U trenutku kada Ukrajina oslobađa deo po deo svoje teritorije, Rusija pokušava da se "iskobelja" neočekivanim napadima na gradove koji se nalaze na liniji fronta. Ipak ti napadi ne donose nikakvu promenu situacije na frontu, pa se postavlja pitanje da li je Moskva ostala bez vojne perspektive, ali i da li bi je potpuno dotukao još jedan veliki udarac Kijeva?
Tačka na kojoj bi mogao da se dogodi se dogodi na delu teritorije koji je najznačajniji za Ukrajinu – Donbasu. Analitičari prognoziraju da bi to moglo da se dogodi uskoro, jer bi bilo isuviše opasno čekati zimu.
„Postoji više razloga zašto bi Ukrajina ubrzala stvari. Zimska energetska kriza u Evropi, i uništavanje energetske infrastrukture u samoj Ukrajini, mogao bi da poremeti Kijev, ali i podršku njenih zapadnih partnera“, rekao je Kjer Gajles, viši konsultant u Chatham House-ovom programu za Rusiju i Evroaziju.
Kako navodi, iako su lideri NATO-a obećali su da će stati iza Ukrajine bez obzira na to koliko dugo potraje rat, nekoliko evropskih zemalja – posebno onih koje su se u velikoj meri oslanjale na rusku energiju – postaju očajne usred sve veće krize troškova života koja bi, ukoliko ne postane sasvim izvesno da će Kijev pobediti, mogla da ugrozi podršku javnosti.
Uz to, poslednja dešavanja na frontu pokazala su i da su lokacije izvan sadašnjeg poprišta kopnenih borbi daleko od imune na ukrajinske napade.
Takođe, iako ostaje nejasno kako je tačno izvršeno bombardovanje mosta u Kerču, jer Kijev nije preuzeo odgovornost, ali činjenica da bi meta tako duboko na teritoriji koju drži Rusija mogla biti uspešno pogođena nagoveštava ozbiljnu ukrajinsku pretnju za ključne ruske pozicije.
„Ono što je izgledalo kao nezamislivo je sada moguće. Takvi potezi bi mogli da nagoveste ukrajinsku pobedu“, rekao je Gajles.
Upravo je prema mišljenju analitičara nateralo ruskog predsednika Vladimira Putina da odgovori neočekivanim napadima.
Ipak, ovakvi potezi su samo prikazali koliko je Rusija trenutno nemoćna, jer nijedna od teritorija koje su gađane ne može „pasti“ u ruke Moskve.
Sa druge strane, Ukrajina ostvaruje konkretne rezultate. Aleksij Hromov, visoki ukrajinski vojni zvaničnik, rekao je prošle nedelje da su kijevske snage povratile oko 120 naselja od kraja septembra i da napreduju u regionima Harkova, Donjecka i Hersona.
Takođe, Ukrajina je u sredu saopštila da je oslobodila još pet naselja u Hersonu.
Da je situacija „na ivici“ pokazuje i odluka Rusije da pomogne u evakuaciji ljudi iz Hersona, pošto ukrajinska ofanziva nastavlja da prodire dublje u region.
Prema mišljenju analitičara ove kontraofanzive su pomerile zamah rata i demantovale mišljenja da Ukrajina, iako je može da odbrani deo teritorije koju je Rusija zauzela teritoriju, nije sposobna da povrati osvojena područja.
Stoga se sada otvara mogućnost i za to da Ukrajina vrati i područja koja godinama ne kontroliše, poput delova Luganska i Donbasa i time nanese Rusiji jedan od najbolnijih udaraca u istoriji.
(Kurir.rs/Nova.rs)