TEŠKA DECENIJA JE PRED NAMA! Sumorne PROGNOZE DOKTORA PROPAST: Kada SAD kihne, ostatak sveta se prehladi
Nurijel Rubini na Vol stritu ima reputaciju pesimiste, 64-godišnji profesor ekonomije na Univerzitetu Njujork i izvršni direktor kompanije Rubini Makro Asosietes je tokom godina podelio toliko sumornih predviđanja, zbog čega je zaradio nadimak Doktor Propast (Dr. Doom).
Ali mnogi mlađi posmatrači tržišta zaboravljaju da je Rubini zapravo sebi dao nadimak još sredinom 2000-ih, kada je pokušavao da upozori svet na nadolazeću finansijsku krizu. U 2006. godini, kada su investicione banke i dalje rutinski davale bikovska predviđanja o američkoj ekonomiji, Rubini je svakome ko bi slušao govorio da je na putu katastrofalni pad tržišta nekretnina u SAD-u.
Medveđi stavovi
Njegovi “medveđi” stavovi su te godine predstavljeni u časopisu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), zajedno s drugim ekonomistima koji su dali daleko pozitivnije prognoze. List prenosi kako je Rubini rekao grupi od 300 službenika MMF-a na sastanku u Vašingtonu da će nekretninski krah u SAD-u na kraju uzrokovati duboku globalnu recesiju, što se i desilo.
“Kada Sjedinjene Države kinu, ostatak sveta se prehladi”, rekao je, tvrdeći da čak ni smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi ne bi spasilo situaciju. Naravno, Rubini je bio u pravu. Američko tržište nekretnina počelo je da se raspada 2007. godine, što je na kraju izazvalo Veliku finansijsku krizu godinu dana kasnije, a Fed nije bio u stanju da spasi tržišta.
Stoga bi moglo imati smisla obratiti pažnju na Rubinijeva upozorenja o predstojećoj ekonomskoj propasti ovog puta, čak i ako se mogu malo ponavljati. I sigurno su se ponavljali. Rubini je ranije tvrdio da će američka ekonomija pasti u duboku recesiju do kraja ove godine, idući tako daleko da one koji veruju da je “meko sletanje” i dalje moguće, naziva obmanjivačima. Ekonomista sada tvrdi da idemo ka „stagflatornoj krizi za razliku od bilo čega što smo ikada videli“.
Teška decenija pred nama
U časopisu Time objavljenom u četvrtak, Rubini je rekao da će toksična ekonomska kombinacija niskog rasta i visoke inflacije dovesti do “masovnih nesolventnosti i kaskadnih finansijskih kriza” širom sveta u narednim godinama.
Njegov argument se zasniva na ideji da ulazimo u novu eru za globalnu ekonomiju nakon što su „hiperglobalizacija“, relativna geopolitička stabilnost i tehnološke inovacije pomogle da se inflacija zadrži još od Hladnog rata.
Rubini veruje da će naša nova era “velike stagflatorne nestabilnosti” biti podstaknuta inflacionim trendovima poput starenja stanovništva, klimatskih promena, poremećaja u snabdevanju, većeg protekcionizma i preusmeravanja industrije – ili procesa vraćanja prekomorskih poslova u njihove izvorne zemlje.
A kako bi se borili protiv inflacije u ovom okruženju, on tvrdi da će centralne banke biti prisiljene da podignu kamatne stope na istorijske norme, nakon godina kretanja u suprotnom smeru.
“Brza normalizacija monetarne politike i rastuće kamatne stope dovešće domaćinstva, kompanije, finansijske institucije i vlade sa visokim zaduživanjem u bankrot i neizvršenje obaveza,” tvrdi Rubini, napominjući da je privatni i javni dug kao udeo u globalnom BDP skočio sa 200 odsto u 1999. na 350 odsto ove godine.
Savet investitorima
Ali, za razliku od mnogih drugih ekonomista i poslovnih lidera, on upozorava da zvaničnici centralne banke ne mogu da se “iznevere” i odluče da prestanu sa podizanjem kamatnih stopa u skorije vreme, inače će inflacija biti stalni problem širom sveta. U suštini, Rubini veruje da su centralne banke zarobljene između “čekića i nakovnja” zbog trenutnog inflatornog okruženja.
“Kada se suoči sa stagflatornim šokovima, centralna banka mora pooštriti svoj politički stav čak i kada ekonomija ide ka recesiji”, rekao je on.
Rubini je zaključio svoj tekst nekim mudrim savetima za investitore: Izbegavajte deonice i dugoročne obveznice.
„Investitori moraju pronaći sredstva koja će ih zaštititi od inflacije, političkih i geopolitičkih rizika i štete po okolinu: to uključuje kratkoročne državne obveznice i obveznice indeksirane inflacijom, zlato i druge plemenite metale, te nekretnine koje su otporne na štetu po životnu sredinu”, poručio je.
Kurir.rs/ Blic