Mnogi su bili skeptični prema ideji francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju „evropske političke zajednice“ (EPC), koju je izložio 9. maja ove godine u Evropskom parlamentu.
Makronova zamisao bila je da se unapredi saradnja između članica EU i onih koji to nisu, poput UK, Turske, zemalja zapadnog Balkana i regiona Kavkaza. Na sastancima bi se dva puta godišnje raspravljalo ne samo o aktuelnim krizama nego i o širim geopolitičkim izazovima.
Čelnici svih evropskih zemalja su, izuzev Rusije i Belorusije, u glavnom gradu Češke razgovarali o energetici, bezbednosti, privredi, klimi i stanju u Evropi.
Proces proširenja EU jeste paralisan, ali je upravo ovaj samit pokazatelj da dolazi do preoblikovanja odnosa Unije i suseda. Ključni uzrok je ruska agresija na Ukrajinu.
EU može ili da ubrza proces proširenja, ili da se i dalje drži oštrih kriterijuma, što praktično znači da bi potencijalni kandidati za prijem čekali još deceniju.
Posle samita predsednik Francuske Makron je novinarima poručio da su 44 evropska lidera jasno pokazala jedinstvo u osudi ruske agresije i izražavanju podrške Ukrajini. Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da sastanak samo potvrđuje da je Rusija u potpunoj izolaciji.
Nemački kancelar Olaf Šolc nazvao je novi forum velikom inovacijom jer će ovdašnji lideri moći da govore o svojim zajedničkim brigama bez dnevnog reda i potrebe za postizanjem sporazuma. To će pomoći poboljšanju veza sa susedima EU, od kojih mnogi žele da postanu članovi. Šolc je dodao i da se ne radi o stvaranju nove institucije sa administracijom i birokratijom, već da je želja da se omogući češća razmena mišljenja između lidera evropskih zemalja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, obraćajući se skupu putem video-linka, pozvao je prisutne da pretvore novu političku zajednicu u „evropsku zajednicu mira“.
Nakon izlaska iz EU i godina političke konfrontacije, nova premijerka UK Liz Tras imala je daleko blaži ton u odnosu na svog prethodnika Borisa Džonsona. Njena odluka da prisustvuje skupu dala je nadu za resetovanje odnosa između Brisela i Londona.
Sumnje u održivost koncepta šire Evrope ostaju. Mnogi se plaše da će još jedan novi format prerasti u debatni klub lišen bilo kakvog stvarnog uticaja u donošenju odluka.
Kritičari od samog početka tvrde da je EPC u stvari samo pokušaj da se dodatno zakoči proširenje EU.
Činjenica je da će politička i kulturna različitost, tradicionalna rivalstva između mnogih država članica, predstavljati barijere za konkretno političko delovanje.
Format EPC još nije definisan. Pitanja koja lebde jesu kakva će biti relacija EPC sa EU, da li EPC treba da ima sopstveni budžet i, na koncu, ko će biti članovi ove zajednice.
EPC bi mogao da posluži kao okvir za formiranje moćnije i integrisanije EU.