Prema nalazima, nije trebalo da preživim, ali jesam. Dobio sam drugu šansu i zahvalan sam i bogu i lekarima koji su se danonoćno borili za naše živote na Vojnomedicinskoj akademiji. Sin, zet i ja pušteni smo na kućno lečenje, samo da nam se pridruže i moje ćerke i biću najsrećniji čovek, kaže Goran Savatić (49), jedan od Šapčana koji su se otrovali pečurkama.
Posle sedam dana provedenih u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja na VMA u Beogradu, Goran je stigao u svoj dom. Kako nam kaže, broji dane kada će ugledati svoje ćerke.
"Dobro su, očekujemo da će u ponedeljak izaći iz bolnice. Mlađu ćerku je sam bog sačuvao. Ona se porodila pre dva i po meseca, još se nije ni oporavila kako treba, pa je teže podnela trovanje. Imala je i krvarenje, međutim, lekari su uspeli da to saniraju i izbore se za njen život. Ljudi su u početku mislili da je u pitanju bezazleno trovanje gljivama, ali ono što smo mi preživeli ne bih poželeo nikom. A mojoj ženi, koja je ostala sama sa dvoje unučadi od tri godine i dva i po meseca, koja je pritom mislila na mene, ćerke, zeta i sina kako se borimo za život, treba dati orden. Ja sam srećan čovek".
I DALJE ISCRPLJEN I SLAB
Iako je najteža borba prošla, Goran se s knedlom u grlu priseća noći kada su svi ukućani, sem njegove žene, "popadali" zbog otrovnih gljiva.
"Oko 11 sati ujutru pojeli smo gljive koje smo kupili na pijaci, a negde posle ponoći uhvatila me je takva muka da nisam znao na koju ću stranu. Počeo sam da povraćam, a u roku od nekoliko minuta i ćerke i zet su trčali do kupatila jer im je pozlilo. Pozvao sam Hitnu pomoć, objasnio šta nam se dešava, a gospođa preko telefona je rekla da popijem tabletu protiv mučnine. Međutim, posle pola sata načisto smo dehidrirali od dijareje, povraćanja i znojenja, pa smo opet pozvali Hitnu. Odmah su nas uputili na toksikološko odeljenje na Vojnomedicinskoj akademiji".
Kako dalje objašnjava, supruga Mirjana je uzela samo jedan zalogaj spremljenih gljiva, te njoj, na svu sreću, nije bilo ništa.
"Ona je liznula i vrlo malo progutala, nisu joj se jele pečurke. Bogu hvala, inače bi i ona prošla kao i mi. Sin živi u stanu i njemu su se prvi simptomi trovanja javili sutradan, pa je i on odmah dovezen za Beograd. On je prvi izašao iz bolnice, imao je najbolju kliničku sliku, dok je zet bio jako loše, gore mu je bilo čak i od mene, koji sam samo pukom srećom preživeo. Prva terapija je bila teška dijaliza krvi i to je bilo najteže i najiscrpnije. Međutim, parametri nalaza jetre su mnogo skočili, ali se brzo i spustili, što je bio znak da se čistimo od otrova. Svi imamo terapiju narednih nedelja, a kažu da nema posledica, pa ćemo videti".
ZAHVALAN LEKARIMA
Goran je zahvalan lekarima koji su njemu, njegovoj porodici i svim ostalim ljudima koji su se otrovali pružili svu neophodnu pomoć.
"Nažalost, Suzana je preminula, ležala je do mene na toksikološkom odeljenju. Ali zaista želim da pohvalim sve ljude koji su se krvavo borili da nas spasu. Svi su se maksimalno angažovali, da mogu nekako da im se odužim, odužio bih se. Takođe, u ovakvoj nesreći se vidi kakvi su ti prijatelji, a moji su zaista pravi. Kada smo svi smešteni u bolnicu, sve moje kolege i kolege moje supruge, svi prijatelji i komšije odmah su pritrčali mojoj ženi da ponude pomoć bilo u novcu, bilo ovako. Zaista. Hvala im do neba".
Marija G. (72) iz Ćukovina uhapšena je zbog sumnje da je na šabačkoj pijaci prodala otrovne pečurke od kojih je jedna osoba preminula. Goran je, inače, rodom iz Ćukovina, odakle je i uhapšena žena, a kako nam priča, poznaje njenog unuka, koji ga je svakodnevno zvao dok je boravio u bolnici.
"Nisam poznavao babu, ali znam njenog unuka. Često sam odlazio u selo, viđali smo se, bio sam mu čak i na rođendanu, on je malo mlađi od mene. Zvao me je, stalno je pitao za naše zdravlje. Nikoga nisam osudio, sad je kasno, ali treba biti obazriv i vršiti kontrolu gljiva ko god da ih prodaje", kaže Savatić.
(Kurir.rs/Objektiv)