Srbija je ostala sveukupno posvećena unapređenju bilateralnih odnosa sa susedima, ocenila je Evropska komisija u novom godišnjem izveštaju naglasivši da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja suštinski deo procesa evropskih integracija i da doprinose stabilnosti, pomirenju i stvaranju klime pogodne za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti.
U izveštaju koji je deo ovogodišnjeg Paketa proširenja, EK je ocenila da su odnosi Srbije sa većinom suseda dobri, osim sa Crnom Gorom i Hrvatskom. Sa Severnom Makedonijom, Albanijom, Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom i Turskom odnosi su "dobri".
Sa Bosnom i Hercegovinom odnosi su ocenjeni kao "generalno dobri i stabilni" iako je pitanje demarkacije granice nerešeno, a dve zemlje takođe još moraju da postignu sporazum o dve brane na reci Drini i delu pruge Beograd-Bar koji prelazi u BiH, navodi se.
Odnosi sa Crnom Gorom ocenjeni su kao "i dalje izazovni", iako, dodaje se, "obe strane pokazuju veću spremnost da resetuju odnose i da rade na rešavanju otvorenih pitanja".
Odnosi sa Hrvatskom ocenjeni su kao "zategnuti, uz povremene političke sukobe" a nerešeno je i pitanje demarkacije granice.
U odeljku o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, EK podseća da Srbija ima bilateralne konvencije o regionalnoj saradnji sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom koje su na snazi, da konvencija sa Bosnom i Hercegovinom, potpisana 2018, tek treba da bude ratifikovana dok je sa Albanijom je pokrenut proces zaključivanja konvencije.
Navodi se i da je u izveštajnom periodu Srbija zadržala svoj angažman u nizu inicijativa regionalne saradnje, kao što su Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), Energetska zajednica, Transportna zajednica, Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) i Savet za regionalnu saradnju.
Uz podsećanje na održane sastanke EU-Zapadni Balkan u izveštaju se, pored drugog, navodi i da će Zajedničko regionalno tržište (CRM) biti izuzetno važno za povećanje atraktivnosti i konkurentnosti regiona.
To će, navodi EK, pomoći Srbiji da ubrza oporavak od posledica pandemije, posebno privlačenjem investitora koji traže diversifikaciju ponude i kraće lanci vrednosti kao i maksimiziranje koristi od infrastrukturnih investicija u okviru Ekonomsko-investicionog plana. Zato je važno da Srbija igra konstruktivnu ulogu u izgradnju Zajedničkog regionalnog tržišta i da sve strane ispune svoje zajedničke obaveze navedene u akcionom planu CRM.
EK u izveštaju pominje i inicijativu Otvoreni Balkan kroz koju, kako se navodi, Albanija, Severna Makedonija i Srbija nastoje da prodube regionalnu saradnju u nizu oblasti posebno ekonomske integracije, de fakto primenjujući pojedine elemente ajedničkog tržišta o kojima jopš nije postignut formalni dogovor.
EK konstatuje i da, što se tiče poštovanja Dejtonskog/Pariskog mirovnog sporazuma, Srbija nastavlja da podržava teritorijalni integritet BiH i njen put pridruživanja EU i da održava redeovne i česte sastanke sa ;srpskim članom Predsedništva BiH i rukovodstvom Republike Srpske.
U izveštaju se napominje i da je Srbija nastavila da blisko sarađuje sa BiH, Hrvatskom i Crnom Gorom u okviru procesa Sarajevske deklaracije, koji ima za cilj da pronađe održiva rešenja za izbeglice i raseljena lica zbog oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, kao i na ;nerešena sudbina nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje izazov na celom Zapadnom Balkanu.
EK: Srbija započela reformu sudstva, ali nije eliminisala političko uplitanje
Srbija je u oblasti pravosuđa postigla izvestan napredak u pravcu osnaživanja nezavisnosti i odgovornosti sudstva, ali u praksi se još uvek ne vidi smanjenje neprimerenog političkog uticaja na sudije i tužioce, piše u najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbje na putu evrointegracija.
U izveštaju koji pokriva period od 20. juna 2021. do 20. juna 2022. godine, Komisija navodi da je Srbija u februaru učinila važan korak usvajanjem ustavnih amandmana, kao i pratećeg ustavnog zakona kojim su definisani potezi i rokovi za reformu sudstva.
