Da li Srbiji preti uvođenje viza? Kakav paket pritisaka može da se očekuje zbog neuvođenja sankcija Rusiji?
Od evropskih zvaničnika dolaze sve direktniji pozivi da se sankcije uvedu, a isto misli i abasador Sjednjenih Američkih Država Kristofer Hil koji je naše distanciranje od restriktivnih mera Rusiji metaforički opisao rečima "mislim da nije dobro sedeti na ogradi između dobra i zla".
Mišljenje o ovim pitanjima u Usijanju su izneli dr Rajko Petrović, naučni saradnik Insituta za evropske studije i i Naim Leo Beširija, izvršni direktora Instituta za evropske poslove.
- Ne treba sa nipodaštavanjem gledati na odluke evropskog parlamenta. To je ozbiljna poruka i prvi put se na nek način preti Srbiji. Ne možete uzimati povoljne kredite od Evropske unije, a da sa druge strane radite protiv Evropske unije. Reč "protiv" je sada prvi put upotrebljena. Kada kažete nismo ni za Ukrajinu ni za Rusiju time stavljate prst u oko Briselu i zapravo govorite da ste za Rusiju - rekao je Beširi.
- Ja se ne bih složio sa nekoliko stvari. Evropski parlament je trećerazredna institucija. To što mi kažemo da nismo ni za koga ne znači da smo za Rusiju. To znači da držimo vojno i politički neutralnu politiku zbog koje trpimo pritiske i iz Rusije i sa zapada. Možda ne uvodimo sankcije jer mislimo da će to pogoditi narod, a ne ruski režim, kao što je bio slučaj kod nas devedesetih godina. - odgovorio je Petrović.
- Vojna neutralnost je floskula i laž. Srbija nije neutralna jer je uvela sankcije Belorusiji. Imate vojno netralnu Švedsku koja je je uvela sankcije. Srbija može jednostavno da odustane od Evropske Unije, ali to može da dovede do suspenzije ugovora za pridruživanje zbog čega bi mnogo ljudi u Srbji ostalo bez posla i došlo bi do drastične emigracije - ocenio je Beširi.
Na konstataciju Petrovića da je 40 posto građana protiv ulaska Srbije u Evropsku Uniju, Beširi je rekao da su to istraživanje Đorđa Vukadinovića i da je za takvo raspoložene naroda prema EU kriva vlada Srbije.
- Evropske integracije su dvosmeran proces koji ne zavisi samo od Srbije. Stavovi franskuske su izričito protiv širanja Evropske Unije. To je poruka da zemlje zapadnog balkana nikada neće ući u EU, ili ne uskoro. Kad nam traže da priznamo Kosovo ne može se očekivati da građani budu naklonjeni toj organizaciji - smatra Petrović
- Poglavlje 31 se ne otvara upravo zbog podrške Srbije Rusiji što se videlo još od aneksije Krima. Nije tačno da su neki zvaničnici Evropske unije protiv širanja EU po sebi, negu su protiv uključenja zemalja koje ne zadovoljavaju EU standarde. Kada bi Island ponovo ispostavio zahtev za uključenje u EU pregovori bi trajali 3 meseca, jer je Island konsolidovana zemlja. - kaže Beširi.
- Kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji, ona bi postala neprijateljska zemlja sa Rusijom. To je elementarni stav real-politike. Ja se slažem da imamo mnogo zajedničkog sa EU, ali moramo u obzir energetski problem koji je postalo pitanj broj 1. Bez ruskog gasa ušli bismo u velike probleme - zaključio je Petrović.
Kurir.rs