Odnosi Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije dosegli su novu tačku tenzije, nakon što je iz Bele kuće najavljeno da će predsednik Džo Bajden preispitati – i potencijalno izmeniti - američke odnose sa Rijadom.
Prošle srede je u Beču OPEK+, koji okuplja Organizaciju zemalja izvoznica nafte i druge proizvođače uključujući Rusiju, dogovorio najdublje smanjenje proizvodnje nafte od pandemije kovida 2020. za dva miliona barela dnevno, ograničavajući snabdevanje na već skučenom tržištu uoči zime, uprkos pritiscima iz Vašingtona i zabrinutostima od moguće recesije.
Potez OPEK+ takođe dolazi u trenutku uoči srednjomandatnih izbora u SAD i politički je udarac Bajdenu koji su neki u njegovom krugu videli kao lični udar na predsednika, piše “Vašington post”, a prenosi Blic.
Bela kuća nije krila razočaranje tim potezom, dok su neki iz Kongresa pozvali na zamrzavanje prodaje američkog oružja i vojne podrške Rijadu.
Bajden započinje proces revaluacije američko-saudijskih odnosa, saopštila je Bela kuća u utorak, ali bez iznošenja više detalja.
Bajden je, kako je naveo, “voljan da odmah diskutuje o odnosima sa članovima Kongresa”.
"Biće posledica"
Bajden je u utorak rekao za CNN da će “biti posledica” za Rijad, ali nije precizirao kojih.
- Biće nekih posledica za ono što su uradili sa Rusijom. Neće da zalazim u to šta bih razmatrao i šta mi je na umu. Ali biće posledica – istakao je.
Američki zvaničnici pokušavali su da pritisnu Rijad da proizvodi više nafte kako bi kompenzovali globalne nestašice i povećanje cena do čega je došlo zbog ruske invazije na Ukrajinu i posledičnih sankcija.
Kontroverzna poseta
Nakon što su u martu saudijski krunski princ Mohamed Bin Salman i emiratski šeik Mohamed bin Zajed odbili telefonski razgovor sa Bajdenom o zaustavljanju cena rasta nafte kao meri protiv Rusije – ali su se prethodno čuli sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim Volodimirom Zelenskim - Bajden je lično otišao u Džedu u julu na sastanak na kojem je bio i Bin Salman – de fakto vladar zemlje a odnedavno i njen premijer.
Mnogi su kritikovali tu posetu s obzirom na ulogu krunskog princa u ubistvu novinara Džamala Kašogija 2018. Bajdenova administracija je 2021. objavila obaveštajne izveštaje u kojima se krunski princ smatra odgovornim za ubistvo. Sankcije su uvedene za određeni broj Saudijaca, ali ne i za princa.
Uoči sporne posete, za koju je CNN pisao da Bajden ponizno, “sa kapom u ruci” odlazi u Rijad da ubedi Saudijce da obore cenu nafte, stručnjaci su ukazali su da bi ona praktično značila da se Bin Salman “izvukao” sa ubistvom Kašogija.
Bajden je ipak otišao u Džedu, ali ni to nije prošlo sjajno. Tvrdio je da je odmah nakon rukovanja sa princom rekao da ga smatra odgovornim za ubistvo Kašogija i osporio izjavu šefa diplomatije Saudijske Arabije Adela Al Džubeira, koji je rekao da to “nije čuo”.
"Pitanje da li su uopšte saveznik"
Nakon susreta s Bajdenom, princ se ponovo čuo sa Putinom, a Kremlj je nakon toga saopštio da je detaljno razmotrena aktuelna situacija na svetskom tržištu nafte i da se razgovaralo i o proširenju ekonomskih veza i situaciji u Siriji.
Bajdenovi pomoćnici kažu da je svrha njegovog puta u Džedu bila ne da obezbedi da Rijad proizvodu naftu na određenom nivou, već da poboljša odnose dve zemlje na više područja.
- Čitava poenta okretanja glave na drugu stranu, kad je reč o saudijskom ratu u Jemenu i njihovom grozan status na planu ljudskih prava bila je da se uverimo da će usred međunarodne krize izabrati nas, a oni su umesto toga izabrali Ruse – rekao je “Vašington postu” senator Marfi.
- Dugo vreme je Saudijska Arabija bila zaista nesavršeni saveznik. Sada je pitanje da li je uopšte saveznica – dodao je on.
Kriza u odnosima uoči izbora
Sa prošlonedeljnim potezom OPEK+, izgleda da Rijad signalizira odbijanje takve ponude. Bajden je tokom kampanje obećao da će od kraljevstva napraviti “izgnanika”, što je izgleda razbesnelo princa. Iako OPEK broji 13 članica i nekoliko partnera, među kojima je i Rusija – sa kojima čini OPEK+ - kako je ukazao Kirbi “jasno je da je Saudijska Arabija vođa kartela”.
Smanjenje naftne proizvodnje pomaže Putinovoj invaziji na Ukrajinu i moglo bi da dovede do viših cena gasa u SAD nedeljama uoči srednjomandatnih izbora, sa tesnom većinom demokrata u Kongresu. Ipak, Bajden je stekao dodatni poen na Bliskom istoku – SAD su isposredovale “istorijski sporazum” između Libana i Izraela o pomorskoj granici, u području bogatom prirodnim gasom i naftom.
Raketni sistemi
Iako bi najavljeno preispitivanje američko-saudijskih odnosa moglo poslužiti da se u evidenciju Vašingtona stavi razmatranje kaznenih koraka protiv Rijada, svako značajno smanjenje odnosa verovatno bi imalo više troškova sem nafte, ceni “Vašington post”.
Bajdenova administracija je, kao i mnoge pre, pokušala da ubedi Saudijce i ostatak Persijskog zaliva da investiraju u koordinisani raketni sistem radi odbrane od potencijalnog napada iz Irana, a zvaničnici u Vašingtonu bi naravno voleli da se takav sistem kupi od SAD i da taj sistem bude interoperabilan sa njihovim.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je u utorak da Bajdenova administracija “neće skinuti oko sa pretnje koju predstavlja Iran dok razmatra odnose sa Saudijskom Arabijom”, preneo je Rojters.
Ovog meseca je Stejt department odobrio prodaju naprednih raketnih sistema zemlja-vazduh Kuvajtu, vrednu tri milijarde dolara. Isti sistem sada planira da pošalje Ukrajini da se zaštiti od ruskih raketnih napada.
Ali druge zalivske zemlje, uključujući Saudijsku Arabiju, bile su suzdržanije u vezi takvih kupovina, iako su odvojeno razgovarale o nabavci sofisticiranog oružja sa Rusijom i drugim dobavljačima.
(Kurir.rs/Blic.rs)