U domaćoj, ali i svetskoj javnosti često se spominje da u Ukrajini sledi nova Staljingradska bitka, majka svih bitkaka koja bi odlučila rat koji već u toj zemlji traje skoro pa osam meseci.
Za tih proetklih osam meseci bilo je svega i svačega, napredovanja, povlačenja, gubitaka teritorije, osvajanja i nagoveštaja kapitulacije i predaje jedne ili druge strane. Međutim od svega toga nema ništa. Sve je manje više isto.
Vojni komentator magistar Boško Jovanović, smatra da nas više čeka nova bitka za Harkov, nego Staljingradska bitka i da će sve zapravo biti jasnije od izbora za Kongres, jer ako Donald Tramp, odnsono Republikanci se vrate onda će vojna pomoć Kijevu biti otežana. Jovanović dodaje i da Putin je ubeđen da ratuje sa Vašingtonom, a ne sa Kijevom.
Da razumemo značaj Staljingradske bitke, treba da znamo da je njen značaj malo preuveličan, jer zbog čega su nacisti izgubli rat na istoku, nije Staljingradska bitka, nego što nisu bili spremni za rat sa Rusima, zato što nisu imali dovoljno tenkova, lojalnih saveznika, što su sa vojničke tačke gledišta imali kaplara za šefa, koji se mešao u vojnu struku, nisu imali vojnu obaveštajnu službu na istoku, što nisu pravilno ocelili neprijatelja i njegoe snage, što nisu znali, što nisu imali obaveštajnu mrežu na Dalekom istoku, Sibiru i Uralu i stvar je u tome što mnogo lakše za mase da se kaže da je Staljingradska bitka, ključna bitka Drugog svetskog rata.
Ključna bitka Drugog svetskog rata se desila kod kontraofanzive kod Moskve, gde su Nemci bili odbačeni, gde su se smrzli i gde su morali sve ispočetka.
Presudno u pobedi Sovjeta na istoku je bilo to što Nemci nisu imali pojma šta će da rade sa ratnim zarobljenicima, kad se u Kijevu predalo 600.000 vojnika, naprosto Guderijan nije znao šta će sa njima.
I treći uzrok je opsada Lenjingrada, koja je vezala veliku količinu nemačkih trupa, ali pošto se istorija pojednostavljuje, ljudi vole da sve gledaju crno-belo, iako je sve sivo. To su razlozi zašto nas na u Ukrajini ne čeka Stalingradska bitka .
Sa istoirijske tačke gledišta možemo da kažemo da nas čeka Druga bitka za Harkov u Drugom svetskom ratu bilo ih je tri. Mi živimo Sukob civilizacije, mi živimo krstaški rat, kao što je rekao moj profesor na MGIMO Batalov na predavanju: "Deco mi ne živimo u novom Hladnom ratu, mi živimo u novom Krstaškom ratu, Mi ili Oni. Evgeniji Jakovljevič Batalov je bio pravi ruski intelektualac, dubok, širok, tih, povučen, ispunjen željama za znanjem.
Mi možemo da živimo u sukobu civilizacija, ali i to je malo verovatno, zato što u stvari mi živimo u kretenskom vremenu gde je jedan klon umislio da može da bude političar, pa postao predsednik.
Da čitaoci razumeu. u Donbasu ratuju lokalci, ruska vojska se povukla, popunila, odmirla, osvežila i čeka. I sve da Ukrajinci osvoje sve oblasti koje su se pripojile Ruskoj Federaciji to ne znači kraj rata. Kraj rata se dešava kad neko potpiše kapitulaciju, kad se potpiše mirovni sporazum koji nije kapitulacija to je pauza do sledeće runde rata. A stvar je u tome, da uopšte ne treba da se paniči, nego smireno proanalizira kako i gde.
Ne trebaju nikakvi zaključci da se donose, dok ne padne zima. Rusi mogu da ratuju zimi. Oni su odmorni, opremljeni, a Ukrajinci mogu da rade isto ono što je Vermaht pred Moskvom, da se ukopaju i da mole boga. Ukrajinske trupe se ne rotiraju i one su umorne. Setimo se izjave Zelenskog da rat mora da se završi pre zime. Ali, čak i da se završi vojnički pre zime , ako Rusi odluče da sravne sa zemljom sve termoelektrane u Ukrajini , da sravne elktro-transportnu mreži i sve hidrocentrale, to bi radikalno promenilo situaciju na štetu Kijeva. Kijev nešto ne razume, a to je da Putin ne ratuje protiv Kijeva, nego po njegovom mišljenju Vašingtona. I Kijev treba da vidi sa Vašingtonom šta treba da se ponudi Moskvi, da ona bude zadovoljna, jer ako Trampovi preuzmu vlast u Kongresu, pitanje je koliko će Bajden moći da pomaže Ukrajinu i zbog toga se i žuri ukrajinskoj vojsci da završe svoje planove do novembarskih izbora za Kongres.
Nije vreme za paniku, već za staloženo i racionalno razmišljanje.
Kurir.rs/A.Mlakar/B.Jovanović