Navodi se da je u pripremi ustavnog zakona dva puta konsultovana i Venecijanska komisija Saveta Evrope, i da su njene primedbe usvojene, kao i da je javna rasprava bila dovoljno inkluzivna i transparentna.
Zakoni čije je usvajanje omogućeno izmenama ustava uglavnom se odnose na imenovanje sudija i tužilaca i treba da spreče potencijalne uticaje politike na pravosuđe, što, kako se navodi, sa sadašnjim zakonodavstvom nije slučaj.
"Da bi ustavni amandmani imali i praktičan efekt, neophodno je da prateći zakoni budu brzo usvojeni", piše u izveštaju Evropske komisije.
Podsećajući da su za izradu novih zakona imenovane dve stručne komisije, Evropska komisija ukazuje da će u tom procesu biti neophodne široke i inkluzivne konsultacije, kao i potpuno usaglašavanje sa preporukama Venecijanske komisije i evropskim standardima.
"Upskos tom pozitivnom razvoju, ostaju značajni izazovi i kašnjenja u realizaciji, koji se odnose na nepristrasnost, odgovornost, efikasnost i profesionalnost sudstva. Sadašnji sistem imenovanja, premeštaja i napredovanja sudija i tužilaca mora da bude izmenjen kako bi se obezbedilo da karijere budu u postpunosti zanovane na zaslugama", navodi se u izveštaju.
Komisija dodaje i da je "preduzet jedan broj koraka kako bi se smanjio prostor za uticaj politike na pravosuđe, ali još se u praksi ne može videti slabljenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce".
Konstatuje se i da "je pritisak na sudstvo i tužilaštvo i dalje visok" i da "vladini zvaničnici, uključujući i one najviše, i članovi parlamenta i dalje javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke, kao i rad pojedinih sudija i tužilaca", što je suprostno i novom kodeksu ponašanja poslanika.
Takođe, "jedna broj medija objavljuje procurele informacije o istragama i sudskim predmetima, što se može smatrati uplitanjem u istrage i sudske postupke, i što rađa neprimeren pritisak na pojedinačne članove sudova ili tužilaštava", navodi se u izveštaju.
Napominjući da je Srbija dužna da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i da u potpunosti poštuje i primenjuje njegove presude i odluke, Evropska komisija ukazuje da se u Srbiji i dalje dovode u pitanje presude tog krivičnog suda, i to i na najvišim nivoima.
U izveštaju se ukazuje i da Srbija treba da počne da primenjuje strategiju ljudskih resursa i prateći akcioni plan, koje je usvojila u decembru 2021. godine i koji treba da unaprede efikasnost celog pravosuđa.
U delu izveštaja koji se odnosi na borbu protiv korupcije, ocenjuje da Srbija u toj oblasti ima izvestan nivo pripremljenosti za evropske integracije.
Podseća se na ocenu Grupe država protiv korupcije (GRECO) iz marta ove godine, da je Srbija usvajanjem amndmana na Zakon o sprečavanju korupcije pokušala da reši uočene nedostake i osnažila okvirne uslove za sprečavanje sukoba interesa u slučaju poslanika, sudija i tužilaca. Navodi se i da se blago povećao broj osuđujućih prvostepenih presuda za slučajeve visoke korupcije. ; Međutim, kako se navodi, Srbija još mora da pripremi novu antikorupcijsku strategiju i prateći akcioni plan, koordiniše prevenciju i represiju korupcije i da se temeljito posveti njenom suzbijanju.
U izveštaju se primećuje i da u pojedinim slučajevim, a navodi se konkretno i slučaj Krušika, nisu u skladu sa zakonom istražene optužbe uzbunjivača koje se odnose na korupciju na visokom nivou. Evropska komisija primećuje i da veliki broj izuzeća iz odredbi Zakona o javnim nabavkama predstavlja ozbiljan rizik za korupciju.
Srbija ima izvestan nivo pripremljenosti i u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, i u posmatranom periodu je zabeležen ograničen napredak u sprovođenju preporuka koje treba da unaprede tu borbu.
