Ernest Hemingvej jedno je od najznačajnijih imena dvadesetog veka. Kultni pisac je stvorio od sebe legendu kako kroz dela, tako i kroz anegdote o svom burnom životu.
Dakle, osim dela kao što su "Starac i more", "Za kim zvona zvone", "Zbogom oružje" i mnogih drugih, mnogi pamte i ljubavni život čuvenog "Papa Hemingveja". A poznati pisac se venčavao čak četiri puta, o čemu svedoče i brojni igrani filmovi, od kojih je i jedna od poznatijih "Hemingvej i Gelhorn" sa Klajv Ovenom i Nikol Kidman.
Ipak, neke od najvažnijih detalja o životu Hemingveja otkriveni su u poslednjih 60 godina i nalaze se u novoj arhivi koja je nedavno otvorena za naučnike i javnost na Univerzitetu Pen Stejt.
"Kolekcija Ernesta Hemingveja Tobija i Beti Brus"
Ovaj materijal obuhvata četiri neobjavljene kratke priče, nacrte rukopisa, stotine fotografija, snopove prepiski i kutije ličnih stvari za koje stručnjaci kažu da će preoblikovati percepciju javnosti i naučnika o umetniku čiji su život i rad definisali jednu epohu.
U kratkoj priči od tri stranice bez naslova, Ernest Hemingvej prikazuje F. Skota Ficdžeralda kao otrcanog boksera koji napušta ring pretučen i unakažen, ali na kraju pobeđuje. On skicira roman koji nikada neće napisati, "A New Slain Knight" nazivajući ga "pikaresknim romanom za Ameriku" koji će da prati njegovog protagonistu kroz bekstvo iz zatvora, pljačku banke i tako dalje.
A zanimljivo je i to što su predstavljeni i podaci iz beležnice iz 1926. u kojoj se nalazi na tri stranice meditacija o smrti i samoubistvu, 35 godina pre nego što je sebi oduzeo život, prenosi Njujork tajms.
Karl Ebi, predsednik Fondacije i društva Ernesta Hemingveja, rekao je da je zaista oduševljen obiljem materijala jednog od najznačajnijih umetnika.
– Hemingvej je osmislio modernu američku prozu i kratku priču. Njegovo najbolje delo je duboko dirljivo i bogato značenjem i psihološkom složenošću. Činilo se da živi u epskim razmerama, u fascinantnim vremenima, na fascinantnim mestima, a pošto je tokom svog života bio mitologizovan, njegova javna slika do danas – u dobru i zlu – zadržava svu privlačnost i moć mita. Ovde ima dovoljno novog materijala da generiše nove biografske i interpretativne uvide u godinama koje dolaze, rekao je Ebi, profesor engleskog na državnom univerzitetu "Appalachian".
Činjenica je da je godinama većina naučnika koji su izučavali život Hemingveja mogla samo da priča o Brusovoj kolekciji, ne znajući njen tačan sadržaj ili čak lokaciju. Ono što su znali jeste da je 1939. godine, nakon što se njegov drugi brak raspao, Hemingvej ostavio svoje stvari u skladištu "Sloppy Joe’s" bara, njegovog omiljenog mesta u Ki Vestu na Floridi i nikad se nije vratio da ih pokupi.
Nakon njegove smrti, njegova četvrta žena, Meri Velš Hemingvej, pregledala je materijal, spakovala šta je htela, a ostalo dala dugogodišnjim prijateljima, Beti i Teli Oto Brus, poznatim njegovim prijateljima kao Tobi.
Gomila materijala je decenijama provela nekatalogizovana u kartonskim kutijama i kontejnerima za skladištenje municije, preživevši uragane i poplave. Pre mnogo godina, Beti i Tobijev sin, Bendžamin Brus (poznat kao Dink) i lokalni istoričar Bruster Čemberlin, počeli su da prave inventar ulova u konsultaciji sa Hemingvejevom naučnicom Sandrom Spanijer.
Ovde su, usred karata za borbu bikova, čekova, isečaka iz novina i pisama njegovog advokata, članova porodice i prijatelja poput pisca Džona Dosa Pasosa i umetnika Žuana Miroa, otkrili umrljanu braon svesku. Unutra je bila Hemingvejeva prva poznata kratka priča, o izmišljenom putovanju u Irsku, napisana kada je imao 10 godina.
Kada je to otkriveno 2017. godine, Dink Brus je za Njujork tajms rekao da se nada da će kolekcija njegove porodice naći stalni arhivski dom. Tako je mislila i Spanijer, generalni urednik „Hemingway Letters Project“ i profesor engleskog u Pen Stejtu. Narednih pet godina radila je na tome da arhivu donese univerzitetu, koji ju je otkupio u oktobru 2021. godine za neotkrivenu sumu.
– Imala sam osećaj odgovornosti da ovo ostvarim, i kao neko ko je imao neverovatnu naklonost i poštovanje prema Dinku i Brusteru, ali i kao naučnik. Ovo je rudnik zlata za naučnike, rekla je Spanijer.
Život umetnika u arhivi
Arhiv obuhvata Hemingvejev život i čak se proteže i posle njegove smrti. U jednoj kutiji, koja je majčinim rukopisom označena kao "Ernest’s baby treasures", nalazi se pramen njegove kose, kožne čizme za bebe i glava njegove omiljene igračke "Doggie", sa kojom je spavao do 6 godina.
U drugoj fascikli, telegram traži od Tobija Brusa da bude nosilac sanduka na sahrani pisca. Tu je i Hemingvejeva uniforma američkog Crvenog krsta, ona koju nije nosio kada je ranjen, a koja leži u kutiji namenjenoj za venčanicu.
– Ako gledamo samo iz ugla da sam obožavatelj, naježim se kada dodirnem njegovu uniformu iz Prvog svetskog rata ili listam njegova pisma. Samo da dodirnete papir, postoji električna veza do koje dolazite lično, kao i intelektualno kao naučnik, rekla je Spanijer.
U jednom novootkrivenom pismu leta 1945. godine Hemingvej piše Brusu o svom sinu Džeku, po nadimku Bambi, koji je pušten iz nemačkog logora za ratne zarobljenike tokom Drugog svetskog rata.
– On je o.k. Rane su bile dosta teške. Jedna na ramenu u koju bi mogao da staviš pesnicu. Još jedan metak je prošao kroz podlakticu, a treći kroz drugo rame. Šest meseci nije imao ništa osim supe i pakleno je vreme bilo – napisao je Hemingvej.
Najzanimljiviji deo arhive potiče iz beležnice od 6. marta 1926. godine.
– Kada se osećam slabo, volim da razmišljam o smrti i različitim načinima umiranja i mislim da bi verovatno najbolji način, osim ako ne možete da se dogovorite da umrete na neki način dok spavate, bio da izađete iz broda noću – napisao je Hemingvej. Naučnik Karlos Bejker citirao je ovaj odeljak u svojoj biografiji iz 1969. "Ernest Hemingvej: Životna priča", a sama beležnica je godinama bila skrivena. Ono što Bejker nije uključio u svoju knjigu je jednako veličanstveno.
Žrtva muškog mita
Kako sve više njegovih ranih radova dolazi u javno vlasništvo i njegova izloženost novim čitaocima raste, ovi materijali će nesumnjivo doprineti Hemingvejevoj zaostavštini. Oni bi mogli da pomognu da se uobliči lik koji je postao žrtva muškog mita.
Deo tog mita ukazuje na mračniju stranu Hemingveja – zloćudnu kompetitivnost, antisemitizam i vulkanski temperament – koja često zasenjuje njegov rad i čini ga momkom sa plakata toksične muškosti.
To, takođe, može da zamagli potpunije razumevanje Hemingvejevog života koji uključuje generacijsku borbu sa depresijom, traumom mozga i autorovim sopstvenim rodnim identitetom – sve aspekte Hemingveja detaljno opisane u nedavnim studijama.
Piše da je istraživao rodne promene sa sve četiri svoje žene i nazivao se Marijinom "devojkom" tokom njihovog braka, a periodično se oblačio kao žensko i sebe nazivao "Ketrin" (Catherine i Kathrine).
– Hemingvej kojeg poznajete iz srednje škole nije Hemingvej kakvog danas poznajemo – rekao je Ebi, predsednik Fondacije i društva Ernesta Hemingveja i dodao:
– Hipermačizam je bio stvaran, ali je bio manje od polovine slike. Hemingvejeva seksualnost i rodni identitet bili su mnogo fluidniji i složeniji nego što šira javnost shvata. Čovek je bio hiljadu puta interesantniji i nijansiraniji nego što mit sugeriše. Dok će budući naučnici kopati arhivu kako bi otkrili tajne i uvide, čak je i površni pregled materijala impresivan. Spanijer je rekla da je proces označavanja i datiranja predmeta "bio baš kao lov na uskršnja jaja".
Postoji i ček od 10 dolara za Arnolda Gingriča, suosnivača časopisa "Esquire", da izmiri opkladu u boksu, kao i ceo Hemingvejev ribolovni dnevnik iz 1934-35. koji uključuje šta je radio, šta je video i sa kim je bio . Arhiva uključuje dva delimična kucana pisma za njegovo publicistično delo iz 1932. o borbi bikova, "Smrt popodne". U jednom izdvojenom odlomku, Hemingvej zamišlja čitaoca koji se pita da li je prikladno pisati o zabavi poput borbe bikova uz pretnju građanskog rata u Španiji, kada su drugi pisci usmeravali pažnju na politiku.
Sve je ovo dovoljno da su naučnici fascinirani i da se decenijama zaokupe.
– To pokazuje njegovu genijalnost kao umetnika, ali i njegov svakodnevni život. Obično je on jednodimenzionalni lik u pop kulturi, ali ova arhiva dodaje dubinu, nijansu i složenost našem znanju o Hemingveju, tako da on nije nekakav lik iz crtanog filma ili sa postera. Svi artefakti osvetljavaju jedni druge. Svaki predmet priča posebnu priču, zaključila je Sandra Spanijer.
(Kurir.rs/ Blic žena)
Bonus video: