glukozu i daju jako pouzdane rezultate. Omogućavaju miran san pacijenata jer će pomoću prikazanih vrednosti biti dobro određena terapija i tokom noći neće upasti u hipoglikemiju, koja predstavlja najveći problem pacijentima na insulinu. Senzori predviđaju pad glikemije, njihov impuls ide u pumpu koja određuje i modulira dozu insulina, čime ne dozvoljavaju pad glikemije - naveo je prof. Lalić i dodao da je velika stvar što Srbija ima ove senzorom definisane pumpe, jer nemaju svi takve mogućnosti.
Važno je znati, naglasio je prof. Lalić, da se senzori ne koriste za uspostavljanje dijagnoze dijabetesa, već ih koriste pacijenti koji imaju dijagnostifikovan dijabetes. Kriterijumi za uspostavljanje dijabetesa, podsetio je prof. Lalić, su glikemija preko 11,1 mmol/l ili povećane vrednosti na testu opterećenja glukozom (OGTT), kao i povećane vrednosti HbA1c.
Uroš Bogdanović iz Dijabetološkog saveza Srbije, koji se 14 godina bori sa šećernom bolešću, na nadlaktici nosi senzor koji radi 24 sata dnevno, a da se to ni ne vidi.
- Glukozni hemoglobin - HbA1c je svetinja, zlatni standard za merenje prosečnog nivoa glukoze u krvi tokom poslednja tri meseca. Ali HBA1c ima izvesna ograničenja jer ne može da pokaže svakodnevne visoke i niske promene šećera u krvi, što otežava upravljanje dijabetesom. Upravo te oscijalcije može da nam pokaže vreme u optimalnom opsegu glikemije, tj. senzor koji pokazuje koliko vremena je šećer bio u ciljanom opsegu (tzv. time in range), koliko povišen, a koliko nizak. Pacijent ima dobro regulisanu glikemiju ako joj je vrednosti između 3,9 i 10 mmol/l sedamdeset odsto ili više vremena u toku dana - kazao je Bogdanović.
On je dodao da senzori imaju iglu za ubadanje u kožu, ali da se pomoću nje samo ubacuje traka za merenje glukoze, a potom se igla izvadi, tako da pacijent ništa ne oseća.
- Preporuka je da se menja pozicija senzora, sa stomaka na jednu, pa drugu ruku, jer od tog jednog uboda ostane mali ožiljak. Senzori traju sedam dana, a imamo pravo na 52 godišnje o trošku RFZO, tako da je pokrivena cela godina. Ako se neki pokvari, pacijent ima pravo na refundaciju - rekao je Bogdanović i dodao da ko ne ispunjava kriterijume RFZO može da kupi senzor, te da je cilj Dijabetološkog saveza Srbije da se proširi krug pacijenata koji ih mogu koristiti o trošku RFZO.
Posebna korist od dobijanja senzora o trošku RFZO je za decu i njihove roditelje.
- Uz senzore koje dete konstantno nosi roditelji mogu mirno da spavaju jer će se uključiti alarm ako dete bude blizu granice hipoglikemije. Do sada su roditelji navijali sat u tri ujutru, jer je tada najniži šećer, da bi dete koje spava bockali u prst i merili mu šećer. A i svakako nisu mogli mirno da spavaju, stalno su bili na oprezu - naglasio je Bogdanović i dodao da mu senzor daje sigurnost koja mu omogućava da se posveti drugim stvarima, a ne da stalno misli koliki mu je šećer.
Kurir.rs/J.S.S.