Šest zemalja EU u junu je istovremeno vratilo izvoz i uvoz sa Rusijom najmanje na nivo februara, proizilazi iz analize podataka nacionalnih statističkih službi koju je sprovela RIA Novosti.
Tako je izvoz iz sedam evropskih zemalja u Rusiju početkom leta premašio februarske vrednosti: to su Letonija (za 67%), Slovenija (37%), Hrvatska (28%), Bugarska (25%), Estonija (19%), Kipar (12%) i Luksemburg (7%). Istovremeno, ispostavilo se da je uvoz robe iz Rusije iznad nivoa s kraja zime u deset država. To su Slovenija (4,4 puta), Hrvatska (2,7 puta), Češka (dva puta), Malta (88%), Španija (46%), Belgija (39%), Luksemburg (22%), Kipar (13%), Estonija (11%) i Bugarska (10%).
U 18 zemalja EU najveći pad isporuka Rusiji u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je u aprilu, dok su Grčka , Danska , Irska i Švedska zabeležile minimum u maju. Sada evropske zemlje povećavaju izvoz u Rusiju, Austrija i Grčka su u junu smanjile zaostatak u odnosu na februar .
Devet zemalja EU je u maju ili junu zabeležilo najveći pad uvoza iz Rusije na godišnjem nivou. Istovremeno, 13 zemalja u prvoj polovini godine nikada nije smanjilo uvoz ruske robe u monetarnom smislu.
Generalno, za prvu polovinu godine izvoz robe iz EU u Rusiju smanjen je za 31 odsto - na 28,4 milijarde evra sa 41,1 milijardu godinu dana ranije. Uvoz je porastao za 83% na 121,7 milijardi evra sa 66,4 milijarde.
Nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini , EU je počela da uvodi sankcije Moskvi , uključujući ograničavanje izvoza različite robe. Glavna ograničenja izvoza doneta su na proleće, kada je zabranjen izvoz u Rusiju mnogih vrsta opreme, tehnoloških proizvoda i robe široke potrošnje u vrednosti većoj od 300 evra.
Istovremeno, uvedene su sankcije protiv uvoza određenih vrsta ruskih sirovina i proizvoda, uključujući direktne zabrane i zaštitne dažbine. Istovremeno, neke evropske zemlje su odbile da pređu na plaćanje ruskog gasa u rubljama, zbog čega im je Gasprom obustavio isporuke.
(Kurir.rs/RIA Novosti)