Stručnjaci za Kurir kažu da su zaposleni iz CZSR direktno odgovorni za ubistvo trogodišnje devojčice, koju je otac Marko B. (35), osuđeni nasilnik i psihijatrijski bolesnik, udavio u kofi s vodom, pa se obesio
Centar za socijalni rad (CZSR) iz Vršca direktno je odgovoran za ubistvo trogodišnje Petre B., a zaposlene u ovoj instituciji trebalo bi smatrati saučesnicima u zločinu, koji je u utorak počinio Marko B. (35) kada je u kofi s vodom udavio svoju ćerku, pa se obesio, slažu se stručnjaci za Kurir.
Naši sagovornici kažu da je ova instutucija zakazala kada je dozvolila da otac, koji je samo sedam dana pre zločina osuđen za porodično nasilje i kome je sud izrekao meru obaveznog psihijatrijskog lečenja, u nekontrolisanim uslovima viđa dete.
Podsetimo, Marko B. je 27. septembra pred Osnovnim sudom u Vršcu proglašen krivim zbog toga što je pet godina vršio psihičko i fizičko nasilje nad svojom suprugom Suzanom B. Osuđen je na uslovnu kaznu od godinu dana, sa rokom provere od tri godine, sud mu je naložio i psihijatrijsko lečenje. Imao je i zabranu prilaska ženi.
Model viđanja
- Praksa jeste da se nadležnim institucijama prosledi presuda, ali ta informacija za ovaj konkretan slučaj je dostupna sudiji i stranama u postupku - rekao je za Kurir Milorad Ankić, portparol Osnovnog suda u Vršcu i dodao da presuda protiv Marka B. nije postala pravosnažna, te da zbog toga sud nije ni mogao da kontroliše da li se mera obaveznog psihijatrijskog lečenja osuđenog sprovodi.
On je dodao i da pred njihovim sudom nije vođena brakorazvodna parnica, te da je odluka o modelu viđanja deteta bila isključivo na Centru za socijalno rad. Ono što je, takođe, zabrinjavajuće u ovom slučaju jeste to da je majka devojčice, prema rečima osoba iz njenog bliskog okruženja, upozoravala zaposlene iz CZSR "da je otac devojčice opasan i da ne sme samostalno da viđa dete", te se i žalila na takvu odluku. Nažalost, navodno, je dobila odgovro "da ona nije dovoljno stručna i da ima stručnih ljudi koji o tome odlučuju". Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurnih kuća, smatra da je ovo direktan propust Centra za socijalni rad.
- Očekujem da se taj Centar izjasni, kako je do toga došlo i zbog čega, da li je bilo pritiska i od koga. Ne mogu da prihvatim da jedno dete od tri godine strada zato što je tamo neko doneo takvu odluku, da on nije opasan po dete, a taj isti čovek je dan pre toga osuđen i rađeno mu je psihijatrisko veštačenje, pritom je maltretirao i tukao svoju surptugu. U ovom momentu deluje to kao veliki propust Centra, ali ostavljamo prostor za nešto što možda ne znamo - rekla je Stanojević i zapitala se "kako je otac mogao da gleda da se dete davi".
- Svi imamo poriv da ako nekom detetu nešto fali priskočimo u pomoć, a on je gledao svoje rođeno dete u oči dok ga je davio i to niko nije procenio da može da se desi. Smatram da je tragedija mogla biti sprečena da dete nije dato njemu na samostalno viđanje, mogao je Centar da organizuje viđanje u njihovim prostorijama. Bilo bi sve drugačije da je drugačija odulka doneta.
Mnogo propusta
Prof. dr Zorica Mršević, sociolog, tvrdi da je bilo toliko propusta Centra za socijalni rad, da je došlo do nivoa saučesništva i da bi za to trebalo da se odgovara.
- Ceo slučaj bih nazvala zapuštenim slučajem nasilja u porodici. Trebalo je energičnije da se interveniše. Posebno poslednji momenat pred tragediju, kada se žena obratila policiji, tada je moglo da dođe do neke intervencije koje bi sprečila ubistvo. Imam utisak da je propusta toliko da je to na nivou saučesništva. Mislim da je on jasno odavao utisak čoveka koji ne blefira i koji je spreman da ide do kraja - rekla je Mršević gostujući na Kurir televiziji.
Advokatica Slavka Babić kaže da smatra da je odluka Centra za socijalni rad u najmanju ruku skandalozna. - Smatram da su zaposleni u Centru najslabija karika našeg drušva. O načinu kako će otac viđati dete, odlučuje tim koji čine psiholog, pravnik i socijalni radnik iz Centra za socijalni rad - objašnjava Babić:
- Oni procenjuju sposobnost roditelja i predlažu način i model viđanja deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Zastupala sam u predmetima, u kojima kada je bila benignija situacija, gde nije bilo nasilja, a Centar je dao mišljenje da otac može da viđa dete samo u kontrolisanim uslovima, dok su u ovom slučaju osuđeniku i uprkos psihijatrijsko-psihološkim veštačenjima dozvolili da dete viđa samostalno.
Oslanjaju se na mišljenja
Ona je istakla i da se u ovakvim slučajevima sudske odluke uglavnom oslanjaju na mišljenje Centra za socijalni rad. - Zaposleni iz Centra za socijalni rad najčešce ne odgovaraju za ovakve svoje odluke. Oni se pravdaju time da je u pitanju samo njihova procena i da oni nisu ti koji donose odluku, a ako bude kazne onda je to neka disciplinska mera, eventualno suspenzija zaposlenog - ističe advokatica.
Kurir.rs/ Jovan Mladenović