Vlada Srbije preporučila je isključivanje dekorativne rasvete na objektima na kojima nije neophodna i uputila apel organizacijama da primene ovu preporuku kao primer odgovornog i racionalnog ponašanja.
Takođe, najavljeni su i podsticaji za građane koji budu imali niže račune za struju u odnosu na isti mesec prošle godine. Da li će to promeniti poslovnu politiku tržnih centara?
Većina beogradskih tržnih centara radi do 22 sata i kako sada stvari stoje teško će se, čak i radi uštede struje, odlučiti da to promene. Jedan od razloga je to što u večernjim satima ostvaruju najveći profit, jer potrošači imaju svoje navike.
"Nama su popodnevni sati najfrekventniji i vikendi. Apsolutno nismo za to da se skraćuje radno vreme i smatramo da to ne bi dovelo do nekog pozitivnog efekta, za uštedu struje", kaže Aleksandar Bojić, menadžer tržnog centra
"Što se tiče zatvaranja tržnih centara, nemamo taj plan, nadamo se da neće biti potrebe. Jer tržni centri su mesto okupljanja ljudi, mesto generisanja poslovanja. Verujem da bi šteta bila mnogo veća nego korist", navodi Nemanja Savčić, direktor tržnog centra.
Njihovi najveći potrošači struje su klimatizacija i ventilacija, troše čak 80 odsto energije. U jednom tržnom centru mesečni računi za struju su između 10 i 18 miliona dinara. "Mi vidimo osvetljenje, ali osvetljenje nije veliki potrošač. To su sad sve moderno led osvetljenja. Moram da kažem, pošto se priča o dekorativnom osvetljenju, ide nam Nova godina i praznici, kompletno dekorativno ovetljenje na našem tržnom centru koristi snagu koliko koriste na primer tri, četiri velika kućna aparata, to nije neka ušteda ukoliko bismo ugasili dekorativno osvetljenje", ističe Bojić.
Investiranje u nove led sijalice jedno je od rešenja za uštedu struje, kažu u tržnim centrima.
"Ali i ostali sistemi koji se rukovode na način da kada nema aktivnosti tržnog centra van radnog vremena da su i oni isključeni ili smanjeni intenziteti korišćenja energije sa 100 odsto na nekih 20 i 30 procenata", naglašava Savčić.
Tokom pandemije korona virusa zbog čestih zatvaranja i skraćenog radnog vremena, tržni centri pretrpeli su velike finansijske gubitke, pa za nove, kažu, nisu spremni.
(Kurir.rs/RTS)