"Podaci koje je dostavila Srbija pokazuju pomešanu sliku - broj novih istraga i pravosnažnih presuda porastao je 2021. u odnosu na prehodnu godinu, dok je broj optužnica i prvostepenih presuda opao. Proaktivne i sistematske istrage novčanih tokova, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogaćenja, nisu redovna praksa", piše u izveštaju.
Takođe se primećuje i da se u Srbiji još uvek u ograničenoj meri koriste instrumenti zamrzavanja i zaplene imovine stečene krivičnim delom.
U tom kontekstu se navodi da Srbija mora da pojača istrage i procesuiranje dela vezanih za pranje novca i da više koristi instrument zamrzavanja i zaplene imovine.
Uz to Srbija "treba da izmeni krivični zakonik kako bi efikasno kriminalizovala trgovinu oružjem", piše u izveštaju, i dodaje da kao i tokom 2020, ni 2021. godine u Srbiji u kontekstu organizovanog kriminala nijedna osoba nije osuđena za dela povezana sa vatrenim oružjem i trgovinu oružjem.
Srbija, dodaje se, treba da "preduzme konkretne korake koji će obezbediti jasno razlikovanje prisluškivanja komunikacija u okviru krivične istrage sa jedne, od onog koje se vrši iz bezbednosnih razloga", ; ; U izveštaju se primećuje i da u Srbiji nije zabeležen napredak u usklađivanju domaćih zakona sa zakonima EU o ekološkoj odgovornosti i krivičnim delima iz te oblasti.
EK: Srbija da pojača napore na sprovođenju zakona u oblasti životne sredine
U oblasti klastera 4 u pregovaračkom procesu sa EU koji se odnosi na zelenu agendu i održivu povezanost Srbija je u prethodnih godinu dana zabeležila ograničeni napredak, osim kada su u pitanju transevropske mreže, navodi se u novom izveštaju Evropske komisije.
Srbija je u decembru 2021. otvorila klaster 4 koji pokriva četiri pregovaračka poglavlja - 14 (transportna politika), 15 (energetika), 21 (transevropske mreže) i 27 (životna sredina i klimatske promene).
Navodi se da je Srbija u oblasti transevropskih mreža napredovala unapređenjem svoje infrastrukture tako što je počela radove na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska koji je strateški važan projekat za Srbiju i Evropu.
U narednom periodu Srbija treba da stavi u fokus bolje određivanje prioriteta kod investicija, planiranja i upravljanja svim oblastima iz zelene agende, da nastavi reformu železničkog prevoza i unapredi strateški okvir za transport u skladu sa strategijama EU za održivu i "pametnu" mobilnost.
Takođe treba hitno da sprovede svoj akcioni plan o razdvajanju vlasništva u sektoru gasa i daljoj diverzifikaciji snabdevanja gasom kako bi smanjila zavisnost od Rusije, navela je EK.
Srbija treba i da usvoji ambiciozan Nacionalni energetski i klimatski plan u skladu sa ciljevima evropskog Zelenog dogovora o nultoj emisiji do 2050. i pojača napore na sprovođenju i unapređenju zakonodavstva u oblasti životne sredine i klime, posebno oko procene uticaja na životnu sredinu, upravljanja otpadom, kvaliteta vazduha i vode, rada inspektorata.
Kako je saopštila Evropska komisija, taj klaster je u središtu Zelene agende za Zapadni Balkan i blisko je povezan da Programom ekonomskih reformi Srbije i Ekonomskim i investicionim planom EK.
Komisija je podsetila da je Srbija u oktobru 2021, kao i drugi partneri EU iz regiona, odobrila akcioni plan za Zelenu agendu Zapadnog Balkana, koji odslikava evropski Zeleni dogovor na način prilagođen regionu.
Akcioni plan sadrži zajedničke inicijative koje će doprineti održivom socio-ekonomskom razvoju i zelenom oporavku celog regiona u post-pandemijskom periodu.
Navodi se i da Srbija treba da doprinese sprovođenju zajedničke regionalne vizije stavljanjem održivog razvoja, efikasnosti upotrebe resursa, zaštite prirode i borbe protiv klimatskih promena u središte ekonomskih aktivnosti.
Komisija je ocenila i da je Srbiji potrebna jača instituciuonalna stuktura sa dobrim kadrom kako bi upravljala svojom zelenom agendom.
(Kurir.rs/Beta)