Mnogi cenjeni srpski istoričari, naučnici, pisci i akademici peticijom zahtevaju od poslanika da svima omoguće jednak uvid u istorijsku građu Službe državne bezbednosti
Iako je u svim zemljama bivše Jugoslavije svim građanima dozvoljen pristup dokumentima Uprave državne bezbednosti s kojih je skinuta oznaka poverljivosti, to je onemogućeno samo građanima Srbije, i to iz čistog hira direktora Arhiva Srbije Miroslava Perišića, ocenjuju sagovornici Kurira!
Kako za naš list objašnjavaju stručnjaci, direktor Arhiva Srbije ima diskreciono pravo kome će, a kome neće dozvoliti uvid u dokumenta nekadašnje Udbe. Ovu moć direktoru daje Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, odnosno Pravilnik Arhiva.
S obzirom na to da je Vlada Srbije 2009. skinula oznaku poverljivosti s tajnih dokumenata Udbe koja se danas čuvaju u Arhivu Srbije, mnogi istoričari, naučnici, akademici i pisci pokrenuli su i potpisali peticiju za jednak pristup građana Srbije istorijskoj građi Službe državne bezbednosti s koje je skinuta oznaka poverljivosti.
Izvršena diksriminacija
Jedan od potpisnika peticije, istoričar Srđan Cvetković, objašnjava za Kurir da je reč o istorijskim dokumentima iz arhive BIA koje je predala Arhivu Srbije pre 15-16 godina, a koji načelno treba da budu dostupni svim građanima.
- S njih je Vlada Srbije odlukom iz 2009. skinula oznaku tajnosti i poverljivosti. Ukratko, politička odluka je bila da se tim dokumentima više nema šta kriti. Pravilnikom Arhiva Srbije o diskrecionom pravu izvršena je diskriminacija, jer građani nemaju uvid u dokumenta - navodi Cvetković, koji je odlukom direktora Arhiva Miroslava Perišića dobio zabranu posete Arhivu u trajanju od šest meseci zbog toga što je s kolegom Nemanjom Devićem u knjizi "Ozna: dokumenti o političkoj represiji u Srbiji 1944-1946" objavio neke podatke bez njegove dozvole.
Cvetković ističe da inicijativa nije usmerena protiv direktora lično, kao i da bez obzira na to ko je direktor, svi građani moraju imati pravo na uvid u arhivsku građu.
- Pravilnik je takav da se direktor pita za sve. Ideja peticije je da zatražimo jednak pristup arhivskoj građi za sve građane, odnosno toj građi s koje je skinuta oznaka poverljivosti. Zalažemo se da se taj materijal može koristiti kada se pišu naučne knjige i radovi, da to mogu da koriste i novinari prilikom svojih istraživanja - navodi sagovornik Kurira i dodaje da je peticija predata Odboru za kulturu i informisanje pri Skupštine Srbije, kao i da očekuju da će se pozabaviti ovim pitanjem, jer je to korisno za sve.
Promeniti zakon
On dodaje da je ovo jedna pozitivna akcija, kao i da je potrebno izmeniti pravilnik koji donose arhivske vlasti.
- Potrebno je izmeniti delove zakona koji daju tu mogućnost direktoru da se on pita ko sme da ima pristup. Ne treba da postoji arbitrarnost, nego da svaki građanin može da dođe u Arhiv, da gleda tu građu i da je koristi, ako je to već javni dokument. U tim dokumentima se svašta može pronaći, tajna policija se bavila različitim stvarima, podaci o radu političkih partija u Jugoslaviji pre i posle rata, knjige i spiskovi ljudi koje je streljala Ozna, spiskovi hapšenih i ubijenih golootočana, to nisu dosijei, već elaborati - ističe Cvetković i zaključuje da se tu mogu pronaći zanimljive stvari koje ne ugrožavaju državni interes.
Akademik Matija Bećković, jedan od potpisnika ove peticije, kaže za Kurir da je potrebno da se promeni zakon.
- Tajni arhivi su otvoreni svuda, otvorila ih je svaka država, pa treba da budu otvoreni i kod nas u Srbiji. Ne verujem da to zavisi od direktora Arhiva, zavisi od države koja donosi zakone - smatra Bećković.
Od Arhiva Srbije nismo dobili odgovor. Pričali smo s direktorom Miroslavom Perišićem, ali nam je rekao da ne objavljujemo to što nam je rekao, te da će poslati saopštenje, ali nije precizirao kada.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video: