Odluka Opek plusa o smanjenju proizvodnje nafte za dva miliona barela dnevno, počev od novembra, direktno će uticati na povećanje cena crnog zlata u SAD i Evropi, a posebno imajući u vidu da dolazi zima te da, početkom decembra, stupa na snagu i embargo na uvoz ruske nafte. To je bila poslednja stvar koju je Bajdenova administracija želela uoči predstojećih novembarskih izbora, koji se održavaju tačno na polovini mandata.
Potez Saudijske Arabije da se ogluši o molbu SAD predstavlja poniženje za Bajdena, što je ruski predsednik dočekao sa oduševljenjem.
Predsednik Bajden je u julu boravio u Saudijskoj Arabiji u nadi da će ubediti najvećeg svetskog proizvođača nafte da poveća proizvodnju i time zaustavi cene goriva, koje rastu zbog sankcija Rusiji. Poseta Džedi i susret s princom Salmanom pravdali su se realpolitikom jer je Bajden, tokom predsedničke kampanje, obećao da će Saudijsku Arabiju kazniti zbog surovog ubistva disidenta i novinara Džamala Kašogija.
Zbog ovakve odluke, Saudijska Arabija će se suočiti s „posledicama“, rekao je Bajden. Uticajne demokrate u Kongresu su poručile Saudijskoj Arabiji da će, ako kraljevstvo ne promeni kurs, nametnuti jednogodišnje zamrzavanje celokupne prodaje oružja i zahtevati radikalnu akciju koja bi imala materijalni uticaj na ekonomiju Saudijske Arabije i njenu vojnu snagu. To je i jasan pokazatelj da su odnosi između Vašingtona i Rijada dostigli najnižu tačku, prvi put u modernoj eri.
Saudijski ministar spoljnih poslova, princ Faisal bin Farhan je izjavio da je odluka Opek plusa „čisto ekonomska“.
Ovakvim ponašanjem Bin Salman je narušio bilateralne odnose između SAD i Saudijske Arabije, posebno neformalni pakt koji je garantovao bezbednost kraljevstva u zamenu za naftu. Saudijska Arabija je decenijama imala stalan pristup najsavremenijem američkom oružju, a njenu bezbednost su garantovale američka tehnologija i trupe na terenu u poslednjih 30 godina. Čini se da bes Bajdena i demokrata i to dovodi u pitanje.
Princ se drži stava da Saudijska Arabija sama bira prijatelje kroz sočivo svojih interesa. Teško da bi Rijad, u proteklih 70 godina, napravio nešto slično bez konsultacija i dogovora s Vašingtonom.
Saudijski prestolonaslednik je, u ovom slučaju, američke interese podredio ruskim, što govori i o novom odnosu snaga i opadanju američke moći na Bliskom istoku. Bajden je pokušao da očuva američko-saudijske odnose, ali je njegov pokušaj doživeo neuspeh. To je, nakon haotičnog povlačenja američke vojske iz Avganistana, verovatno i najveći Bajdenov spoljnopolitički poraz.
U sredu uveče se Saudijska Arabija pridružila velikom broju glasova u UN za osudu ruske aneksije delova Ukrajine, što je bio pokusaj da se umanji gnev SAD i saveznika i pokaže da su i dalje spremni na saradnju. Dugoročno gledano, kidanje veza sa SAD moglo bi biti pogubno za Saudijsku Arabiju.
Američki predsednik prisiljen je da pokrene proces preispitivanja višedecenijske američke politike prema Saudijskoj Arabiji, koja se temeljila na čvrstom savezništvu Vašingtona i Rijada. Bilateralni odnosi dve zemlje su uspostavljeni još krajem Drugog svetskog rata od strane tadašnjeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta i osnivača sadašnje saudijske države kralja Abdulaziza el Sauda.