Najbolji vaterpolista Slovenije rođen je u Kruševcu pre 20 godina, započeo u kruševačkoj „Rasini“, a danas je reprezentativac „zmajčeka“ i prvi strelac lige.
- Rođen sam u „gradu pod Bagdalom“ 2002. godine. Sa 7 godina, kada je poželjno dete usmeriti na neki sport, roditelji su me upisali u školu plivanja pri VK“ Rasina“, gde sam prvi put kročio na zatvorene bazene Sportskog centra u Kruševcu. Izabrao sam vaterpolo.Tako je sve počelo. Školu vaterpola od početka je vodio trener Aleksandar Milovanović, kojem dugujem zahvalnost za sve čemu me je naučio u ovom sportu. U početku treninzi su bivali 3x nedeljno, potom 5x nedeljno, zatim svakog dana sem nedelje. Najpre sam igrao za mlađe kategorije do 11 godina, zatim do 13, pa do 15. godina kada smo osvojili kup Srbije za kategoriju do 15 godina, na šta sam veoma ponosan. Takođe, dva puta sam bio pozivan na kampove reprezentacije Srbije za uzrast do 18 godina, govori sa ushićenjem mladi vaterpolista o svom razvojnom putu.
Stefanović je pohađao OŠ „Jovan Popović“ u Kruševcu a kasnije i Gimnaziju u rodnom gradu. Pozavršetku Gimnazije, dalje školovanje odlučio je da nastavi u sferi sporta i vaterpola. Aplicirao je i polagao prijemni ispit na Fakultetu za šport u Ljubljani u junu prošle godine. Primljen je i od prošle godine je u glavnom gradu Slovenije.
-Imao sam tu sreću da sam uporedo sa fakultetom upoznao sjajne ljude, trenere VK „Slovan“ iz Ljubljane, koji su mi omogućili da nastavim da treniram i održavam formu, kod njih u klubu, za simboličnu stipendiju, ako se pokažem. Ostalo je istorija. U sezoni iza nas su usledile utakmice sa klubovima iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde sam proglašen za najboljeg igrača lige, sa najviše postignutih golova (71) u sezoni. Nakon toga su usledili intervjui za slovenacke medije, gde me je jednom prilikom novinar upitao da li bi igrao za reprezentaciju Slovenije. Odgovorio sam da bih rado igrao za njihov državni tim. Taj intervju je video selektor reprezentacije Krištof Štromajer i nazvao me sa pitanjem da li bih sigurno igrao za reprezentaciju, rekavši da sam im potreban kao jedini levoruk u A selekciji i tako je sve počelo, kaže Stefanović.
Treneri iz domaćih klubova i Vaterpolo saveza Slovenije imali su sluha za Stefanovića, kao levorukog igrača i pomogli mu da dobije državljanstvo i zaigra za nacionalni tim Slovenije na EP, koje se održavalo u Splitu, u avgustu i septembru ove godine. Na prvenstvu su bili poslednji, ali svakako je to veliki uspeh za Sloveniju, koja 8 godina nije imala vaterpolo reprezentaciju. Takođe, to je bilo jedno veliko iskustvo kao i čast igrati protiv najboljih reprezentacija i igrača Evrope.
Paradoks je da je svoj prvi gol na EP postigao na utakmici protiv Srbije! Kakva tuga, ali i neodgovornost Vaterpolo saveza Srbije, koji je „zaboravio“ na jedan vrhunski talenat iz Kruševca i prepustio ga Slovencima.
-Svakako imam veliku želju da se dalje razvijam kao igrač, da se oprobam u većim klubovima i radim sa velikim svetskim imenima vaterpola, jer sam siguran da od njih ima šta da se nauči. Do tada i dalje vredno treniram sa svojim saigračima u VK „Slovan“, koji su sjajni momci, toplo su me primili i bili mi podrška pre godinu dana, kada sam došao u klub gde nikog ne poznajem, potpuno sam i bez igde ikoga. Zahvaljujem se ovim putem svim trenerima koji su bili deo mog uspeha do sada: Aleksandar Milovanović, Miroslav Bešlin, Nikola Hajdin, Jure Škof, Krištof Štromajer i veliki pozdrav za njih, kazuje specijalno za Kurir svoju životnu priču Vukašin Stefanović, rođeni Kruševljanin i najboljivaterpolista Slovenije.
Ž. Milenković / Kurir sport