Najvažniji globalni sportski meč dana nam nesumnjivo dolazi iz Nur-Sultana ili Astane – dvojice teniskih asova o koje se manje ili više ogrešila “sportska pravda” te su bizarnim spletom birokratskih i administrativnih odluka uskraćeni da se (možda i u ovom meču) bore za mesto broj 1 koje im je pripadalo tokom ove godine.
U šestogodišnjem rivalstvu Novaka Đokovića i Danila Medvedeva ima svega – čudnih pobeda (Medvedev na šljaci Monte Karla 2019, Đoković na Dejvis Kupu u Nišu 2017), velikih trijumfa – a istovremeno i bolnih poraza (Đoković na Australijen Openu 2021 i Medvedev u velikom revanšu u Njujorku septembra iste godine) gde je trenutni saldo od 6-4 za Srbina “uvijen u oblande” pobede na Pariskom mastersu prošlog novembra. Simbolična uteha za istorijski neuspeh na Artur Ešu 2 meseca ranije – uz pobedu na prijateljskom trening-meču pred Rolan Garos – podsećanja su na lepa vremena ove dvojice teniskih međusobnih poštovaoca i prijatelja, koji – evo – do skorog kraja aktuelne sezone nisu odigrali ni jedan takmičarski set. Time je, naravno, teniski svet ostao uskraćen za barem 6 mogućih mečeva dvojice asova koji skoro svakim svojim izlaskom na teren pišu zlatne stranice ovog sporta – ali, da se ne vraćamo na tu ružnu stranu zbivanja u tenisu u protekle 3 godine.
Astana Open je jedno od najvećih pozitivnih iznenađenja ovogodišnjeg kalendara, koji je ugostio trojicu igrača koji su ove godine nosili titulu najboljeg na ATP turneji, a uz njih i neke od najozbiljnijih pretendenata na teniski tron. U tom smislu treba istaći dva važna događaja – (poprilično ubedljivu) eliminaciju novopečenog Broja Jedan Karlosa Alkaraza od “stare kuke” Davida Gofena (inače srećnog gubitnika) u prvom kolu – u čemu se videlo da će Alkaraz morati dodatno da sazreva i u ulozi #1 i odgovornosti koje ona nosi – i “Grend Slem” polufinale u kome se sučeljavaju Rubljov i Cicipas, odnosno Medvedev i Đoković. Kako se Astana (najverovatnije) od sledeće godine “vraća” na status turnira serije 250 – ovo će biti dani za sećanje za sve ljubitelje tenisa u najdaljoj državi Evrope od njenog kontinentalnog centra, ali i svih onih koji jedva čekaju da vide razrešenje teniskih klasika koji predstoje.
I Novak i Danil su do polufinala došli na veoma ubedljiv način – izgubivši 13 odnosno 11 gemova, uz impresivne statistike servisa, riterna, vinera i (ne)iznuđenih grešaka. Šta bi bila formula uspeha kod obojica u današnjem meču?
Đoković – Novak je imao mali pad u smislu energije i koncentracije u prethodnom meču protiv Hačanova, što je donekle i očekivano – s obzirom na to da je Rus bio najkvalitetniji rival do sada, a da Novak još ulazi u takmičarski ritam igranja turnira za turnirom – posle skoro tromesečnog odsustvovanja sa turneje. To je donekle i dobro, jer je meč dobijen u 2 seta (bez dodatnog umora i stresnog rezultatskog rizika) a pravi zaključci su doneseni iz tog iskustva pred današnji “triler”. Protiv jednog od najvećih servera današnjice – koji je početnim udarcem u dobroj meri rešio ishod finala Ju Es Opena 2021 – Novakova oba servisa bi morala da budu na najvišem nivou danas – prvi u smislu preciznosti (pogotovo u napetim momentima), a drugi – i po preciznosti i po varijacijama (kik, slajs) kako Medvedev ne bi imao priliku da ga žestoko napadne. Duple greške u meču protiv ovakvog rivala su potpuno zabranjene, jer se može desiti da upravo one odluče meč, tj. dovedu do brejkova – koji će biti teško nadoknadljivi protiv servisa kojim razpolaže Medvedev.
