Čuveni pesnik Miroslav Mika Antić bio je pravi boem, koji je živeo i disao svoju poeziju, a čiji je život ostao obeležen neverovatnim pričama. Rođen je 14. marta 1932. godine, a ovaj svet je napustio 24. juna 1986. godine.
Ostaće upamćen po brojnim književnim delima, "Plavom čuperku" i anegdotama čiji su glavni akteri velikani domaće kulturne scene, kakav je i sam bio.
- Mika je bio poput Oskara Vajlda. Sav svoj talenat je uložio u pisanje, slikanje i pravljenje filmova, a sav svoj genije u život. Pamtim ga kao eruptivnu i pričljivu ličnost. Kada bi dolazio u dom moje bake Melanije sve je bilo podređeno tom svečanom činu. Servirala su se jela koja je on voleo, pratilo se šta on priča, Antić je dominirao u svakom smislu. Miroslav je živeo svoju poeziju. On je svakako prezirao banalnost i monotoniju malograđanskog svakodnevlja. Opirao se da robuje svim tim ustaljenim poslićima i ritualima koje pokorno izvršavamo kako bismo opstali u ovom stadu zvanom čovečanstvo - rekao je Nemanja Rotar, koji je napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva“, posvećenu ovom velikom pesniku i objasnio:
- Kršio je pravila kada god je to mogao pa i po cenu vlastite slobode. Jedanputa mi je moja tetka Mirjana pričala kako je u mladosti provela samo jedan dan sa Mikom. On ju je pozvao u Novi Sad da vidi kako on živi i gde radi i čime mu je ispunjen dan. Krenuli su rano zorom u redakciju, pa svratili prvo u jedan, pa potom u drugi bife, najposle stigli u redakciju, pa onda opet posetili jednu, pa drugu kafanu, pozorište, književni klub, obišli kuće dunavskih alasa, kusali prvorazredna jela i sve to vreme se susretali i razgovarali sa mnoštvom ljudi. Vratili su se kući u sitne sate. I tek što je granulo novo jutro Mika je drmusao svoju sestru da ustane ne bi li sve to ponovili, a ona je samo umorno rekla: „Miko, ne mogu, zaista, ja se vraćam u Pančevo.” Izdržala je samo jedan oktanski, pesnički dan - ispričao je Rotar.
Mika Antić voleo je i žene i ljubav. Ženio se čak tri puta. Prvi put zakleo se na večnu ljubav, kada je imao 21. godinu svojoj dragoj, Ljubici koja je tada imala 16 godina, a tom braku su prethodili mnogobrojni zahtevi vlastima kako bi maloletnica stupila u brak. Njihova ljubav okončana je svega 9 godina kasnije.
Nakon tog braka Mira Banjac se brinula o njemu i izdržavala ga. Prema njenim rečima, pisac bi umeo da nestane na po nekoliko dana, a onda kasnije, kada bi ga upitala gde je nestao, da kaže samo:
- U Ljubljani. Nosio sam jednoj devojci ljubičice.
Nakon tog perioda upoznao je svoju drugu suprugu, lepu profesorku Svetlanu Lazić, sa kojom je dobio četvoro dece, dva sina i dve ćerke (Igora, Borisa, Ženju i Sanju), ali i njihov brak se nesrećno završio, pa je ljubav pronašao u Ljiljani sa kojom je dobio dva sina, Vuka i Juga.
Poznato je i da je glumici Miri Stupici izjavio ljubav, a ona je to opisala u svojoj biografiji "Šaka soli".
- Bila je skoro ponoć kada smo se te 1971. godine, posle napornog snimanja ljubavne scene sa Batom Živojinovićem u filmu “Doručak sa đavolom” Mike Antića, našli za stolom hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Prvi smo stigli Mika i ja.
Situacija za ćutanje od umora, tek poneka reč. - Dobra ti je bila ljubavna scena s Batom. - Misliš - kažem. - Da. Odlična. A šta osećaš kad se ljubiš s partnerom? - Pa ne osećam ništa. Radim. Stajala sam satima na jednoj nozi, sva sam se ukočila. Vetar je bio leden. Mislila sam kako će mi se na platnu videti crvenilo nosa. - Jesi li sama? Imaš li nekoga? - Ne, nemam. - A ja sam zaljubljen. Smešim se. - Blago tebi. - Zaljubljen sam u tebe. - Šališ se? - Ne šalim se. Jesam. Ćutim, ne znam šta da kažem, volim ga i moram da budem pažljiva. Uzimam ga za ruku.
- Miko moj, ja sam jedva jednog genija preživela, drugog sigurno ne bih uspela. Prećutkujem alkohol. On pije i netremice me gleda. - Znaš, ne mogu da radim ako nisam zaljubljen - Meni laknu, pošto je on tako uopštio problem. - Pa ima toliko lepih žena oko tebe, samo ih pogledaj, i sve te obožavaju. - Da, ali ja volim tebe. - Volim i ja tebe, Miko - kažem prijateljskim tonom i sa toplinom. Mršti se, razumeo je. Prilazi stolu novinar Tika Ilić.
- Kakve ja to ljubavne izjave čujem, ko je u koga ovde zaljubljen. - Ja sam zaljubljen u Miru Stupicu - viče iznerviran Mika. Srećom, restoran je prazan. Tika ga smiruje. - Pa dobro, nije to ništa novo, svi smo u Miru Stupicu od rane mladosti bivali zaljubljeni i, kao što vidiš, svi smo preživeli, pa ćeš i ti. A vama pesnicima, ne treba baš mnogo ni verovati. Mika, razljućen, vadi list papira i piše: - Miroslav Antić je zaljubljen u Miru Stupicu. Ovo potpisuje Miroslav Antić. - Deco, umorna sam, idem da spavam, imaću sutra velike podočnjake. Odlazim ostavljajući papir na stolu.
Prošlo je 20 godina od tada. Mike odavno nema. Javlja mi se Petar Slovenski: - Svratiću da ti dam nešto što ti šalje naš stari drugar Tika Ilić. Gledam, čitam, smešim se. Pazi, sačuvao Tika. E, pa lepo, čuvaću i ja, čuvaću za moju unuku Miju, da se hvali kako je jedan veliki pesnik bio zaljubljen u njenu baku, čitavo jedno veče - zapisala je Mira Stupica u svojoj knjizi.
Mika je imao ispunjen život, a smrt ga nije mučila, znao je da će ostati zapamćen i da pesnici nikada ne umiru, a o tome ostavio je stihove "Besmrtne pesme" koji se i danas citiraju, a koji su samo odraz njegove besmrtnosti:
Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag.
(Kurir.rs)
Bonus video: