ALEKSANDRA JERKOV: Da svane dan
Na pre nekoliko dana održanim izborima u Bosni i Hercegovini desilo se nekoliko stvari koje je malo ko očekivao. Najvažnije i najneočekivanije od svega - u Federaciji BiH pobedila je BiH i pobedili su oni koji je vole i žele da je sačuvaju. Pobedili su nacionaliste, separatiste, šoviniste, one koji žele da celu državu i ceo narod drže u prošlosti, i to isključivo zbog toga što je to jedini način koji imaju i znaju da ostanu na vlasti, na pozicijama i na funkcijama. Osim mržnje, povratka u prošlost i širenja straha prema drugima oni nemaju šta da ponude. Građani federacijskog dela BiH su ovaj put rekli da je toga dosta i da umesto prošlosti žele budućnost.
Tako je Bakir Izetbegović ubedljivo poražen od kandidata koji se istinski zalagao i zalaže se za građansku BiH Denisa Bećirovića, koji je uspeo da pobedi višedecenijsku spregu nacionalizma, vlasti, kriminala, podgrevanja etničkih sukoba zarad ličnog bogaćenja i onemogućavanja da BiH ikada profunkcioniše kao država. I ne, nije to, kako je to Izetbegović neuspešno pokušao da pokaže, nekakva nemogućnost da on sam ide protiv njih jedanaest, misleći na koaliciju okupljenu oko SDP. Jer njegova stranka je na istim tim izborima prošla vrlo dobro i osvojila više mandata nego tih jedanaest. Ovo je bio poraz njega lično, njegove politike, verovatno i svega onoga što on, ali i njegova porodica, predstavljaju i onoga u šta veruju i za šta se zalažu.
Nakon spektakularne pobede SDP na sarajevskim lokalnim izborima koja je, uprkos različitim postizbornim matematikama, rezultirala izborom Benjamine Karić za gradonačelnicu Sarajeva (nažalost, ne i Bogića Bogićevića), ovo je drugi put da građani Sarajeva i tog dela Bosne jasno kažu da ne žele nacionalizam, rat i podele i da žele da žive ravnopravni u građanskoj državi. Slična je situacija i na izborima za hrvatskog člana Predsedništva, gde je Željko Komšić ubedljivo pobedio HDZ i politike prošlosti i postao drugi član tročlanog Predsedništva koji će biti zaista levo, građanski, evropski i demokratski orijentisan.
Njegovi izborni rezultati i distribucija glasova koje je osvojio opovrgavaju ono što mu hrvatski nacionalisti neprekidno spočitavaju - da je zapravo bošnjački član Predsedništva jer za njega nisu glasali Hrvati, nego Bošnjaci. Komšić je pokazao suprotno. Jedino što on nije, nije bio, niti će biti, to je HDZ-ovski član Predsedništva, jer za njega nisu glasale stranačke strukture i podružnice HDZ, nego građani BH koje će u narednom periodu isključivo i zastupati. A za različite nacionalističke strukture nema ništa gore nego da neko zastupa građane i njihove interese. Jedino u RS ništa novo. Pobedili su srpski nacionalisti, obožavaoci i protagonisti ideje o srpskom svetu, sleditelji politike Beograda, oni koji ne shvataju da zastupaju interese srpskog naroda u BiH, a ne vlasti u Beogradu, ma ko god tu vlast činio. Milorad Dodik je preživeo ove izbore, a i da nije, opet bi pobedili srpski nacionalisti, obožavaoci i protagonisti ideje u srpskom svetu i sleditelji politike Beograda, zastupnici interesa vlasti u Beogradu, a ne srpskog naroda u BiH, ili, daleko bilo, svih građana svog entiteta.
Na momenat je izgledalo čak i kao da će se o tome ko je veći nacionalista i veći ljubitelj Putina, Svetog Save i včasti u Beogradu odlučivati mlateći se po ulicama, budući da su obe strane proglasile pobedu. Nažalost, osim za njih lično, rezultat te tuče ne bi doneo ništa dobro nikome drugom.