U glavnom gradu Češke, koja trenutno predsedava EU, Pragu, u toku je Samit Evropske političke zajednice. Radi se o novom neformalnom formatu, koji je prvi put pomenuo predsednik Francuske Emanuel Makron, a koji je okupio, između ostalih, i raniju članicu EU Veliku Britaniju, višedecenijskog kandidata za pristup Tursku, ali i novog kandidata Ukrajinu kao i kandidate i one koje nisu sa Zapadnog Balkana.
Cilj je da se zemlje, koje nisu članice, bolje vežu za EU. Samitu prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tamo imao niz bilateralnih sastanaka.
O svim dešavanjima u Pragu večeras u Usijanju govorili su Milovan Jovanović, spoljno-politički komentator i Milan Božinovic, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.
- Ovaj skup je organizovan sa ciljem da se pokaže da je EU faktor koji ima svoje mesto na svetskoj sceni. Ovo je jedan pokušaj da se pokaže da će EU biti jedna politička celina na koju će se obratiti pažnja u narednom periodu. Emanuel Makron nije prvi put pokrenuo ovakvu političku zajednicu - kaže Božinović.
Sve zemlje Evrope su prisutne, sem Rusije i Belorusije, postavlja se pitanje da li je na snazi postavljanje gvozdene zavese između ovih zemalja i Evrope ili je pokušaj EU da se izvuče iz kandži Amerike.
- Februar ove godine je promenio sve. Gvozdena brana je postavljena na granici Rusije i Belorusije sa Evropom. Ideja Emanuela Makrona je stari predlog, izvađen iz fioke. Ova ideja je da se pokaže da EU računaju na zemlje zapadnog Balkana, jer se boje da bi rat iz Ukrajine mogao da se prelije na naš prostor - kaže Jovanović.
Božinović je istakao da je Hrvatska dala tu parolu, ali nije ona odlučivala.
- Odlučivala je većina. Ja bih dodao da ovo nije neočekivano i da se o ovome govori već nekoliko nedelja. Nije problem u tome da Srbija ne može, a ostali mogu. Problem je u tome što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, da jeste, onda bi ona mogla to da radi. To znači da te sankcije imaju čisto simboličnu funkciju da se pokaže na kojoj smo strani - kaže Božinović i dodaje da je to stvar kojom Hrvatska preti.
- Sve je to infantilno i nedostojno jedne ozbiljne politike - kaže Božinović.
To je vid pritiska i ništa nije neočekivano, ističe Jovanović.
- Ni Turska nije uvela sankcije Rusiji, iako je takođe na putu za članstvo u EU. Ona nije izbačena sa puta za članstvo. Mi smo to čuli i od Makrona i od Šolca da Srbija treba da uskladi svoju politiku sa EU i da uvede sankcije Rusiji. Predsednik države je uspeo da ih ubedi zašto Srbija nije u situaciji da uvede sankcije Rusiji. Ovo je vreme geografije, a ne istorije - ističe Jovanović.
Tek za nekoliko meseci možemo videti kakva će biti prava energetska situacija u Evropi.
- Nemačka je do te mere vezana za ruske sirovine da će za nemačku privredu biti teško i izvodljivo samo uz ogormne lomove da se održi. Doći će do ogromne reorganizacije te zemlje. Evropa će biti zavisna od Amerike samo da bi pregurala ovu krizu, da bi se vratila na ruski gas. Ako se to ne desi doći će do takve katastrofe, da ovo neće biti više ta Evropa koju smo znali. Da li će stanovništvo Nemačke pristati da radi za manje plate, a veće cene, sve su to veliki lomovi i ja ne verujem da će to biti izvodljivo. Povratak na ruske sirovine nakon rata je jedino logično u svakom smislu - kaže Božinović.
Jovanović je istakao da se očekuje veliko nezadovoljstvo građana zbog cena i plata.
- Javno mnjenje u tim zemljama ne interesuje nikakva Ukrajina, ratovi i tako dalje. Njih interesuje standard, i vršiće se pritisak na vlade kako da se smanji odjek krize. Nemačka ima kapacitete da pomogne svoju privredu, ali druge države biće ogroman problem. Pretpostavljam da će se tu tražiti neko rešenje da šteta u svim državama EU bude što manja - kaže Jovanović.
Mnogim država se neće dopasti to što Nemačka vadi iz svog budžeta u osnaživanju svoje privrede i svoje vojske.
- Ova kriza će izbaciti Nemačku kao država koja će svojom snagom početi da štrči. Sada se govori vrlo agresivno u Nemačkoj, pa ste od jedne zelene političarke čuili da treba ući u rat sa Rusijom dok ona ne kapitulira. Ali to je ipak nešto što je počelo da cirkuliše u javnosti i jedan deo javnosti će početi da očekuje to - kaže Božinović.
Građani Nemačke su nezadovoljni i od svoje vlade traže da im se omogući da imaju istu ili sličnu situaciju pre 24. februara, ističe Jovanović.
Božinović je istakao da je Srbija do sada pronalazila neki svoj put situacionog snalaženja koje su ne našom voljom nastupile.
- Od Srbije se traži da se uvedu sankcije Rusiji, odnosno učinite taj simbolični čin uvođenja sankcija. Ja sam se zanosio idejom da treba razgovarati i sa Rusijom. Ako je neko privržen toj državi, onda su to Srbi. I možda bi trebalo da se od njih čuje da je uredu učiniti taj sankcija - kaže Božinović.
Jovanović je istakao da samo ako se dođe u situaciju "ili-ili" Srbija će morati da se odluči.
- Samo ako Srbiji bude pretio potpuni ekonomski kolaps i krah Srbija će uvesti sankcije Rusiji. Ovde je zavladala kolektivna amnezija. Mi smo 90-ih imali sankcije i bedu, imali smo redove za hleb, mleko i ulje. Pokidali sve veze, okarakterisani kao zločinci, najveću hiperinflaciju ikad i na kraji se to završilo sa NATO bombama. Onaj ko misli da Srbija opet može da uđe u tu avanturu, ja mu čestitam - kaže Jovanović.
Šta Srbija gubi ako uvede sankcije
- Prepostavljam da će se to smatrati izdajom u Rusiji. Neće biti podrška za Kosovo i Metohiju. Ali oni neće odmah otići u UN da priznaju tzv. Kosovo. Oni znaju da njima ne treba još jedna fanatična antiruska zemlja, koja obožava Ameriku i koja je protiv Rusije - zaključuje Božinović.
Kurir.rs
Bonus video: