LIBANSKE BANKE OSTALE BEZ KEŠA: Poslanica sa advokatom pregovara o svojoj štednji! Čovek pucao iz automatske puške u staklo banke
Libanska poslanica ušla je danas u filijalu jedne banke kraj Bejruta zahtevajući da joj se da deo uštedjevine kako bi pokrila zdravstvene troškove.
Poslanica Sitnija Zarazir ušla je u filijalu Biblos banke sa advokatom tražeći 8.500 dolara da plati troškove operacije i nekoliko sati pregovarala s upravom banke.
Ona je rekla da kao građanka Libana zahteva svoje pravo zbog izuzetne situacije, kako je objasnila novinarima i prolaznicima.
Njen advokat Fuad Debs, član Unije ulagača, je izjavio za AP da pregovori još uvek traju i da je ona odbila smešan predlog da uzme uštedjevinu u libanskim funtama, što je delić dolarske vrednosti.
U medjuvremenu su se desetine demonstranata sukobile sa policijskom jedinicom za rasturanje nereda kraj sedišta Centralne banke u Bejrutu.
U Biblosu je jedan čovek pucao iz automatske puške na staklenu fasadu filijale, pošto ga zaposleni nisu pustili da udje jer nema zakazani sastanak.
Banke u Libanu nemaju gotovog novca, pa su u proteklim nedeljama ulagači upadali u filijale silom zahtevajući svoju uštedjevinu u vreme kada se ekonomska kriza u toj zemlji produbljuje.
U utorak su ulagači, uključujući dva naoružana, upali u najmanje četiri banke.
Libanske banke su uvele nezvanična ograničenja na podizanja uštedjevine krajem 2019. godine.
Od tada je tri četvrtine stanovnika osiromašilo i libanska funta je izgubila oko 90 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar.
Javnost hvali upade u banke, pa čak ulagače koji zahtevaju svoje uštedjevine smatra herojima. ; Banke osudjuju poteze gnevnih štediša, a juče su saopštile da za krizu najviše krive vladu. U septembru su banke zatvorene tokom sedam dana posle upada u sedam filijala, a od tada su samo delimično otvorene.
Advokat Debs je ocenio da je situacija neizdrživa i da je potrebna reforma ekonomije, te da se želi kolektivno rešenje kroz plan obnove koji je fer sveobuhvatan, transparentan i uključuje restruktuiranje banaka i javnog duga.
On je rekao za AP da bi se političari i bankari morali smatrati odgovornim za krizu.
Liban već više od dve godine nastoji da se dogovori sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) o programu zajma.
Vlada Libana i podeljeni parlament ne sprovode obavezne reforme otkako je u aprilu postignut dogovor koji uključuje restrukturiranje banaka, primenu formalne kontrole kapitala i reformisanje zastarelih bankarskih zakona o tajnosti.
UN i MMF su kritikovali Liban zbog sporog napretka.
Kurir.rs/Beta