Malo je ljudi sa naših prostora koji makar jednom nisu gledali film “Maratonci trče počasni krug”, a čak i oni kojima se nekako desilo da “promaše” ovo kultno domaće ostvarenje znaju da je odgovor na pitanje “Koja pesma se čuje tokom prvog ton filma u Đenkinom bioskopu?”, samo jedan – “Svi vi što maštate o sreći”: A nju je u filmu pevao Milan Timotić Bata.
Ime Milana Timotića Bate danas je uglavnom zaboravljeno. Ipak, u periodu između dva svetska rata u Jugoslaviji nije bilo čoveka koji nije znao za njega! Reč je bila o jednom od najpopularnijih pevača “popularne i narodne muzike” kako se u to vreme zvala.
Bio je rodom iz Šapca. Zapravo, dugo se mislilo da će mali Milan ostati nem jer, kao dete, preležao šarlah i dugo nije mogao da govori. Međutim, kada je progovorio – propevao je!
Preselio se u Beograd, gde je završio Pravni fakultet i zaposlio se kao opštinski službenik. Ali, njegova prava ljubav od malena bila je muzika!
Zato je Milan počeo da nastupa po amaterskim koncertima, vežbao je glas i uskoro postao stalni član Kraljevske opere. Negujući narodnu pesmu, često je pevao na radio Beogradu što je samo povećalo njegovu popularnost.
Prve gramofonske ploče snimio je za izdavačku kuću Odeon 1927. godine. U to vreme, je bio jedan od najpopularnijih pevača sa prostora Kraljevine Jugoslavije.
U vremenu do Drugog svetskog rata živeo je i radio u Beogradu, a nastupao je čak i u Bečkoj operi.
Neposredno pred okupaciju pojavio se i u crno-belom ton filmu “Priča jednog grada” snimljenom u produkciji Artistik filma 1941. godine u Beogradu. U filmu koji traje 9 minuta prikazan je život Beograda u jednom danu, a upravo u njemu postoji kadar u kome Milan Timotić izvodi pesmu “Svi vi što maštate o sreći” koja je zahvaljujući “Maratoncima” ostala popularna sve do današnjih dana.
Kuriozitet vezan za film “Priča jednog grada” je i da ga je režirao Jevrejin Maks Kalmić, koga su Nemci streljali iste godine, odmah po okupaciji.
Drugi svetski rat Milan je dočekao služeći vojni rok u Bijeljini. Za vreme rata boravio je u Užicu i Valjevu, a jedan period vratio se i u Beograd, gde je radio u Operi.
Međutim, teška vremena za njega nastupila su po oslobođenju. S obzirom na to da je bio protivnik Titovog režima, pristalica ravnogorskog pokreta, nove vlasti ga osuđuju na smrt, pa je Milan Timotić bio prinuđen da ilegalnim kanalima zauvek napusti Srbiju.
Jedno vreme je boravio u Salcburgu, gde je snimio dva filma, potom u Beču, a onda odlazi u Ameriku i trajno se nastanjuje u Čikagu.
Srpski migranti u Americi su ga lepo prihvatili, a i Milan je umeo da se “snađe”. Njegov talenat uskoro su zapazile i tamošnje diskografske kuće. Snimao je gramofonske ploče za firme “Balkan”, “Edison Bell Penkala” i “Odeon”, i priređivao brojne koncerte širom Amerike. Imao je izuzetno bogat i raznovrstan repertoar – od popularnih operskih arija do narodnih pesama zbog čega ga je volela publika najrazličitijih generacija.
Godine 1959. Milan je upoznao 25 godina mlađu pijanistkinju Džoan Kornel. Venčali su se dve godine kasnije. Sa njom je ostao do kraja života i imao veoma skladan brak. Zbog zdravstvenih problema sa srcem Milan i Džoan su tokom zimskih meseci boravili u Kaliforniji.
Milan Timotić Bata je umro 13. novembra 1988. godine u Čikagu, u 81. godini života. Njegovo bogato muzičko stvaralaštvo nažalost još uvek nije dovoljno istraženo.
(Kurir.rs/ Istorijski zabavnik)
Bonus video: