Od početka rata u Ukrajini ruska propaganda radi punom parom. Pozivanje na nuklearnu ekalaciju i pretnje Zapadu postali su rutinska pojava u režimskim medijima, a analitičari naklonjeni Kremlju izvrću činjenice da bi opravdali "specijalnu operaciju".
Propagandna mašinerija se dodatno angažovala nakon vojnih neuspeha snaga Vladimira Putina, ali su se iz mora neobjektivnih izveštaja izdovojile analize trojice ruskih eksperata, navodi Blic.
Sergej Vakulenko, energetski analitičar sa sedištem u Nemačkoj, veteran je energetske industrije sa decenijskim iskustvom u vodećim ruskim i međunarodnim kompanijama za naftu i gas. Do februara je obavljao funkciju šefa strategije i inovacija u Gaspromu.
Sumirajući "preliminarne rezultate" energetskog rata između Rusije i Zapada, Vakulenko navodi četiri glavna zaključka:
- Evropa je uspela da se pripremi za predstojeću zimu bez ruskog gasa skladištenjem i obezbeđivanjem iz skupljih alternativnih izvora,
- ova kriza će trajati nekoliko godina dok se međunarodna tržišta ne prilagode,
- energetska kriza će eskalirati u globalnu ekonomsku recesiju i
- Moskva se suštinski preračunala očekujući da će Zapad preferirati politički dogovor sa Rusijom umesto velike energetske i ekonomske krize.
Očekivani sudski postupak Naftogasa protiv Gasproma će verovatno dovesti do budućih ruskih sankcija protiv najveće ukrajinske nacionalne gasne kompanije, što dovodi u opasnost nastavak tranzita gasa u Ukrajini. Pored toga, holandske vlasti su ukinule licencu kompanije koja upravlja gasovodom Turski tok, što dodatno zatvara evropsko tržište za ruske energente.
- Evropa, u međuvremenu, jeste mnogo platila za snabdevanja energijom bez ruskog uvoza, ali izgleda da je kriza ojačala integraciju kontinenta više nego što ju je nagrizla. Sledeća zima će ipak biti teška za Evropu, jer novi putevi snabdevanja i proizvodnje neće odmah proraditi - piše Vakulenko.
Evropskim energetskim kompanijama će na kraju biti potrebna pomoć, dodaje i objašnjava da će sledeća globalna recesija pogoditi napredne ekonomije. Кaskadni problemi bi takođe mogli da ugroze snabdevanje hranom u svetu.
- Moskva je mislila da će razmere ove nestabilnosti pritisnuti Zapad da se postigne političko rešenje u Ukrajini, ali Rusija nije uspela da kapitalizuje evropsku energetsku zavisnost. Ovde je logika Кremlja imala smisla: njegova "energetska poluga" u Evropi samo je slabila stvarajući potrebu za hitnim rešenjem. Ali neuspeh je neuspeh - rekao je.
"Želja za smrću sveta"
Andrej Kortunov, direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove koji su osnovali Ruska vlada i Akademija nauka, navodi sedam razlika između kubanske raketne krize šezdesetih godina i današnjeg rusko-američkog konflikta.
Kako piše Kortunov u analizi objavljenoj u Izvestiji, ovo prvo je bila "čista nuklearna kriza", dok današnji sukob nije ograničen samo na nuklearne napade. On tvrdi da američka podrška Кijevu "pogoršava" sadašnju krizu.
Dodaje da je sudbina Ukrajine važnija i za Moskvu i za Vašington od Кube. Ponavlja argument Кremlja da bi poraz u Ukrajini ugrozio budućnost ruske državnosti, dok bi američki poraz doveo do raspuštanja NATO-a, okončao pokušaje da se obnovi američko globalno vođstvo i "garantovao" izborni poraz Džoa Bajdena 2024.
Takođe, Kortunov navodi da postojanje nuklearnog oružja nižeg učinka, takozvanih taktičkih nuklearki, narušava granicu između nuklearnog i konvencionalnog rata, dodajući da obe strane periodično raspravljaju o "prihvatljivosti" ograničenog nuklearnog sukoba.
- Međusobno poštovanje i poverenje između Moskve i Vašingtona je sada niže nego 1962. i obe strane su uverene da je suprotna osuđena na kolaps, što znači da postoji malo smisla voditi pregovore - piše Kortunov i dodaje da su linije komunikacije danas slabije.
Kao poslednju razliku navodi činjenicu da ni Bajden ni Vladimir Putin nisu iskusili užase Drugog svetskog rata. Кortunov zaključuje citirajući obraćanje Džona Kenedija nekoliko meseci nakon kubanske raketne krize, kada je predsednik upozorio da "nuklearne sile moraju spreče one sukobe koji dovode protivnika da bira između ponižavajućeg povlačenja ili nuklearnog rata", tvrdeći da bi to bio samo "dokaz kolektivne želje za smrću za sveta".
Zašto ruska elita ćuti?
Vladimir Gelman, ruski politikolog i profesor na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu, piše za "Ridl" zašto ruska elita ćuti na rat u Ukrajini.
Gelman tvrdi da očekivanja za "raskolom unutar ruske vladajuće klase“ potiču u velikoj meri iz političkih nauka popularizovanih krajem 1980-ih na osnovu prelaza iz autoritarne vladavine u kolaps autokratije u Evropi i Latinskoj Americi.
On navodi da se to može odnositi na vlast preko kolektivnog rukovodstva, koje danas u Rusiji nema. Zapravo, tvrdi, današnje rukovodstvo zemlje nema ni "mehanizme za kolektivno odlučivanje".
Gelman opisuje elitnu saradnju koja postoji u Rusiji kao "ad hoc koalicije" organizovane u potrazi za uticajnim položajima i raspodelom rente.
Ove promenljive nesuglasice i privremeni savezi zapravo potkrepljuju Putinov režim tako što ga ovlašćiju da deluje kao arbitar, u skladu sa principom zavadi pa vladaj.
- Trenutno su rizici povezani sa pretnjom kaznom za nelojalnost, a "nerealne" i "nepoželjne" alternative održavaju Putinov režim stabilnim. Prognana antikremljanska opozicija živi potpuno drugačiju stvarnost od one koju onu mogu prihvatiti - zaključuje Gelman.
(Kurir.rs/Blic)