priča Jelene Soldatović ristić koja je potresla Srbiju
OVO SU HEROJI IZ NIŠA: Sto dana borbe za Jelenin život: Šta ću sad?! UMREĆU! Dr Janković: Nećeš! TAKO JE I BILO
Čet, 20.10.2022. 19:46h
Foto: Privatna Arhiva
"Šta ću sad? Umreću?", pitala je sva poplavela Jelena Soldatović Ristić (46), žena heroj koja je zadivila i rasplakala čitavu Srbiju, prof. dr Radmila Janković, zamenika direktora UKC Niš i direktora Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, kada je posle mesec i po dana kome i respiratora, na kom je inače bila tri puta, konačno mislila da ide kući, a ispostavilo se da joj je jednjak razoren i da sledi nova borba za život. "Nećeš", uzviknuo je, iako mu to nije bilo lako!
Tako je i bilo. Ova neverovatna žena, koja je u ekskluzivnoj ispovesti za Kurir rekla da ju je, osim sjajnih lekara i sestara, spasla ljubav supruga Slobodana, brata i majke, kao i neverovatna volja za životom, imala je u pojedinim momentima šanse ravne nuli. Sepsa, vađenje bubrega, komplikacije astme, infarkt, kost i koža od 35 kg, bez pokreta, govora, preživela je i tešku operaciju jednjaka, koji joj je uništio respirator. I to pošto je iz Niša, gde je provela skoro sto dana, prebačena u Novi Sad, kod prof. dr Rajka Jovića. A uz to i završila dva onlajn kursa markertinga iz intenzivne nege.
OVO SU HEROJI IZ NIŠA: Sto dana borbe za Jelenin život: Šta ću sad?! UMREĆU! Dr Janković: Nećeš! TAKO JE I BILO Foto: Privatna Arhiva
Sve je počelo u maju, kada se onesvestila. Kući je došla tek u septembru.
- Jelena - borba, od nade do očaja, od zebnje do radosti, njena borba je pravi sinonim za haštag naše klinike: "Nikada se nećemo predati". Jelenina želja da živi, borba da savlada sve nedaće uz neverovatnu posvećenost, ozbiljnost i profesionalizam čitavog tima klinike ispisali su i ovu, još jednu, pobedu medicine nad bolešću i smrću - kaže za Kurir prof. dr Radmilo Janković, pa dodaje:
- Najsavremeniji pristup intenzivnom lečenju, najmoderniji uslovi i medicinska tehnologija bili su jedan od razloga za Jelenino izlečenje, ali ne i presudni. Presudila je njena volja i posvećenost kompletnog osoblja Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju: od lekara, preko sestara do bolničara i negovatelja. Dali smo sve od sebe i kada smo udarali u zid i kad se činilo da izlaza nema.
Dr Angelina Bogićević (druga s leva) sa sestrama klinikefoto: privatna arhiva
DR ANGELINA BOGIĆEVIĆ
TEŠKI TRENUCI ZA OTKUCAJ SRCA, ZA VAZDUH
- Jelena je sve nas naučila važnoj lekciji, eksplicitno nam pokazala sav smisao lekarske profesije i lavovske borbe za pacijenta. Naše, a njene... Bezmalo tri meseca truda i čuda... Produžena mehanička ventilacija, hemodinamska nestabilnost, anemija, visoki parametri zapaljenja kao pokazatelji teške sepse. Bezbroj uzetih uzoraka krvi, biološkog materijala za mikrobiološku analizu... korekcija terapije, prilagođavanje njenom poremećenom biohemizmu zbog multiorganske insuficijencije i nutitivnom statusu. Jelena se skida sa mašinske ventilacije, razgovaramo tiho, skoro bez glasa... toliko snage ima. Svi oni teški trenuci njene borbe za otkucaj srca, za vazduh. Uznemiri se, teško diše, celo telo se bori da uvuče vazduh kroz taj mali otvor na vratu - kaže za Kurir dr Angelina Bogićević, načelnica odeljenja u Klinici za anesteziju i dodaje:
- A Jelena gleda pravo u oči, prati svaku emociju, mimiku. Nema obmane, dobronamerno prikrivanje istine ne prolazi kod nje. Prošli smo zajedno kroz sve one očekivane i neočekivane komplikacije vezane za njen spori oporavak. Neke stvari, ipak, do kraja nisu mogle da se predvide. Povratak na mašinsku ventilaciju, prvi, drugi put... i onaj trenutak kad sedirana otvori oči na poziv po imenu, iščekivanje prve sledeće laboratorije, rendgena, neurološkog pregleda, fizikalnog tretmana. Da se vidi efekat terapije ili primenjene procedure. Na kraju, Jelena za nas nije bila "običan" pacijent, ako takvi uopšte postoje. Ona je borac, sa velikim B. Institucija. Topao pogled, osmeh, volja za životom, vera... Pobeda života nad smrću. U svoj svojoj veličanstvenosti.
