Polovinom maja u Strazbur je stigao zvaničan zahtev za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope. O tome je danas trebalo da raspravlja Komitet ministara Saveta Evrope.
Iako je predsedavajući Komiteta planirao da tu tačku stavi na dnevni red, u srpskoj misiji u Strazburu kažu da je Beograd intenzivnim diplomatskim naporima uspeo to da spreči, javlja RTS. Ipak, kažu, procedure su takve, i da se zato do poslednjeg trenutka neće znati da li će se danas o tome raspravljati. Na početku sednice još jednom se utvrđuje dnevni red. A tada, zemlje članice mogu da traže da se zahtev Prištine za punopravno članstvo u Savetu Evrope uvrsti u raspravu.
"Za sada smo naišli na razumevanje većine zemalja članica da to ne bude na dnevnom redu", rekla je ambasadorka u Misiji Srbije pri Savetu Evrope Aleksandra Đurović.
Ako Komitet ministara, koji čine šefovi diplomatija 46 država članica, prihvati da se o zahtevu Prištine raspravlja, izjašnjava se Parlamentara skupština Saveta Evrope. Finalna odluka biće ponovo vraćena Komitetu ministara.
U oba slučaja potrebna je dvotrećinska većina. Procedura prijema može tajati do godinu dana, nekad i više. Srbija je, na primer, zahtev Savetu Evrope podnela krajem 2000. godine, a izveštaj smo dobili dve godine kasnije. Primljeni smo 2003. Hrvatska je na prijem čekala šest godina.
"Iako postoji ovde veliki broj zemalja koje su nažalost priznale nezavisnost tzv. Kosova, takođe su svesni da pokretanje pocedure za članstvo jednog nepriznatog entiteta, koji ne može da se smatra evropskom državom, samim tim ni da zadovoljava član 4 Statuta SE, u stvari procesuiranje jednog takvog zahteva bi otvorilo Pandorinu kutiju i za neke buduće situacije do kojih može da dođe", kaže Aleksandra Đurović.
Nameće se i pitanje može li se procedura zbog rata u Ukrajini ubrzati.
Bez predviđanja, poslanici su slobodni da glasaju, a njihovi stavovi ne moraju biti usklađeni sa stavovima njihovih vlada, već sa stavovima partija iz kojih dolaze.
"Tu treba mnogo više diplomatske koordinacije, odnosno diplomatske podrške sa strane međunarodnih partnera. Osim nemačkog kancelara koji je izričito rekao da Kosovo ima podršku zvaničnog Berlina, na ostalim međunarodnim sastancima nije bilo tako izričite podrške. Tako da je teško prognozirati, ali razloga za veći optimizam, prema mom mišljenju, nema", rekao je analitičar Ljeart Hodža.
Iako se u Prištini dva kabineta vicepremijera bave spoljnom politikom, Aljbin Kruti osnovao je i komisiju koja se isključivo bavi pitanjem učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije.
"Suštinski Srbija ima nekoliko načina da to pokuša da spreči. Izvesnim predstavkama koje mogu da utiču na zemlje koje će glasati za to ili neće glasati za to, a one se pre svega tiču nedonošenja određenih zakona, odnosno nepoštovanja ljudskih prava na Kosovu. Pre svega prava Srba, srpske zajednice na Kosovu. Drugi momenat je da dosta zemalja iz zapadne Evrope zamera kosovskoj vladi što ne sprovodi odluke ustavnog suda Kosova i ne vrati tu zemlju koja je oteta manastiru Visoki Dečani", kaže novinar Miroslav Mihajlović.
Nemanja Starović iz Ministarstva spoljnih poslova ističe da je sama aplikacija Prištine za članstvo u SE poslužila kao svojevrsni okidač za nastavak kampanje otpriznavanja koja je, naglašava, uspešno vođena do septembra 2020. godine.
"Tokom koje je čak 18 država donelo odluku o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti KiM, a od proleća ove godine uspeli smo da ishodujemo još osam", rekao je Starović.
U Prištini Savet Evrope već ima kancelariju, a tzv. Kosovo je član više tela međunarodne organizacije koja se bavi zaštitom ljudskih prava i demokratije.
Kurir.rs/RTS
Bonus video: