Taj 20. oktobar 2011. godine ostao je upamćen po tome što su svi svetski mediji prekinuli redovni program sa glavnom vešću da je odbegli libijski lider Mumamer Gadafi uhvaćen.
Naime u februaru 2011. godine počela je otvorena pobuna protiv tad neprikosnovenog libijskog lidera Muamera Muhameda Abu Minjara el Gadafija, kako je bilo i zvanično ime i prezime sada već ubijenog libijskog lidera, koga su mnogi na svetu smatrali idolom nove borbe protiv neokolonijalizma Zapada. U sukob sredinom marta umešao se i NATO pakt koji je podržao pobunjenike i izveo vazdušne udare na Libiju, a specijalne snage pojedinih NATO članica pomogle pobunjenicima u borbi protiv Gadafijevih pristalica i vojske. Posle dva meseca žestokih borbi i jurenja po pustinji, pao je Tripoli, a Gadafi je pobegao.
Uprkost tome što se o Gadafiju sve manje govorilo, zapadne obaveštajne službe nastavile su poteru za njim. Mediji su mesecima donosili razne pikanterije iz života porodice Gadafi, slikala se njegova palata i raskošan život, iznosile porodične fotografije....
Ali o Gadafiju ni traga. Istina bilo je nekih vesti da je tu itamo viđen da sprema kontrarevoluciju i povratak na vlast, ali i da je pobegao iz države. A onda došao je i 20. oktobar 2011. godine.
Naime tog dana u prepodnevnim časovima kolona pik-apova i terenca krenula je iz okoline Sirta, oblaskog grada na Mediteranu, inače i rodnog mesta Mumaera el Gadafija. Kolona je bila sastavljena od 10 terenaca. Vozila su glavnim putem krenuli prema unutrašnjosti zemlje, odnosno kako se kasnije verovalo prema granici sa Čadom.
Ono što je interesantno bilo je da su obaveštajne službe Velike Britanije i Francuske otkrile lidera Džamahirije nekih mesec dana pre njegove likvidacije i u stopu ga pratili 24 sata kako na terenu tako i uz pomoć satelita. Gadafi i nije slutio da je pod totalnom opservacijom.
Kada su se vozila udaljila iz Sirta francuski obaveštajci koji su pratili konvoj, putem zaštićene kripto veze pozvali su francuske lovce tipa Miraž-2000 koji su partolirali nebo LIbije sprovodeću zonu zabrane letelnja i kontrole . Date su koordinate konvoja i pravac kretanja. Ubrzo na nebu iznad Sirta pojavila su se tri Miraža-2000 i izvršili napad na konvoj. za svega par sekundi od konvoja nije ostalo ni traga.
Ubrzo iz ravca Sirta glavnim drumom krenula je rulja prema mestu napada, jer se gradom nekim čudom pronela vest da je viđen Gadafi i da je ubijen na putu.
Pobunjenička rulja koja je stigla na mesto napada krenula je u juriš i počela da likvidira sve koje je zatekla i preživele i ranjene. Prema nikome nije bilo milosti i zarobljenika nije bilo. Dok su pretraživali okolni teren u jednom od betonskih propusta pobunjenici otkrili su da se neko skriva. Galamom, štapovima i pucnjima, naterali su nekoliko osoba da izađu. Među njima bio je i libijski lider Mumaer el Gadafi.
Usledio je prvo šok, a onda i opšta radost.
Libijci širom zemlje su vest o smrti šezdesetgodišnjeg bivšeg lidera, koji je vladao od vojnog puča 1969. godine do početka revolucije u februaru 2011. godine, proslavili pesmom, plesom i pucanjem iz vatrenog oružja na ulicama mnogih gradova.
Gadafija onako krvavog i ranjenog su prvo tukli i sve to snimali veseleći se. Postoje neka uverenja, ne i dokazana da je bio čak i navodno silovan, a onda brutalno pogubljen. Njegovo beživotno telo ubrzo je prikazano i na CNN, SKY NEWS, BBC, TF 1 i ostalim svetskim medijima. Dok su jedni slavili drugi su tugovali.
U poslepodnevnim satima tog 20. oktobra saopšteno da je ubijen i njegov sin Motasim dok je drugi sin Saif bio u bekstvu, a i on je kasnije uhapšen, zatvoren, pa posle par godina libijskog zatvora izašao na slobodu.
Ono što je zanimljivo u ovoj priči jeste sudbina njegovog zlatnog pištolja, koji je u trenutku napada Gadafi imao sa sobom. Za njim se gubi svaki trag veruje se da je bio okidač za kasniju seriju likvidacija među pobunjenicima. Neki zapadni novinari su bezuspešno tragali, a navodno ga je uzeo jedan dečak i odneo sa sobom.
Mit o tom zlatnom pištolju postoji i danas.
Mnogi zapadni lideri, su na vest da je libijski lider ubijen, mogli konačno da odahnu. Priča o milionskim iznosima za izbore i finamsiranju dugova pojednih članica EU pre svega Francuske i Italije pala je u zaborav. Libija je potonula u haos sa dve vlade, koje se bore međusobno, gomilom milicija i kalifatom islamske države, koja se posle debakla u Siriji i Iraku preselila u ovu severnoafričku državu bogatu naftom i gasom i za koju zbog sankcija Rusiji i zabrane uvoza ruskog gasa i nafte ponovo pogled baca Italija, ali i Francuska i obnovu čuvenog zelenog gasovoda preko Mediterana.
Kurir.rs / A.Mlakar