POBEDITE ILI UMRITE! FAŠISTIČKI MUNDIJAL U ITALIJI: Musolini pred finale večerao sa sudijom! FIFA se ništa nije pitala!
Svetsko prvenstvo u Kataru, koje se održava od 20. novembra do 18. decembra ove godine biće 22. fudbalska smotra najboljih svetskih selekcija.
Tim povodom idemo u šetnju kroz istoriju i donosimo vam priče koje su obeležile dosadašnje Mundijale. Podsetićemo vas na najznačajnije trenutke svetske fudbalske istorije kroz Mundijale: nezaboravne golove, spektakularne mečeve, fudbalske junake, ali i brojne kontroverze koje se ne zaboravljaju - sudijske krađe, skandalozne poteze, nepravde i politička uplitanja... Jer fudbal je više od igre, a Mundijal više od fudbala!
Sport je decenijama unazad jedan od glavnih istrumenata država kojima se ostvarju brojni spoljnopolitički ciljevi i afirmišu različiti interesi.
Da je fudbal više od igre privi je shvatio čuveni italijanski diktator Benito Musolini, koji je je učinio sve da se drugi Mundijal održi u Italiji.
Bilo je to prvo veliko fudbalsko takmičenje koje je maksimalno iskorišćeno u političko-propagadne svrhe.
Brojne kontroverze obeležile su ovo Svetsko prvenstvo. Iako je sve bilo spremno da domaćinstvo dobije Švedska, Musolini je iskoristio svoj politički uticaj, podmitio čelnike FIFA i organizacija turnira te 1934. godine pripala je Italiji.
Čuveni Duče iskoristio je fudbal, koji je bio sve popularniji u svetu, za svoju ličnu i promociju fašizma.
Nikada politika nije imala tako veliki uticaj na sam ishod takmičenja kao te 1934. godine u Italiji. Fašističke vlasti te zemlje učinile su sve da domaćin stigne do svetskog trona.
"Musloini je bio svestan moći propagande i uobličavanja javnog mnjenja. Prepoznao je fudbal kao narodni sport koji može da iskoristi da dobije podršku nacije. Iskoristio je takmičenje da čitavom svetu pokaže trijumf fašističkog režima", istakao je u svojoj knjizi profesor Džon Fut sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Uz trofej "Viktorija" koji je dodeljivala FIFA, Musolini je za ovo prvenstvo tražio da se izradi poseban pehar "Kopa del Duče" koji je bio šest puta veći i potpuno je zasenio trofej tadašnjeg predsednika Žila Rimea.
Bilo je jasno da se FIFA ništa ne pita i da Mundijal organizuje Musolini, što je čuveni Žil Rime kasnije i priznao.
"Imali smo osećaj da se FIFA nema nikakav uticaj. Za sve se pitao Musolini. Sve odluke je on donosio. Kad malo bolje razmislim, FIFA nije organizovala Mundijal 1934. godine, organizovao ga je Musolini", pravdao se godinama kasnije Francuz.
Cilj je bio jasan - pokazati superiornost fašistički organizovane države.
Na Mundijalu je učestvovalo 16 reprezentacija, a aktuelni šampion Urugvaj odbio je da putuje u Italiju i brani tutulu, jer su domaćinstvo dobili Italijani koji nisu učestvovali na prvenstvu u Montevideu.
Prvi put šampionat je igran u osam gradova: Trstu, Milanu, Torinu, Đenovi, Bolonji, Firenci, Napulju i Rimu. Za to vreme infrastruktura je bila impresivna, a većina stadiona izgrađena je u tokom vladavine Musolinija i predstavljali su ponos ove fašističke zemlje.
Igralo se po nokaut sistemu, zbog čega je odigrano manje mečeva nego u Urugvaju 1930.
Naravno, Musolini je učinio sve da Italija dogura do šampionskog trona. Duče se bukvalno za sve pitao. Namestio je da prvi meč igaju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje su na tom turniru važile za jednu od najslabijih reprezentacija, birao je sudije koje će deliti "pravdu" na utakmicama Italije, činio sve što je u njegovoj moći da ostvari zacrtani cilj.
Italijani su imali kvalitetan tim predvođen legendarnim Đuzepe Meacom, ali su pred turnir dobili pomoć i trojice Argentinaca koji su na ovom prvenstvu igrali za Azure - Luis Monti, Enrike Gvajta i Rajmundo Orsi. Tako je Monti postao jedini fudbaler u istoriji koji je sa dve različite reprezentacije igrao finale Svetskog prvenstva.
Nakon ubedljivog trijumfa nad Amerikom (7:1) usledio je okršaj sa odličnim Špancima u četvrtfinalu. Nakon 120 minuta igre bilo je 2:2, ali nisu se izvodili penali, već je dan kasnije odigran novi meč. Meaca je postigao jedini gol na tom susretu i odveo je Azure u polufinale. Zanimljivo, Španija je sa tri igrača manje završila taj meč, zbog teških povreda fudbalera, a izmene tada nisu bile dozvoljene.
Švajcarski sudija Rene Merser toliko očigledno je sudio u korist Italijana, da ga je nacionalna federacija nakon Mundijala doživotno suspendovala iz fudbala.
Nakon Španije usledio je okršaj sa Austrijom, tada je sjajan posao za Musolinjeve fudbalere odradio Šveđanin Ivan Eklind. Italija je slavila rezultatom 1:0, a strelac je bio Argentinac Guaita.
Musolini je urgirao da finalni meč protiv Čehoslovačke sudi upravo Šveđanin Eklind, koji je veče pred finale bio na večeri sa Dučeom, kako bi dobio upustva za utakmicu odluke.
Finale se odigralo 10. juna u Rimu na stadionu Nacionalne fašističke partije, a Duče je taj dan čitavu državu digao na noge. Oko 55.000 italijanski navijača posmatralo je ovaj meč.
Pritisak na Azure bio je neopisiv. Pojedini svedoci tvrde da je fudbalerima u svlačionicu pre meča stigla poruka od Musolinija na kojoj je pisalo: "Pobedite ili umrite". Tadašnji selektor Italije Vitorio Poci navodno je rekao igračima pred meč: "Neka nam bog pomogne ako izgubimo".
Neposredno pre finala Čehoslovačka je potpisala sporazum o savezništvu sa Musolinijevim smrtnim neprijateljem SSSR-om, pa poraz na ovom meču nije bio opcija.
Stadion je zanemeo u 76. minutu kada je Antonin Puč doveo Čehoslovačku u vođstvo. Musolini je mirno posmatrao meč iz svečane lože, jer je znao da ima svog džokera na terenu - sudiju Eklinda.
Šveđanin je navodno unakazio Čehoslovačku na tom meču. Nije svirao očigledan penal i u par navrata nije isključio italijanske fudbalere nakon izuzetno grubih startova. U 81. minutu Rajmundo Orsi je izjednačio na 1:1, a titulu Italijanima doneo je Anđelo Skjavio u petom minutu prvog produžetka.
Po završetku utakmice sa razglasa se orila zloglasna fašistička himna "Mladost" (Giovinezza).
Cilj je postignut, Musolini je ovim trijumfom poslao jasnu političku poruku čitavom svetu.
Četiri dana kasnije, 14. juna 1934. godine u Veneciji, usledio je istorijski susret Musolinija i Hitlera, koji je između ostalog čestitao Dučeu titulu prvaka sveta.
Hitler je sledio primer svog saveznika, dve godine kasnije iskoristio je Olimpijske igre u Berlinu da pošalje svetu sličnu poruku.
Kurir sport