Kvalitet vazduha je generalno prihvatljiv za većinu osoba. Međutim, osetljive kategorije stanovnistva mogu da osete manje do umerene simptome nakon duže izloženosti.
Grejna sezona samo što nije počela, a upravo nam ona i donosi lošiji kvalitet vazduha. Kako se kvalitet meri, koliko često i kakva je trenutna situacija novjnarka Kurir TV Ivana Jovanović proveravala je ispred merne stanice Gradskog zavoda za javno zdravlje.
- Trenutni kvalitet vazduha je odličan, na čemu možemo da zahvalimo lepom vremenu, kao i činjenici da još nije počela grejna sezona. Individualna ložišta su počela da se aktiviraju, ali nema velikih emisija. S pogoršanjem vremenskih uslova će sva individualna ložišta biti aktivna, koja su uz saobraćaj najveći zagađivač vazduha - objašnjava Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
O stepenu pogoršanja zagađenosti vazduha, Šoštarić kaže:
- To je uobičajena situacija. Iz godine u godinu grade se brojni objekti, kako na periferiji tako i u centru i sve su veće emisije zagađujućih materija u vazduh, a od klimatskih uslova zavisi koliko će se ona zadržati u vazduhu.
Šoštarić je potom pred kamerom pokazao kako funkcioniše uređaj za merenje zagađenosti vazduha.
- Oni rade automatski i u svakom trenutku mere nivo zagađenosti vazduha. Mere koncentracije suspendovanih čestica, sumpor dioksida, ugljen monoksida, azotnih oksida. Sve se to sa 30 mernih mesta sliva na centralni računar centra Zavoda za javno zdravlje. Mi u jednom satu dobijamo 120 podataka o tome kakav je kvalitet vazduha na celoj teritoriji Beograda i formiramo jedinstvenu informaciju. Ona je indeks kvaliteta vazduha koji može biti odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen. I to se objavljuje na stranici Beoeko.com. Imamo i zdravstvene preporuke koje se odnose na opštu populaciju, ali i na posebno osetljive grupe.
U gotovo svim izveštajima vremenske prognoze govori se o PM česticama, a Šoštarić je objasnio šta je u pitanju.
- To je skraćenica od Particulate matter, odnosno suspendovanih čestica. To je ta čvrsta materija, odnosno fina prašina koja nastaje nepotpunim sagorevanja fosilnih goriva. Na njoj se nalaze teški metali, policiklično-aromatični ugljovodonici. Pored određivanja količine suspendovanih čestica određujemo i njihov sastav kako bismo mogli da ocenimo ugroženost zdravlja ljudi.
Kurir.rs