Novakov ritern može i mora biti na najvišem nivou danas – jer to polu-brza podloga Astane njemu dozvoljava, a njegova pobednička igra to apsolutno podrazumeva. Ritern je zlatna prednost Novaku protiv bilo kog rivala, i danas očekujemo da će biti “džoker” koji će našeg “Džokera” dovesti u poziciju da natera protivnika da se “pita” šta bi trebao da uradi da bude opasniji – i time ga natera na veće rizike i greške u servisu i prvim važnim razmenama. Mečevi Đokovića i Medvedeva katkad podsećaju na prave maratone do iscrpljenja kada je igra sa osnovne linije u pitanju – i Novak bi trebao da bude taj koji će “povući nogu” i izlaziti iz dugih razmena agresivno i napadati Medvedeva ili po paraleli sa dobro procenjenim izlascima na mrežu – ili remetiti ritam dropovima kao pripremnim udarcima za osvajanje poena kroz pasing-šot ili volej na mreži. Naravno, uspeh ovog stila igre – u kome je Novak po mogućnosti odigravanja ovakvih varijacija u prednosti nad Danilom – zahteva da naš as bude na vrhuncu pripremljenosti i koncentracije, i biće veoma interesantno videti u kojoj meri će Novak ići na ovakva rešenja. Naravno, najvažniji preduslov da do njihove realizacije dođe će biti da bude postojan, snažan i atletičan u igri sa osnovne linije – i ne dozvoli Medvedevu da ga tu nadigra, umori, potisne i natera na seriju neiznuđenih grešaka – kao što je bilo viđeno u meču protiv Bautiste Aguta juče.
Sa druge strane, Medvedev ne raspolaže takvim “arsenalom” tehničkih i taktičkih varijacija kao Novak – ali ono što poseduje se može meriti sa najboljim igračima u istoriji sporta. Prvi servis Medvedeva često biva 75% osvojenog poena (ako već nije as), a s obzirom da voli da (uspešno) rizikuje snažnim drugim servisom – od oba početna udarca preti skoro ista opasnost. On ume I zna da uđe u serije strahovitih servisa, što guši i deprimimira protivnike – i dalji ishod meča čini predvidivim. Ako se desi da se poen otvori posle servisa – Medvedev će vas baciti na muke brzinom njegovih ravnih diagonala i paralela, sve neugodnijim uglovima iz kojih će vam ti udarci dolaziti – i stavljanjem u totalnu defanzivu koju će efikasno prekratiti nedostižnim vinerom ili – ponekad – slajs-drop šotom. Malo je igrača – a Novak je među njima – koji ima to znanje, elastičnost i fizičku spremnost da izvede kontra-udar iz defanzive protiv Medvedeva, pa je jedno od retkih odgovora koje bi Rus imao na takvu igru – drop-šot, na koji će Novak morati da bude spreman da istrči posle napornih razmena. Medvedev nije igrač koji voli da se nađe na mreži – ali ako do toga dođe, ne treba mu dati šansu da se iz tih situacija “izvuče” – jer ume lako da kazni nedovoljno dobro odigrani volej ili drop, s obzirom da ima dugačak raspon ruku i da je izuzetno brz u reakcijama i “kupljenju” loptice sa zemlje. U svakom slučaju, njegova formula za uspeh je poznata stvar – i ako mu se dozvoli da “vršlja po želji” na terenu – na delu će biti scenario opisan u prethodnim redovima.
Šta je najveća prednost Đokovića u odnosu na Medvedeva u ovoj situaciji?
Ako Novak uspe da parira na servis i igru sa osnovne linije – raznovrsnost njegove igre je veliki adut za pobedu, na način koji je primenjen u njihovom poslednjem meču na mastersu u Parizu. Takođe, glad za pobedama i mentalni podsticaj za re-afirmaciju kao najboljeg tenisera na svetu na samom terenu su džinovski motivatori za Srbina – koji jedino mogu da budu ograničeni fizičkim nedostacima u datom trenutku. Kako su oči svih ljubitelja tenisa na svetu ponovo uprte u njega – on dobro zna i oseća koliko je to važno za ostvarivanje ključnih karijernih uspeha u mesecima i godinama koji predstoje, a kontinuitet koji bi mogao da nastane pobedama u Tel Avivu i Astani bi mogao da se ispostavi od neprocenjive važnosti za kapitalne trijumfe – u Parizu, Torinu – i nadalje (barem) u Melburnu, Londonu i Njujorku u 2023. za skoro nedostižnih 24. osvojenih Grend Slemova.
Eto, ponekad se u karijerama najvećih sportskih asova “istorija piše” i na manjim takmičenjima – pa će zato današnji meč Đokovića i Medvedeva sigurno imati tu posebnu vrednost – koju će njegovi akteri po svemu sudeći podržati i opravdati kroz još jedan njihov “klasik” za pamćenje.
(Vuk Brajović)