Na svečanoj ceremoniji proglašnja Nobelove nagrade za književnost franuskinja Ani Erno dobila je priznanje. Kako je obrazloženo, nagrada je ove godine dodeljena Ani Erno zbog hrabrosti i oštrine kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja.
Ovu prestižnu nagradu pratile su i kontroveze odbijanja. Do sada su dva dobitnika odbila Nobelovu nagradu za književnost, što je komisiju stavilo u nezgodan položaj.
Boris Leonidovič Pasternak
Ruski pisac odbio je 1958. godine Nobelovu nagradu za književnost. Njegov roman "Doktor Živago“ poneo se prema Sovjetskom socijalizmu i Crvenoj revoluciji na prilično "liberalan“ način, i stoga je bio i zabranjen u SSSR. Mnogo godina kasnije, obelodanjeno je da je CIA vodila tajnu promociju knjige unutar Sovjetskog saveza.
Pasternak je dobio nagradu za knjigu po kojoj je snimljen i popularan film, ali ju je odbio zbog straha od Sovjetskog režima.
Žan Pol Sartr
Filozof je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio. Kako se navodi u njegovom zvaničnom objašnjenju koje je dostavio Nobelovom komitetu, on je rekao da ne želi da bude institucionalizovan kao pisac.
- Nije isto ako se potpišem kao Žan Pol Sartr ili kao Žan Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac mora da odoli da bude pretvoren u instituciju, čak i kada se tako nešto dešava na počasan način - naveo je Sartr.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Nagradu dodeljuje Švedska akademija nauka, a dobitniku sledi i novčani iznos od nešto više od 1.000.000 evra.
(Kurir.rs)
Bonus video: