S obzirom na potpunu zavisnost od ruskog energenta i trenutno privilegovan položaj koji Srbija ima, stručnjaci za energetiku analiziraju koje su mogućnosti pred našom zemljom u slučaju da moramo da promenimo politiku prema Moskvi
Pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji ne jenjavaju, te se maltene svaki dan može čuti pokoje oštro upozorenje za našu zemlju. Ukoliko bi Srbija ipak bila primorana da se odluči na taj korak, nameće se pitanje energetske stabilnosti, trenutno možda najvažnije globalne teme.
S obzirom na potpunu zavisnost od ruskog gasa i trenutno privilegovan položaj koji Srbija ima kada je reč o povlašćenoj ceni ovog energenta, pitanje je da li bi takav položaj ostao - kao što je, na primer, slučaj s Mađarskom, koja je uvela sankcije Rusiji, a čak i povećala kapacitet uvoza ruskog gasa - ili bismo ga izgubili.
Kompletan tekst detaljno pročitajte u današnjem štampanom izdanju KURIRA.
Stručnjaci su za Kurir analizirali kolike su šanse da, uprkos potencijalnim sankcijama, gasni aranžman s Rusijom ostane kakav jeste, ali i ukazali na opcije za drugi, bolniji i realniji scenario - da privilegovani položaj izgubimo.
Stručnjak za energetiku Jelica Putniković ukazuje za Kurir da je, primera radi, Mađarska uvela sankcije Rusiji, pa je nedavno čak i povećala kapacitet uvoza gasa.
- Prema tome, ne mora da znači da bi nam ukinuli tranzit, jer Rusija svim redovnim kupcima isporučuje gas preko Ukrajine. Mi alternativu, sada dok se ne završe neke konekcije s drugim gasovodima, nemamo i sigurno nemamo jeftiniji gas jer je taj najjeftiniji koji stiže u Evropu - naglasila je ona.
I stručnjak za energetiku Stevica Deđanski podseća na primer Mađarske, te navodi da postoji mogućnost da nam Rusija ne ukine dotok gasa.
- Postoji mogućnost da nam Rusija i pored sankcija ne ukine dotok gasa, kao Mađarima, ali treba ukazati da Mađarska ipak ima dugoročni ugovor koji je sklopljen dosta ranije, dok je naš istekao kasnije, pa smo sklapali nov pod različitim uslovima - naveo je Deđanski.
U slučaju da Srbija zbog potencijalnih sankcija ipak izgubi privilegovan položaj, jedna od opcija, kako objašnjava Deđanski, jeste da koristimo sopstvene rezerve.
- Mada, bez dodatnog gasa, one su nam dovoljne za maksimalno dva meseca tokom sezone. Druga opcija jeste da uvozimo tečni naftni gas, ali je tu problem što nemamo gde da ga kupimo, jer ga inače na svetskom tržištu nema dovoljno sada, čak ni po ogromnoj ceni, a i trenutno nemamo kuda da ga transportujemo - kaže Deđanski.
Uvoz gasa iz drugih pravaca, objašnjava Deđanski, svakako bi bio po paprenoj ceni.
- Kada bismo uveli sankcije, nevezano za moralni deo, postavlja se pitanje kako bismo izdržali samo da nam cena gasa poraste četiri do pet puta, što za građane, što za privredu, kao i kako bismo zadržali strane kompanije, pre svega zapadne, koje bi imale veće troškove zbog rasta cene gasa. Svakako je naš imperativ da to ne uradimo, ali ne prkosno, već sa objašnjenjima jer je ovo licemerno pošto su neke zemlje već povećale robnu razmenu s Rusijom, a nas teraju da napravimo potez koji bi bio ekonomsko samoubistvo - kaže Deđanski.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović za Kurir ističe da je snabdevanje prirodnim gasom gasovodom Balkanski tok stabilno, ali ukazuje da niko ne može sa sigurnošću da predvidi sve što bi se moglo dogoditi tokom zime zbog energetske krize i rata u Ukrajini.
- Napunjen je srpski deo skladišta u Banatskom Dvoru, u kojem takođe postoji i deo koji pripada ruskom „Gaspromu“, a očekujemo da budu napunjeni u potpunosti i skladišni kapaciteti koje je Srbija zakupila u Mađarskoj. Takođe, u slučaju da dođe do prekida u snabdevanju gasom, bez obzira na razloge, postoje krizni planovi koji predviđaju supstituciju drugim energentima i obezbeđene su dovoljne količine mazuta, koji je važan za rad toplana - navela je Mihajlovićeva.
Govoreći o pravcima snabdevanja gasom, ona kaže da Srbija ima mogućnost da dobija gas iz više pravaca jer je izgradila gasovod Balkanski tok.
- Ali je i dalje zavisna od jednog snabdevača, a to je za male ekonomije veliki rizik, bez obzira na to ko je snabdevač - naglašava Mihajlovićeva.
Ona podseća da izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa, treba da se tim gasovodom preko Bugarske i Grčke poveže na gasovode na Južnom gasnom koridoru i dobije mogućnost da se gasom snabdeva i iz Azerbejdžana i Kaspijske regije, LNG terminala u Grčkoj, kao i drugih izvora na Bliskom i Srednjem istoku.
- Ovaj gasovod biće završen na jesen 2023, što će nam omogućiti da barem 30 do 40 odsto naših potreba za gasom možemo da zadovoljimo iz drugih izvora. Plan je da se povežemo interkonekcijama i s drugim našim susedima, Severnom Makedonijom, Rumunijom, razgovaramo o tome i sa BiH, a razgovaraćemo i s Hrvatskom - navela je Mihajlovićeva.
Ivana Žigić