Kroz najjaču košarkašku ligu na svetu prošao je veliki broj sjajnih igrača, momaka koji su ispisali stranice istorije i obeležili igru pod obručima, a Pol "Istina" Pirs je definitivno jedna od istinskih legendi ovog predivnog sporta.
Pirs je nada, inspiracija svim onim problematičnim klincima koji odrastaju u teškim uslovima i veruju da će svojim trudom i radom uspeti da pronđu pravi put.
Priča o "Istini" nikoga ne ostavlja ravnodušnim...
Pirs je rođen u Ouklandu 1977. godine. Bio je jako mali kada ga je otac napustio, pa je bio primoran da se sa majkom preseli u Los Anđeles, tačnije u ozloglašeni Inglvud. Kraj koji je bio najpoznatiji po kriminalu, ali i "Forumu", kultnoj dvorani u kojoj su nekada igrali Lejkersi.
U takvom okruženju nije imao puno izbora - lopta ili pištolj.
Kada je 1994. u jednom obračunu bandi ubijen najgov najbolji prijatelj, znao je da mora da napusti taj svet kako god zna i ume.
Pirs nije imao zavidne fizičke predispozicije za košarku, bio je prilično spor i kuburio je sa viškom kilograma, ali je obožavao ovaj sport i bio je jako posvećen. Imao je impresivnu radnu etiku, a Bog mu je podario "pamučnu" ruku.
Ustajao je čim svane i već u šest ujutru je bio u sali sa svojim drugom. Trenirao je dok ne čuje zvono za početak časova, a onda je prljav i znojav išao na nastavu.
"Znojavi i prljavi smo dolazili na časove, ali smo napredovali kao igrači. Najveći plus nam je bio što nećemo sresti kriminalce na ulici u šest ujutru", rekao je u jednom intervjuu Pirs.
Naravno, rad se isplatio. Postao je jedan od najboljih srednjoškolskih igrača i dobio je stipendiju čuvenog Kansasa. Za dve godine njegov tim je imao samo šest poraza 69/6, ali nisu uspeli da osvoje NCAA titulu.
Godine 1998. odlučio je da se prijavi za NBA draft, međutim, usledilo je veliko razočarenje. Prognozirali su da će sigurno biti u prvih pet pikova, a bio je tek deseti izbor. Da stvar bude još gora, uzeli su ga Boston Seltiksi, tim koji je mrzeo ceo život.
Pirs je bio veliki navijač Lejkersa, njegov idol bio je Medžik Džonson, a Boston je mrzeo iz dna duše.
"Kada sam bio dete mrzeo sam Seltikse. Medžik je bio moj idol, nekoliko puta sam uspeo krišom da uđem u Forum i gledam ga kako trenira", rekao je jednom prilikom Pirs.
Kada je čuo svoje ime i video grb Bostona na njegovom licu su najpre video "kiseli" osmeh. Seltiksi su želeli Novickog, ali Baksi su ga uzeli njima ispred nosa i trejdovali ga u Dalas za Tejlora. Čelnici Bostona su bili u panici, nisu znali koga da izaberu. Pirs im nije bio u planovima, ali odlučili su da rizikuju i kasnije im se isplatilo.
"Rekao sam tada sebi: 'Ovih devet ekipa koje nisu želele da me uzmu će žestoko zažaliti zbog toga' Znao sam koliko sam naporno radio i koliko mi je bilo stalo da uspem. Nisam se bojao izazova. Trenirao sam svaki dan i prilikom šutiranja izgovarao 'Golden Stejt, Vankuver, Toronto, Milvoki, Detroit, Filadelfija...' Uzvikivao sam i imena njihovih trenera. Nakon pet godina sam shvatio da je svih devet dobilo otkaze u ekipama. To je bilo ludo, bio sam srećan zbog toga", priznao je Pirs.
Boston je bio očajan u tom periodu i to je žestoko nerviralo Pirsa.
"Sa Kansasom sam izgubio šest utakmica za dve godine, a sa Bostonom sa u prve dve nedelje imao već devet poraza".
BORBA ZA ŽIVOT
Bio je poznat po kao veliki radnik na terenu, ali i ljubitelj noćnih provoda. Jedan izlazak u popularni bostonski noćni klub 2000. godine mu je potpuno promenio život.
Pirs je te noći zadobio 11 uboda nožem. Izboden je po licu, vratu, leđima, a jedan ubod završio je samo 3 milimetra od srca.
Navodno, Pirs je u jednom momentu započeo razgovor sa dve devojke, ali mu je prišao tip i rekao da se skloni od njegove sestre. U roku od 30 sekundi na njega su skočile tri osobe, a s leđa je dobio udarac bocom šampanjca. Jedan napadač je izvadio nož i počeo da ga ubada po telu.
Hitno je prevezen u bolnicu nakon incidenta i tada je počela borba za njegov život. Nije se predavao, tada je pokazao kakav je borac. Oporavak je bio čudesan. Iz bolnice je izašao posle svega 10 dana. Iako su doktori rekli da neko vreme neće smeti da diže ruke iznad glave, on je odmah otišao u dvoranu i šutirao trojke.
"Mislim da sam se prebrzo vratio i da sam pokušao sve da potisnem na silu. Razgovarao sam sa nekoliko psihijatara, ali sve je bilo kratkoh daha. Zatvorio sam se, javljao sam se samo majci. Očekivao sam da će me otac nazvati kad čuje da sam umalo izgubio život, ali to se nije dogodilo i zabolelo me je više od svega" rekao je kasnije Pirs.
Slavni košarkaš imao je ozbiljnih psihičkih problema nakon nesreće.
"Ljudi ne znaju za to, ali posle sam bio toliko paranoičan da sam dve godine sa sobom nosio pištolj. Držao sam ga u autu i stalno ga imao u blizini. Nisam više mogao biti u velikim gužvama. Bilo je traumatično. Nisam mogao ni da spavam, budio bih se usred noći. Imao sam policijsku stražu ispred kuće tokom 24 sata, toliko sam bio paranoičan", priznao je Pirs.
Pirs je ožiljke od uboda prekrio tetovažama, a bes je iskaljivao na terenu. Bio je brbljivac i pre incidenta, a nakon njega je postao nepodnošljiv. Neverovatan provokator. Toliko je bio drzak i bezobrazan da je na jednoj utakmici ponizio i legendarnog Majkla Džordana.
Postigao je dve trojke preko Džordana, a potom izblokirao njegov šut i rekao:
"Starče, idi u penziju, ovo više nije tvoja liga".
U plej-ofu 2005. godine je isključen zbog namernog udaranja laktom igrača Indijane, a dok je izlazio sa terena napravio je scenu koja je razbesnela čelnike Bostona, koji su počeli ozbiljno da razmišljaju o njegovom odlasku.
Pirs je po izlasku sa terena demonstrativno skinuo dres i mahao njime iznad glave. To je zgrozilo navijače i čelnike kluba.
Sve se promenilo kada je u njegov život ušla supruga Džuli. Uspela je da ga smiri, da mu vrati optimizam i učini ga strpljivijim.
Pirs je nakon jedne velike serije poraza ozbiljno razmišljao o tome da napusti Seltikse, ali Džuli ga je ubedila da ostane u klubu i onda se desila sezona iz snova 2007/08.
U nezaboravnom finalu Boston je savladao moćne Lejkerse, a nezaustavljivi Pirs je ostvario svoj san - osvojio je šampionski prsten. Niko mu ništa nije mogao na terenu. Ostaće upamćena njegova nezaboravna partija u prvom meču, koju je praktično odigrao na jednoj nozi. Naime, u jednom momentu je izgledalo da mu je koleno otišlo, da je završio karijeru, ali on se vratio na parket i završio meč u velikom stilu.
U poznim igračkim godinama nastupao je za Bruklin, Vašington i Kliperse, ali nije uspeo da se domogne još jedne tiltule.
U holivudskom stilu se oprostio od svog TD Gardena. Na semaforu je ostalo 19,8 sekundi, Pirs nije imao nijedan poen, što mu se nikada u ovoj dvorani nije dogodilo. U poslednjem napadu lopta je išla na njega, digao se i pogodio trojku za perfektan kraj i dirljiv oproštaj od navaijača Bostona.
Karijeru je završio sa 26.397 poena iz 1.343 utakmice i 45.880 minuta. Imao je čak 7.527 skokova i 4.708 asistencija. Četvrti je najbolji trojkaš svih vremena (2.143), osmi u broju ubačenih slobodnih bacanja (6.918).
Bio je najveći brbljiva u istoriji lige, veliki provokator, svađalica, ljubitelj noćnog života, alkohola i žena... ali i jedan od najboljih igrača koje je ova liga imala. To je istina.
Kurir sport / Jovana Marković