hodorkovski krenuo u akciju iz egzila

NOVI INSAJDER IZ KREMLJA KOJI TO NIJE: Veliki poznavalac Putina i bivši robijaš tvrdi da zna kako će Zapad da pobedi Rusiju!

Foto: Shutterstock, Printscreen, Bernd von Jutrczenka / DPA / Profimedia

Mihaila Hodrkovskog, odbeglog tajkuna, koga je zbog afere Jukos pre skoro više od deneciju od njene eksplozije Vladimir Putin strpao u zatvor, a onda posle prevaspitanja ga pustio i omogućio mu da ode u Švajcarsku, gde živi u egzilu, rat u Ukrajini je ponovo vratio u orbitu.

Ovaj put kako je navedeno kao insajdera Kremlja, koji zna sve tajne u disktritu Kremlj, blizak Putinu. Sad je objavio i knjigu, doduše ima koautora, koji mu je pomogao u pisanju, a u kojoj kako se kaže analizira bitka između Rusije i Zapada i razotkriva Putinovu Rusiju.

„Ja sam prilično miran momak; obično se ne opterećujem nekim stvarima. Ali bio sam, recimo, zabrinut kada sam uključio radio stanicu Moskva Eho i čuo da mi je Kremlj stavio metu na glavu. U najavi nije bilo baš 'živ ili mrtav'. Ali bilo je blizu..." - Mihail Hodorkovski, mart 2021.

Foto: Patrick T. FALLON / AFP / Profimedia
foto: Patrick T. FALLON / AFP / Profimedia

Sada tu knjigu preporučuje i Forin Aferirs (Spoljni poslovi) ugledni amrički časopis o spoljnoj politici koji je preporučuje za razumevanje Vladimira Putina i njegove vlasti. U principu knjiga je identična, kao i ona Razaranje Rusije Aleksandra Litvinjenska i jurija Fleštinjskog, koja je polazila od teze da je Putin izazvao Drugi čečenski rat namerno da bi ojačao svoju poziciju. Knjiga je inače zabranjena u Rusiji, a do kto nije bila, nije imala neku veliku popularnost. Ispostavilo se kasnije što se i Žores Medvedev u svojoj knjizi "Smrt disidenta" naveo da ju je pomogao štampati Boris Berezovski. Inače posredno sa slučajem Jukos Hodrkovskog je imao i pokojni Litvinjenko.

Otkud ova knjiga sad odjednom za Kurir govorio je magistar međunarodnih odnosa i vojni komentator Boško Jovanović.

"Forin Afeirs preporučuje knjigu Teško i složeno pitanje Rusije, autori su Mihail Hodorkovski i Martin Siksmit. Podnaslov je kako Zapad izgubio od Putina u gambitu za moć i kako situaciju da preokrene. Problem je u tome što se tu reklamira Mihail Hodorkovski kao osoba koja je kremljevski insajder i koja može da objasni situaciju oko Putina. Tu nastaje par problema.

Ako se koristi tajkun koji je na tipični način iz 1990-tih došao do para i sebe predstavlja kao žrtvu, a i on daje rešenje kako da se poigra sa Putinom , odnsno kao da Zapad odigra sa Putinom i kako da ga pobedi ima jedna bitna stvar u psihologiji, pogotovo političkoj psihologiji, kao što je Ole Holsti dokazao da stereotipi i predubeđenja Džon Foster Dalasa utiči na njegovo donošenje njegovih odluka, tako i osećanje Hodorkovskog da je bezrazložno žrtva, pošten čovek kao kriminalac poslat u zatvor, sigurno dovodi do toga da su zaključci pogrešni. Ali ako je izdavačka kuća Mek Milan štampa knjigu, ako je preporučuje Forin Afeirs, najprestižniji časopis za međunarodne odnose, koji nije bio poznat po cenzuri, gde su mogla da se čuju razna mišljenja, to znači da Zapadnema izvore u Kremlju, da mora da se osloni na razmišljanje bivšeg robijaša.

Opet moramo reči da je Turkulj živi i zdrav. Opet Zapad nema validne informacije o Rusiji. Sam je kriv zbog toga. Ruski jezik, rusak kultura nisu na ceni u saveremnoj americi. Neko ko je završio ruski ne može da se zaposli u Stejt Departmentu, a ako tamo ne govori ruski, stereotipe onda će stereotipe i predubeđenja prodavati neko drugi i oni neće biiti izvori američki nego tuđi i uvezeni.

Pojava ove knjige govori da su ruske studije u dubokoj krizi u Americi. Da je Harimanov institut na Kolumbiji univerzitetu, Dejvisov institut na Harvardu koji se zove ruske i istočno evropske studije naprosto nisu u stanju da izbace kvalitetan kada koji bez sterotipa i objektivno promišljao i razmišljao i pravio analize koje bi koristile Americi u donošenju odluka.

Moramo da shvatimo i moramo da shvatimo da nemmao stručnjake za Japan, za Rusiju čak i za Ameriku, Aziju, Afriku, prave stručnjake ne zalizane i ne dizajnirane. Iako nemao globalne ambicije treba da se pozabavimo ovim pitanjem.

Kurir.rs/A.Mlakar/B.Jovanović