Taman kad je i prof. Janković, kao i svi na klinici, pomislio da je Jelenino lečenje završeno i kad su joj spremali papire za otpust - poplavela je!
- Ustanovljena joj je povreda jednjaka, traheoezofagealna fistula. Pomislio sam: "Samo to ne!" Kad smo je drugi put traheostomirali, pa zatim odvojili od respiratora, bila je svesna svega. Crtao sam joj šta joj se sad desilo, šta se zakomplikovalo - grkljan, dušnik, pozadi jednjak. Suze u očima, piše: "Šta ću sad? Umreću?" Rekoh: "Nećeš, ali moraš ići odavde, ne javlja mi se Rajko Jović, pisao sam mu. Javiće se sigurno. Ne brini." I javio se. Kao i nekoliko puta pre toga kada smo stenoze od dugotrajne intubacije slali kod njega i nikada me nije odbio. Veliki Rajko Jović. Hvala mu - ističe prof. Janković.
Foto: Zoran Jevtić
Prof. dr Radmilo Jankovićfoto: Zoran Jevtić
Velika podrška Jeleni bila je i njena Maša, kako je nadimak mr dr Natalije Vuković, načelnice JIL (jedinica intenzivnog lečenja) Novog kliničkog centra u Nišu.
- Jelena je uletela u septični šok. Kao životno ugroženi pacijent, posle svake kratkotrajne stabilizacije, smanjenih rezervi, uletala je u novo pogoršanje, postavljajući novi izazov za kolege koje su je lečile. Ipak, jasno je postalo svima da se radi o osobi izvanredne psihičke snage i volje za životom. Jelena bi trenutno klonula, ali već u narednom momentu racionalizovala talas panike i straha i onako krha i slaba već rešila kako će dalje. Jelenin tok bolesti, novi modaliteti lečenja i preduzeti koraci razmatraće se u našim analizama i nadalje kao specifični, zahtevni, često skoro bezizlazni, ali ipak, Jeka će ostati upamćena kao osoba koja je rešila da je napred jedina opcija - ističe za Kurir dr Vuković.
foto: privatna arhiva
DR ALEKSANDAR NIKOLIĆ
I PSIHIČKA PODRŠKA
Anesteziolog dr Aleksandar Nikolić ne samo da je stručno brinuo o Jeleni već je i u najtežim trenucima davao psihičku podršku i terao je da veruje u pozitivan ishod.
- Jelena je bila i ostaće primer koji treba uvek pominjati u kliničkoj praksi za lečenje budućih bolesnika da su osmeh, nada i volja za životom uvek dobitna kombinacija. U svetu naučne medicine ne postoji statistika o većem preživljavanju verujućih bolesnika. Ali većina lekara se slaže da verujući ljudi lakše podnose bolest i sa većim trpljenjem. Upravo to religiozno iskustvo pomaže verujućim ljudima da se s poverenjem odnose prema lekaru koji ih leči, jer je i u Bibliji rečeno: "Podaj lekaru čast koja mu pripada, jer ga je Gospod stvorio, i od Višnjega je - isceljenje" - navodi za Kurir dr Nikolić.
A te požrtvovane sestre predvodi Minja Maletić, odgovorna sestra ove klinike, koja za Kurir ističe da je Jelenina volja za životom bila presudna i pored tehnike, mašina, stručnjaka.
Foto: Privatna Arhiva
Jelena Soldatović Ristić pre agonijefoto: Privatna Arhiva
- Toliko intervencija, toliko momenata kada je bila na ivici, nijednog trenutka nije se predavala, a svi smo se zdušno trudili da joj budemo podrška u koracima ka pobedi života. Bilo je perioda kada nije bila vitalno ugrožena, ali je i dalje bila u intenzivnoj, gde se oko nje neprekidno odvijaju borbe za život, a ona je pokazala punu mentalnu snagu - onlajn je završila kurs marketinga, čitala, pisala eseje, crtala... Jelenu svi doživljavamo kao prijatelja, edukatora, motivacionog govornika od koga sada mi tražimo pomoć i učimo da predaja nije opcija - naglašava sestra Minja.
Foto: Privatna Arhiva
Heroji s Klinike za anesteziju i intenzivnu terapijufoto: privatna arhiva
SLUŠALE SVAKI ALARM MONITORA I RESPIRATORA
Prof. Janković ističe da je naročito ponosan, preponosan na svoje sestre iz JIL (jedinica intenzivnog lečenja):
- Toliko požrtvovanje, tolika empatija, posvećenost. I znam da im je teško. I njima i mojim lekarima - anesteziolozima, ali o njima se već toliko puta pisalo. Ali one! One su kičma ove klinike. Bez njih nijedan uspeh lekara ne bi bio moguć. A znam koliko im je teško. I sada i tokom kovida, a nikada nisu rekle: "Ne možemo, dosta je bilo." I kad su neke druge bile zaštićene, i kad su bez pogovora oblačile skafandere i kad ih zateknem da u svojoj trpezariji brišu krišom suze kad ode neko mlad i kad su u kovidu zatvarale plastične vreće i odnosile očajnoj rodbini lične stvari pokojnika. Znam i da im kažu zlurado ponekad: "Ah, radite na anesteziji, baš nam je žao, tamo je rudnik." Iz tog "rudnika" skoro stotinu dana one su brinule o njoj, Jeleni. Slušale svaki alarm monitora i respiratora, hranile je, okretale kada nije mogla da se pokrene, čitale njene poruke napisane na papiru kada Jelena nije mogla da govori. Borile su se i s njom izborile.
foto: Ana Paunković
KLINIKA HEROJA - KRV, SUZE I ZNOJ
Klinika za anesteziju i intenzivnu terapiju, ističe prof. Janković, klinika je heroja - disciplinovani, hrabri, požrtvovani bili su jedan od najsvetlijih primera borbe protiv kovida 19 u Srbiji.
- Prvi su ušli u crvenu zonu, bez kalkulisanja i zadrške. Od 22. marta 2020. primili su i zbrinuli vise od 5.000 najteže obolelih kovid pacijenata iz čitave jugoistočne i centralne Srbije. Hiljade njih, od Gnjilana do Požarevca, od Novog Pazara do Kladova. Svi oni su tražili poslednju nadu i spas na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju i njenoj crvenoj kovid intenzivnoj nezi - kaže prof. Janković, pa nastavlja:
- Dolazili su u talasima, naletima, žureći za spasom od opake bolesti jer u Nišu je uvek bilo slobodnih kreveta. Nikada sa druge strane žice nisu dobili odgovor: "Šaljite dalje, mi više nemamo mesta." Kovid je ostavio neizbrisivi trag na njima. Na lekarima i sestrama najveće klinike niškog kliničkog centra. Emotivno razaranje, medicinski uragan ili armagedon sručio se na njih svom svojom silinom tog proleća 2020. Ostali su postojani i kad je bilo najteže, kada su na respiratorima odlazili njihovi najbliži, kad je otišao Sale Saša Seferović, glavni anestetičar klinike i kad su spasavali bebe i gubili majke. Suze, krv i znoj u pravom smislu te reči. Radovali su se kad su živi i nasmejani kući odlazili Peđa, Sale, Milica i hiljade drugih koji će ih pamtiti ceo život.
Onda su, naglašava prof. Janković, morali dizati kovid bolnicu u Kruševcu.
- Meseci rada, odricanja, odsustva od kuće i novo emotivno razaranje. Gordana i Vlada još su u Kruševcu. Nećemo se smiriti dok se svi ne vrate i opet svi budemo na okupu. Oko stotinu anesteziologa i gotovo dve stotine sestara, što anestetičara, što sestara intenzivne nege, uradi godišnje gotovo 35.000 anestezija, ali i zbrine gotovo 8.000 najteže obolelih pacijenata u svojoj jedinici intenzivne nege u kojoj se od januara 2018. uvek traži krevet viška. Krevet u jedinici intenzivne nege KAIT postao je sinonim za poslednju nadu, često i onda kada nje više nema: "Probajte na anesteziji, ako neko može da pomogne, to su oni". Tu nadu i samrtnom ropcu, kada su svi izgubili nadu i digli ruke, u proleće 2022. očajnički je tražila i Jelena Soldatović.