Ruske vazdušno-kosmičke snage po prvi put posle nešto više od mesec dana pauze, ponovo su aktivirali bombardere dugog dometa Tupovljev TU-22M3 u napadima na ciljeve u Ukrajini.
Ovu informaciju potvrdio je i zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Oleksej Gromov i potvrdio da rusko ratno vazduhoplovstvo koristi bombardere dugog dometa TU-22M3, koji su rakete lansirali iz vazdušnog prostora Belorusije.
Ova informacija ukazuje da je Rusija ponovo aktivirala ove bombardere, koji su inače nosači krstarećih raketa tipa H-22., koji poleću sa aerodroma u Kaluškoj oblasti, ulaze u vazdušni prostor Belorusije odakle lansiraju krstareće rakete.
Naime, iako se verovalo da je Zaporožje u noći sreda na četvrtak napadnuto iskanderima, to je urađeno zapravo raketama H-22 koji su napravili stravično razaranje.
Inače, krajem avgusta 2022. Jurij Ignat portparol Komande Vazduhoplovstva oružanih snaga Ukrajine povodom šest meseci od početka ruske invazije izneo je određene informacije o ruskoj borbenoj avijaciji.
Ono što je bilo interesantno u tom obraćanju Ignata bilo je i to da je on naveo, da su Rusi uglavnom za napade na Ukrajinu koristili bombardere dugog dometa TU-22M3 koji su naoružani krstarećim raketama H-22.
"To je jedna od najmoćnijih i najrazornijih raketa koja je korištena pre nekoliko meseci za napad na Kremenčuk", rekao je Ignat i time stavio tačku na besmislene tvrdnje zapadnih analitičara, pseudoanalitičara , istraživača istine, koji su smatrali da su to neprecizne i stare rakete koje Rusi lansiraju iz očaja, jer nemaju dovoljno takozvanih "pametnih" krstarećih raketa i da su prinuđeni da koriste tehnologiju iz 1970 tih godina prošlog veka.
Takođe krajm juna ove godine severni i zapadni deo Ukrajine našao se pod udarom ruskih bombardera dugog dometa TU-22M3 koji su zajedno sa strateškim bombarderima TU-95MS i Tu-160, kao i sa površinskih i podvodnih plovila u Crnom moru lansirali seriju krstarećih raketa na ciljeve u Kijevskoj, Zaporškoj, Lavovskoj, Černigovskoj i Odeskoj oblasti.
Glavnu ulogu nosača raketa tipa H-22 imao je bombarder Tupovljev Tu-22 koji je doživeo najveće angažovanje u borbenim operacijama od početka rata u Ukrajini.
Svi bombarderi koji uestvuju u napadima na Ukrajinu pripadaju 52. Gardijskoj vazdušnoj eskadrili iz baze Šajkovka u Kaluškoj oblasti. Upravo iz ove jednice šest bombardera dugog dometa imali su tada puna četiri dana najveći broj poletanja i napada na ciljeve u Ukrajini.
TU-22M3 Backfire
Prvobitni TU-22 nema preterano mnogo veze sa dašnjim letelicama u sastavu ruskih vazdušnijih sil sa prefiksom M. Sa prvom verzijom sovjetska avijacija je bila razočarana, pa je projektni biro počeo ponovo da radi na letelici menjajući konstrukciju iz korena, stvarajući letelicu sa promenjivom geometrijom krila.
Tu-22 prvo je bio zamišljen kao strateški bombarder, ali nije odgovrio željenim zahtevima. Imao je malu nosivost i ograničeni dolet. Iako je mogao da nosi nuklearno naoružanje ostao je samo bombarder. U odnosu na prvobitnu verziju avion je pretrpeo značajne promene. Doživeo je nekoliko modifikacija, a poslednja je M3 koji se koristi nad istokom Ukrajine trenutno.
Od prve verzije ostao je poklopac za smeštaj naoružanja u trupu letelice i prednja noga stajnog trapa. Sovjetski generali definisali su da je glavna uloga bombardera TU-22 bila uništavanje ciljeva na kopnu na evropskom ratištu, pre svega strateški objekti i protivbrodska borba protiv nosača aviona. Plan je predviđao let na malim visinama pod lovačkom zaštitom letelica Su-27.
Prvi prototip letelice je poleteo 1969 godine i to serija od dvet aviona TU-22M1. Zvanično posle uklanjanja svih problema letelica je ušla u operativnu upotrebu 1975 godine kao TU-22M2 koja je izrađena u 221 primerak.
Verzija M3 koju sad koristi ruska avijacija dobila je usavršeni motor MK-25, koja je povećala brzinu na 2,05 maha. Avion je doživeo i niz konstrukcionih promena, produžen je nos, uvedeni novi usisinici vazduha, povećana maksimalna geometrija krila na 65 stepeni. Avion TU-22M3 dobio je novu ulogu prodor na neprijateljsku teritoriju na malim visinama uz pomoć inercijalnog navigacionog sistema, sistem za upravljanje letom po unapred zadatoj mrašuti leta.
Osnovno naoružanje ove letelice postala je krstareća raketa H-22, koju letelica može da nosi ispod trupau polupotopljenom položaju ili dve rakete okačene svaka ispod svakog krila.
Tu-22M3 je prilagođen za prilaz cilju na ekstremno malim visinama. Avion u trupu može da ima smešteno 6 krstarećih raketa H-15 dometa 150 km, a na potkrilne nosače mogu da se stave još četiri rakete. U bombarderskim zadacima obično je korišten sa klasičnim avio-bombama mase 1.500 i 3.000 kg. Avion može da nosi 69 bombi FAB-250, 12, Fab -400, 8 FAB 1.500 i 2 FAB 3.000 precizno vođene bombe.
Sovjetska vojska imala je u svom naoružanju sa ovim bombarderom opremljene tri divizije teške bombarderske avijacije, dve divizije mornaričke avijacije i nekoliko samostalnih pukova. Većina aviona je bila razmeštena u bazama zapadno od Urala. Ukupno je proizvedeno 370 aviona od kojih je 315 ostalo u Rusiji. Tu se ubrajaju avioni koji su povučeni iz Estonije i Belorusije.
Borbeno je upotrebljen u Avganistanu 1987 u delokadi hrada Hosta kada je tepih bombardovanjem štito izvlačenje sovjetskih trupa. Ponovo je borbeno aktiviran u Prvom čečenskom ratu.
Raspadom SSSR-a i teškom ekonomskom krizom proizvodnja novih letelica je prekinuta 1993. Ukrajinski bombarderi su bili smešteni u bazi Poltava.
Kurir.rs/A.Mlakar