kuU više različitih tekstova govorili smo na temu rusko-finskih, rusko -poljskih, rusko-grčkih, rusko-turskih, rusko-bugarskih, a sada po prvi put govorimo i o rusko-hrvatskim odnosima.
Ti odnosi su noviji i datiraju od 1991. godine, da bi se poremetili 24. februara 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu. Hrvatska je uvela sankcije Rusiji i pružila vojnu pomoć Ukrajini u ratu portiv ruske vojske.
Ovde ćemo u kratkim crtama opisaiti taj odnos iz pogleda magistra međunarodnih odnosa Boška Jovanovića.
Da bi shvatili odnos između Hrvata i Rusa, treba da se vratimo u prošlost, jer bez razumevanja prošlosti ne možemo da razumemo sadašnjost. Nisam pristalica toga da se izvlače istorijski stereotipi i paralele da bi se objasnila današnja situacija, ali neke današnje situacije imaju korene u prošlosti.
Prvi pravi sukob između Rusa i Hrvata odnosno Hrvata i Rusa bio je ispod Staljingrada. Hrvati su bili 800 godina batleri Mađara, taj status im nije smetao, pa je nastala izreka: " Brat do brata, Mađar do Hrvata", omiljena izreka dr hrvatskog ministra spoljnih poslova Gorana Grlića Radmana.
Da bi se razumeo današnji odnos Hrvatske prema Rusiji treba da se objasni hrvatska politička scena, ali i bivši ruski ambasador u Zagrebu Anvar Azimov.
Da počnemo prvo od doskorašnjeg ruskog ambasadora Anvara Azimov u Zagrebu a imao je običaj da viče Hrvatima da ih Rusi mnogo vole, da su oni među prvima priznali nezavisnu Hrvatsku. I njegove izjave su bile takve da su izazvale rakcije Moskve.
On je pozvan u Ministarstvo inostranih poslova gde je lično riban od njegove ekselencije Sergeja Viktoroviča Lavrova, gde je Lavrov samo rekao da mi radimo na strateškom partnerstvu sa Srbijom, a "ti nam antisrpskim izjavama ti nam to kvariš".
Posle je došao Nastarenko, to je jedan prijatan punačak gospodin sa brkovima, koji je bio portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova, pa ambasador u Crnoj Gori i odmah kada je izbila korona odmah je ponudio milion vakcina, odmah što je kod mene izazvalo šok.
Međutim, moji ruski prijatelji su rekli: "Pa ako smo im obećali, to ne znači da ćemo da im damo", a ruska "Zber banka" je kupila veliki broj deonica Todorićevog Konzuma, pa je to izazvalo kasnije zabunu i uzbunu kako u Briselu tako i u Zagrebu.
Omiljena žvaka kod Hrvata je to da ako neko sarađuje sa Rusima, onda je ruski čovek, pa je osrednji pevač i tamburaš, ali dobar biznismen Miroslav Škoro optužen da je ruski čovek, zbog toga što je njegov finansijer imao neke posloven veze sa ruskim firmama, pa se odmah misli da se firme imaju veze sa Putinom i da rade sa Putinom. a to je još posledica lažnog stereotipa, koji se širi da je Putin diktator.
Putin nije diktator, ali kako ubediti nekog, da nije, kad postoji stereotip da je on diktator.
Međutim, kad je izbio rat u Ukrajini, to je sadšanji premijer Andrej Plenković video kao izuzetnu priliku da pokaže, pa je još i dok nije počela sadašnja faza sukoba, bio u Kijevu gde im je ponudio iskustva iz rata, pa su Rusi to pravilno protumačili da ponove Oluju i Bljesak na teritoriji Donbasa, i to Hrvatsko nastojanje da podeli to hrvatsko iskustvo podeli sa Ukrajincima je možda doprinelo tome da se Putin reši , to što je krenuo da radi, da protera oružane snage Ukrajine sa teritorije Donbasa.
Da bi se shvatila politika Hrvatska politika mora da se shvati i njihovoj premijer Andrej Plenković i njegov mentalni sklop. Kako politička psihologija čiji osnivač je Ole Holsti od koga sam imao priliku i čast da učim kaže da svaki političar ima stereotipe i ambicije i da one itkako utiču na rešenja političara po brojnim pitanjima.
Plenković je osoba od metar 95 koja je rešila da bude pravnik umesto košarkaš, a to izaziva određena pitanja. Inače nije služio vojsku, pa ga optužuju da je anemičan. Mamu je bila vojni lekar, pa se sad priča da je on čovek KOS-a (pozdrav za sve pripadnike KOS-a koji čitaju članak).
Plenković je tipični proračunati karijerista. On je čovek bez interesa, bez ideja. On je samo sebi važan i sve što postoji u Hrvatskoj je podređeno njemu.
On je ušao u HDZ dosta kasno, kad je već bilo jasno da je HDZ bitna partija i da bez članske karte HDZ-a ne može ništa da se uradi.
Za predsednika stranke je došao je sa pozicije člana Evropskog parlamenta.
On inače govori šest jezika, ali to ne znači ni da je pametan i da na tim jezicima ima šta pametno da kaže . Ali, znate kako postoji stereotip da ljudi koji govore puno stranih jezika su pametni, ali to je samo stereotip. On kad govori francuski, kada daje intervju prosto leprša, ali kad govori hrvatski on se premišlja oko svako reči.
Zašto?
Pa hoće da ispade pametniji od sagovornika kad priča hrvatski, a kad priča francuski leprša i on raste kao kvasac i kad se duže posmatra stiče se utisak da je pun sebe. On kad je postao predsednik HDZ-a rekao je da će ići da menja Hrvatsku, ali prava istina je da podređujući HDZ sebi podređuje sebi Hrvatsku.
Njegova trajna ambicija je da postane predsednik Evropske komisije. Kad je izabrana fon der Lajen on se hvalio da je to njegova ideja, da je on vodio pregovore i da toga ne bi bilo da njega nije bilo. I on sve što radi razmišlja kako će na to da gleda Brisel odnosno preciznije Berlin.
Njegova antirsuka pozicija proističe iz otvorenog karijerizma i zatvorene proračunasti, jer on vođen samo tom ambicijom i ničim drugim, pa je tako pozvao Rusiju da poštuje međunarodno pravo. Već kad je to uradio trebao da kao je premijer da primer i povuče priznanje Kosova, što ono nije u skladu sa međunarodnim pravom.
Stvar je u tome da je Hrvatska posle toga poslala oružja doovljno za četri brigade. Hrvati proizvode lično naoružanje, ličnu vojnu opremu i naravno šlemove, tako su poslali u principu tu količinu naoružanja sa tom idejom kako će to da bude pohvalno ocenjeno u Berlin, a polovini Rafali su kupljeni naprosto zato što Hrvatska nije imala novaca da kupi nove, a Plenković je po pretpostavci da, koja će verovatno da se pokaže tačno, da dok se ne pojavi nova verovatno jaka politička figura u Nemačkoj , a to Šolc da bude Emanuel Makron, pa je onda da po dolasku Makrona u Zageb potpisao sa njim Sporazum o strateškom partnerstvu koji je napisao njegov šef kanbineta Frka Petrišić inače ako se ne varam rođen u Francuskoj.
I taj strateški sporazum podrazumeva razmenu obaveštajnih podataka između Hrvatske i Francuske ( svako ko pročita ovo znaće koje informacije mogu da zanimaju Hrvatsku).
Pošto Plenković pod kontrolom sve medije u Hrvatskoj ne postoje disonantni tonovi po pitanju Ukrajine , čak i liberalni mediji kao što je Telgram.hr uključuju u antirusku histeriju. Pa čak i Goranko Fižulić, koji je bio vazda umeren je postao anti putinista. U svim hrvatskim medijima se može govorti o propasti Rusije o bolesti Putina, o svem, ali ne o mučenicima sa Banovine ili Banije. Ali to ne menja činjenicu da su ti ljudi goli, bosi i gladni. Oni treba da organizuju otecpljenje Banije od Hrvatske i da se pripoje Ukrajini i da se proglase Ukrajincima, što će neminovo da dove do toga da ih Plenković primeti i zbrine.
Ako pogledamo hrvatske medije, vidimo da je njihov glavni problem Rusija, pa bi čovek pomislio da Hrvatska i Rusija imaju zajedničku granicu od par hiljada kilometara. jedini tamo glas razuma ili možda ne razuma, nego glas koji misli drugačije je predsednik Zoran Milanović, koji je predložio da stavi veto na ulazak Finske i Švedske u NATO, dok se ne zaštite Hrvati u BiH. On je sasm skretao pažnju da napad, odnosno rat između Rusije i Ukrajine nije razlog za uzbunu i paniku u hrvatskom društvu i da tamo postoje mnogo ozbiljniji problemi.
Hrvatski vojni analitičari uglavnom prepisuju iz ukrajinskih izvora, ako bi neko iz Srbije hteo da sazna šta se dešava u Ukrajini iz hrvatski izvora, dovoljno je da čita Jutarnji, Index i sve što tamo piše, da stvori suprotnu sliku od toga. Index koji širi mržnju prema svakom i koji je od početka sukoba morao da objavi demanti svojih lažnih vesti, to je prvi put u istoriji hrvarskog novinarstva da se Indeks izvinjava za lažne vesti i da javno prizna da manipuliše. To što su Hrvati otišli u Azov ili bili uhvaćeni u Marijupolju nikog ne treba da čudi, da Plenkovića ne znaima da spasi svoje građene, njemu je bolje da je išao u Putinu, a Zelenski mu može da obezbedi poziciju u Briselu.
Kurir.rs / A.M./B. Jovanović