Ovonedeljni napadi bespilotnim letelicama na Kijev i druge gradove pokazuju da se Rusija sve više oslanja na dronove iranske proizvodnje kako bi podržala svoje ratne napore i održala kampanju vazdušnog terora u Ukrajini.
Dok Teheran i Moskva negiraju upotrebu iranskih dronova u Ukrajini, zapadni obaveštajni podaci nagoveštavaju nove isporuke iranskog oružja Rusiji, daleko smrtonosnijeg od dronova, što ukazuje na jačanje saveza ovih autoritarnih režima izgrađenih na neprijateljstvu prema Zapadu, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Talas dronova kamikaza pogodio je Kijev i druge ukrajinske gradove 17. oktobra, što deluje kao najveći napad dronovima koji je Rusija pokrenula na civilne ciljeve od početka rata, nastavljajući kampanje vazdušnog terora, ističe američki televizijski kanal ABC njuz.
Mada su bespilotne letelice znatno sporije od ruskih naprednih krstarećih raketa, one, tvrde stručnjaci, i dalje mogu da lete stotinama kilometara i da pogode bilo koji deo Ukrajine, izazivajući značajnu štetu.
Zapadni i ukrajinski zvaničnici tvrde da je Rusija, usled nedostatka raketa dugog dometa, naručila stotine vojnih bespilotnih letelica od iranske vlade, nastojeći da popuni rupe u svom arsenalu kako bi nastavila svoju terorističku kampanju i degradirala ukrajinsku infrastrukturu.
Iako je iranska vlada negirala da isporučuje dronove Rusiji za upotrebu u Ukrajini, njihovo korišćenje je, dodaje ABC njuz, naširoko dokumentovano od septembra.
Iran jača svoju posvećenost snabdevanju Rusije oružjem za napad na Ukrajinu, time što je potajno pristao da pošalje ne samo dronove, već i ono što su neki zvaničnici opisali kao prve iranske rakete zemlja-zemlja namenjene napadima na ukrajinske gradove i vojne položaje, ukazuje Vašington post.
Kao očigledan znak proširene uloge Irana kao vojnog snabdevača Moskve, Teheran je 18. septembra poslao zvaničnike u Rusiju da, ističe list, finaliziraju uslove za dodatne isporuke oružja, uključujući dve vrste iranskih raketa zemlja-zemlja, navode zvaničnici iz SAD i savezničke zemlje koja pomno prati iransko oružje.
U obaveštajnoj proceni koju su proteklih dana podelili ukrajinski i američki zvaničnici tvrdi se da iranska industrija naoružanja priprema prvu pošiljku projektila Fateh-110 i Zolfaghar, dve dobro poznate iranske balističke rakete kratkog dometa koje mogu pogoditi ciljeve na udaljenosti od 300 i 700 kilometara. Ako se izvrši, ukazuje Vašington post, to bi bila prva isporuka takvih projektila Rusiji od početka rata.
Zvaničnici informisani o planiranoj isporuci projektila rekli su da Teheran takođe priprema nove isporuke dronova Rusiji, uključujući "desetine" dodatnih dronova iz serije Mohadžer-6 i veći broj Šahed-136, poznatih kao "kamikaze".
Poput Irana, Rusija je negirala zapadne izveštaje o isporuci iranskog oružja za svoju ukrajinsku kampanju, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ismejao je takve izveštaje kao "lažne".
SAD nameravaju da se dalje obračunaju s Iranom zbog pomaganja Rusiji u ratu protiv Ukrajine, rekao je američki zvaničnik 17. oktobra posle izveštaja da Teheran planira da pošalje rakete Moskvi za korišćenje na bojnom polju, navodi Politiko.
Kazne, koje će verovatno uključivati ekonomske sankcije i moguće određene kontrole izvoza, takođe bi bile usmerene na treće strane koje pomažu Teheranu i Moskvi, rekao je američki zvaničnik.
Pozivima da se Iran kazni zbog prodaje oružja Rusiji pridružili su se i pojedini američki i evropski političari. Međutim, ističe Politiko, taj poziv ne bi bio laka opcija za Evropsku uniju koja nastoji da uspostavi balans između kažnjavanja Irana zbog pomaganja i podržavanja Rusije i pokušaja da se očuvaju pregovori o nuklearnom sporazumu s Iranom.
Bespilotne letelice iranske proizvodnje koje je Rusija poslala na glavni grad Ukrajine pružile su najočitiji dokaz dosad da je Teheran redak i sve bliži saveznik Kremlju, nudeći i oružje i međunarodnu podršku koja Rusiji itekako nedostaje, piše Njujork tajms.
Dve autoritarne vlade pod zapadnim sankcijama dele isti pogled na SAD kao na svog velikog neprijatelja i pretnju njihovoj moći. Obe zemlje su duboko u ekonomskoj i političkoj krizi, ističe list. Iran pokušava da uguši ulične proteste koji predstavljaju najozbiljniji izazov za vladu poslednjih nekoliko godina, dok se Rusija suočava sa sve većim nesuglasicama zbog posrnulog ratnog napora.
Pojava saveza Moskve i Teherana, prema oceni Njujork tajmsa, ima višestruke međunarodne implikacije, potencijalno umanjuje izglede za novi sporazum o obuzdavanju iranskog nuklearnog programa i ujedno povećava pritisak na Izrael, zakletog neprijatelja Irana, da stane na stranu Ukrajine u ratu.
Odnosi između Rusije i Irana razvijaju se godinama, podseća list i dodaje da je ruski predsednik Vladimir Putin rasporedio svoje vazdušne snage u Siriji počevši od 2015. godine kako bi sprečio kolaps režima predsednika Bašara al-Asada, dugogodišnjeg saveznika Teherana.
Sirija je bila jedan od primera napora dve vlade da pronađu načine da naruše američku snagu i prestiž gde god su mogle u svetu. Ukrajina, ukazuje list, pruža sličnu priliku u još većem i vidljivijem obimu.
Posle revolucije 1979. Iran je formulisao spoljnu politiku oko slogana "Ni Istok ni Zapad", jednako oprezan prema Sovjetskom Savezu i SAD. Sada, ukazuje Njujork tajms na mišljenja analitičara, Islamska Republika bira stranu, dok je slike iranskih dronova koji precizno pogađaju svoje mete prikazuju kao regionalnu silu koju treba ozbiljno shvatiti.
Kurir.rs/Beta