Advokat Nikola D. Đurić iz Beograda školama širom Srbije šalje zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja, a ako mu ne odgovore, od poverenika traži da mu se prizna trošak podnošenja žalbe od 33.000 dinara, koji bi naplatio od škole, saznaje Kurir.
Međutim, kako Đurićev pokušaj prevare i lakog sticanja para bez ikakvog osnova ne prolazi kod poverenika za informacije od javnog značaja, on uspeva da prevari neke škole, koje mu iz neznanja daju traženi novac!
Đurić, kako tvrdi izvor Kurira, šalje zahtev za dostavljanje informacije od javnog značaja školama u vreme kada su u ovim ustanovama najveće gužve, kao što su pripreme za maturu, polaganje iste i upisi. A informacije koje traži su najkomplikovanije za dostavljanje.
- Od stotine škola tražio je informacije koje najčešće običnom građaninu apsolutno ništa ne znače i koje su pred istekom roka čuvanja, tj. najstarije moguće. Uglavnom traže informacije od škola i zdravstvenih ustanova. Ako škola ne odgovori u zakonskom roku od 15 dana, koji može da se produži i na 40, Đurić podnosi žalbu povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U žalbi traži da se njegovoj stranci, jer nije njegovo ime upisano kao podnosilac zahteva u svakom od ovih slučajeva, prizna advokatski trošak od 33.000 dinara za podnošenje žalbe povereniku - objašnjava izvor Kurira.
Sagovornik dodaje da poverenik usvaja Đurićeve žalbe, ali da mu ne priznaje trošak angažovanja advokata jer to nije neophodan trošak, s obzirom na to da svako može da podnese zahtev za dostavljanje informacija od javnog značaja ili žalbu.
- Pošto poverenik ne usvoji trošak za angažovanje advokata, Đurić direktno traži od škole da mu plati 33.000 dinara, iako poverenik, naravno, nije na to obavezao školu. Đurić traži isplatu od škola bez ikakvog pravnog osnova, a to se pravnički naziva "sticanje bez osnova". Suština je da Đurić nezakonito naplaćuje taj novac, pa gde mu prođe, prođe. Đurić ovo radi sa još dva advokata i uvek zastupaju jedni druge, to im je sistem i način na koji rade - ističe naš izvor i naglašava da pojedine škole iz straha Đuriću uplaćuju novac.
Ova informacija nam je potvrđena i u jednoj beogradskoj osnovnoj školi (podaci poznati redakciji), gde nam je rečeno da je pomenuti advokat tražio nemoguće stvari.
- Poslao nam je 13 zahteva, između ostalog zanimalo ga je i koliko su koštali troškovi zamene prozora na školi 2003. godine! Tražio je da mu dostavimo koliko smo sredstava potrošili od početka epidemije koronavirusa na zaštitne maske, rukavice i dezinfekciona sredstva. Ko zna koga on zastupa i koga uopšte to zanima što on traži?! Sve smo našli i poslali mu. Međutim, ispalo je da smo kasnili i žalio se povereniku - pričaju nam u ovoj školi i dodaju:
- Na pada nam na pamet da mu platimo tih 33.000 dinara. Platićemo jedino ako nam naloži poverenik. Znamo da nismo jedina škola od koje traži nemoguće stvari.
Iz kancelarije poverenika za informacije od javnog znaaja i zaštitu podataka o linosti Milana Marinovića potvrdili su za Kurir da je advokat Nikola D. Đurić podneo povereniku ukupno 70 žalbi od kojih 19 protiv škola, kao i da je u tim žalbama tražena nadoknada troškova advokata od 33.000 dinara. Dodaju da nemaju informacije o tome da se advokat oglušava na odluku poverenika, odnosno da bez odobrenja naplaćuje iznos od 33.000 dinara od škola.
Slavoljupka Pavlović, v. d. pomoćnika generalnog sekretara u sektoru za žalbe i izvršenja u oblasti pristupa informacijama u službi poverenika, objasnila je zašto prvostepeni organi (u ovom slučaju škole) ne treba da plaćaju advokatske troškove.
- Postupak ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja je jednostranački, brzo i lako se može ostvariti i bez angažovanja advokata. Zato stranci ne pripadaju troškovi za angažovanje advokata, a njoj, naravno, niko ne može zabraniti da ga angažuje, ali to ne može ići na teret organa od kog traži informacije - objasnila je za Kurir Pavlovićeva i dodala:
- Upravo zato poverenik odbija zahteve žalilaca za naknadu troškova zastupanja advokata. Ovaj stav potvrđen je i u većem broju odluka Upravnog suda. Prvostepeni organi ne bi trebalo da uplaćuju troškove advokatima bez valjanog pravnog osnova kojim se obavezuju na to, već bi trebalo da donesu rešenje kojim odbiju zahtev za naknadu advokatskih troškova. Tražilac svakako ima pravo da podnese žalbu povereniku, a protiv svake odluke poverenika moguće je voditi upravni spor. Dakle, prvostepeni organi ne bi trebalo da iz straha ili neznanja uplaćuju novac advokatima u situacijama kada ne postoji valjan pravni osnov za to.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video: