Svi mi koji smo voleli da slušamo novinarku Goricu Nešović, i koje je vešto umela da ubedi kako mali ljudi zaista žive u radiju, teško se mirimo s činjenicom da nas je u četvrtak, 6. oktobra zauvek napustila. Baš zato što je lepo objašnjavala svaku situaciju, svaku odluku života i ljudi oko sebe, nemoguće je naći reči boljih od onih koje je sama birala, da danas nađemo odgovor zašto više nije sa nama.
Imala sam sreću da pre nešto više od dve godine razgovaramo, pa da sada, taj naš prvi i poslednji profesionalni susret podelim sa onima koji su je jednako voleli. I da onima koji su je poštovali kao "običnu" ženu iz radio kutije, kažem da je zaista bila jednako divna i van nje.
Ima ljudi koji nisu mogu da zamisle početak radnog dana bez radio emisije Gorice Nešović. Boja njenog glasa savršeno se uklapala s lucidnim opaskama, uz koje je sa slušaocima delila i teme iz svakodnevnog života. U službi posla, ali sa onom potrebnom dozom pristojnosti, Gorica je u proleće 2020. pričala za Kurir o svojim zdravstvenim problemima, razvodu i odnosu sa sinom.
Nema teme koju, čini se, u svojoj emisiji nije delila s kolegom Draganom Ilićem, i to punih 17 godina.
- Dobra uigranost je presudna. Nekad se i ne pogledamo, a znamo šta ćemo. Pripremu nam odredi svakodnevica. Oboje smo po istom kalupu odrastali, naučili da obraćamo pažnju na male stvari, da hvatamo lepe momente, da se šalimo na sopstveni, a onda i na tuđi račun - istakla je Gorica i dodala da li nekada isteruje pravdu.
- Jednom sam imala ideju da nešto mogu da promenim. Onda sam shvatila da se mnogo trošim i da ništa ne mrda s početne tačke, a da se pri tom ja veoma nerviram, gubim energiju. Stigle su nove generacije koje treba da se bore za svoja prava, a mi da ih podržimo. Ne bih nikog zabranila. Smeta mi to što svi liče jedni na druge. Danas u etru ima mesta za sve a daljinski je uvek u našim rukama, pa biramo.
Inspiraciju za sve priče koje deli sa slušaocima uvek je nalazila u svakodnevnom životu.
- Nekad, samo dok sedim na klupi i čekam nekog, čujem fragmente razgovora ljudi koji prolaze, pa mi je jasno koje teme su dominantne. Kod nas se ne šapuće. Ima i onih govornika koji u samoposluzi vrlo glasno komentarišu cene, proizvode...
Slušajući druge, ni sama se nije libila da govori o sebi i svojim problemima. pa ni o narušenom zdravlju kada je shvatila da ima dijebetes.
- Bila sam u šoku budući da nisam imala klasične simptome kao što je, na primer, žeđ, a da slatkiši nisu na mom jelovniku. Nije mi padalo na pamet da je to uzrok mome jadu. Ali pošto sam tokom prethodnih godina više puta imala u gostima na radiju Bojanu Marković iz Plavog kruga, dosta sam znala o dijabetesu. Zapravo, dok sam bila u bolnici dve nedelje, stalno sam ponavljala sebi da se nalazim na najboljem mestu. Ono što je podmuklo u toj bolesti je što često nema simptoma, a jede vas iznutra, ali bukvalno ruinira sve organe - ispičala je Gorica 2020. godine i dodala na koji način ju je dijagnoza promenila.
- Napokon sam počela da brinem o sebi, da pratim i slušam moju divnu dr Šumarac. Zapravo, to je poverenje u koje se kunem. Sve što mi kaže prihvatam bez ikakvih sumnji da je to najbolje za mene. I zato se rezultati vide. Ima ljudi koji kažu: "U početku nisam hteo da prihvatim insulin". To nije stvar izbora i o tome nema polemike. S druge strane, divno je što je to danas toliko jednostavno davati samom sebi, kao ispijanje vode. Ne boli, vrlo je jednostavno, a što je najbitnije, super se osećam.
Na pitanje da li je to sudbina, Gorica je oštro reagovala: - To je čista lična neodgovornost! Nisam nikad išla na godišnje kontrole. Moja generacija ide kod lekara samo kad nešto boli, sve drugo nam je obaveznije, a zdravlje je, kao, tu samo od sebe. A nije. Fali nam zdravstvene kulture. Kako nama koji nismo išli kod lekara dok ne mora, tako i onima koji za svaku zanokticu trče kod specijaliste.
Ni na temu razvoda od bivšeg supruga Slobodana Nešovića Loke nije ostala nema. - Dobro je da s bivšim partnerom ostanemo u dobrim odnosima, ne samo zbog dece već i zbog zajednički provedenih godina koje su bile lepe. Ne traje sve večno, odnosi treba da se neguju, nekada uspe, nekad ne. Svakako je dobro kad je razvod dogovor, prijateljski rastanak. I za to se valja potruditi - istakla je tada Gorica otkrivajući da li su joj smetali komentari da je samohrana majka i raspuštenica.
- Slušala sam razne, ali nema veze. Sve prođe. Srećna sam što sam mogla sama da odlučujem o svojoj sudbini, da ne zavisim ni od koga, što sam naučila da racionalizujem stvari, spoznala šta hoću, a šta neću. Kad napravite listu prioriteta, sve postaje jasnije.
A roditeljstvo, to je posebna tema... - Miris bebe je pravi bensedin, a roditeljstvo je nepresušni buket mirisa i emocija u milijardu neobjašnjivih nijansi. Nad malim detetom imamo 100 odsto kontrolu, a onda se ona smanjuje. Tada počinju strahovi, koji nekad mogu da upropaste odnos s detetom. Najvažnije je poverenje, koje se gradi od bebećeg perioda. Decu ne smemo da lažemo ili, još gore, da radimo ono što posle zabranjujemo njima. Što bi rekla pesma: "Dete je dete da ga volite i razumete" - rekla je Gorica odgovorivši time do pola kakva je majka, a onda otkrila kakav odnos ima sa sinom.
- Divan. Slušamo se međusobno. Najlepše je kad deca odrastu i počnu da traže svoju sreću, a vi pomažete da shvate da se ona ne nalazi iza ćoška, da se do nje ne dolazi preko noći, da nema pravde na tacni, da se klone zlih misli, i svojih i tuđih, da stoje iza onoga što govore, a da pre toga dobro promisle, da ne postoje samo jedna otvorena vrata, da ima i prozora i da je nekad dovoljno i malo čistog vazduha da se razbistre misli. I tako...
Pre samo dve godine opisala je koje su godine najbolje za ženu. - One u kojima se ona oseća dobro. Meni je sada, recimo, baš dobro. Znam šta mogu da pijem i da jedem i kad, nije me briga da li mi i šta ko priča iza leđa i da li priča, mogu da uđem u konfekcijski broj iz vremena gimnazije. Kad sam sredila šecer, kosa mi je dobila novi sjaj, bolje se osećam. Tegobe koje sam imala prolaze. Toliko razloga za stvarnu sreću!
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
Bonus video: