MA NEK MI IZRASTE I PRAVI BRK AKO TREBA! ZNAČI MI MNOGO: Branka Katić dobila prvu pozorišnu nagradu u glumačkoj karijeri
U Zaječaru, izvođenjem komada "Što na podu spavaš", koprodukcijske predstave teatara iz Sarajeva, Zagreba i Novog Sada u režiji Kokana Mladenovića, otvoreni su 31. Dani Zorana Radmilovića.
Prvi Zoranov brk za glumačku bravuru pripao je Darku Cvijetiću, po čijem tekstu je i nastala predstava "Što na podu spavaš" i koji igra glavnu ulogu, dok je druge večeri prvi put u karijeri u pozorištu nagrađena Branka Katić za predstavu "Tramvaj zvani želja".
- Ma nek mi izraste i pravi ako treba! Znači mi mnogo. Žao mi je što nije neka komedija u pitanju, pa da smo vas nasmejali, koliko nas je puta on u životu nasmejao. Nekako bi to bilo fer, da tako dobijem Brk. Presrećna sam i dirnuta. Ovo je moja prva pozorišna nagrada u životu, tako da je poruka svim glumcima, kolegama: Ne gubite nadu, doći će i taj dan! - poručila je glumaca.
Komad po tekstu Tenesija Vilijamsa režirala je Lenka Udovički. Predstavu su producirali Beogradsko dramsko pozorište, Belef i teatar Ulises iz Zagreba. Predstava, baš kao i drama Tenesija Vilijamsa, za koju je dobio Pulicerovu nagradu 1948. godine, problematizuje neka i danas vrlo važna pitanja, kao što su alkoholizam, mentalna labilnost, položaj žena u društvu...
Pitanja koja su skoro čitav vek kasnije jednako aktuelna i na koja još uvek nema preciznog odgovora.
- Hoću da zahvalim kolegama jer bez lepe igre s njima ne bih ni ja mogla da uradim sve što sam uradila - rekla je Branka Katić, zahvalivši se i rediteljki Lenki Udovički, s kojom je bilo divno raditi.
Da je proces rada na predstavi, a naročito s Lenkom Udovički, bio sjajan, potvrdila je i mlada, ali dosta angažovana glumica Vanja Nenadić:
- Lenka Udovički je najbolja na svetu, ali stvarno. Ja se i dalje tretiram kao mlada glumica, nadam se, ali sarađivala sam s dosta reditelja do sada i stvarno je s Lenkom bilo posebno iskustvo. Ona je, pre svega, divan čovek, a zatim i divan reditelj, koji obožava glumce, voli ih i pazi. Daje im i to je bila jedna uzajamna igra i zaista je to najbolji proces koji sam imala. Nekako smo se uželeli i dobrog teksta i ovako jednog školskog rada, a ona nas je mnogo lepo vodila i podržavala.
(Kurir.rs)
Bonus video: