PET SAVEZNIH DRŽAVA SAD U NOVEMBRU GLASA O UKIDANJU ROPSTVA: Referendum o prekidu prislonog rada u zatvoru!
Glasači u američkim državama Alabama, Luizijana, Oregon, Tenesi i Vermont takođe će odlučivati o ukidanju ropstva na referendumima tokom novembarskih izbora za Kongres.
Ovo poslednje je u SAD ukinuto pre 150 godina 13. amandmanom na Ustav SAD, ali kao prisilna služba ostaje dozvoljena u 20 država kada je u pitanju rad u zatvoru.
Ekonomije američkih država i raznih kompanija i danas se održavaju u životu radom zatvorenika, koji ih ne plaćaju ili im za to malo plaćaju. Zatvorenici se koriste za popravku puteva, žetvu useva, proizvodnju registarskih tablica...
Ukidanje ropstva je deo reforme krivičnog prava.
Prema pisanju USA Todai, njeni zagovornici ističu da bi referendumi mogli da donesu velike promene za zatvorenike, poput ukidanja prinudnog rada ili veće plate za njihov rad tokom izdržavanja zatvorske kazne.
Rupu u zakonodavstvu iskoristile su posle rata u državama američkog juga, gde su donosili zakone usmerene protiv crnaca, a u slučaju kršenja bivali hapšeni i primorani na prinudni rad.
Rupa u zakonodavstvu iskorišćena je posle rata u državama američkog juga, gde su doneti zakoni protiv crnaca, koji su u slučaju kršenja hapšeni i terani na prinudni rad.
13. amandman na Ustav SAD zabranjuje ropstvo i prisilno ropstvo osim kao oblik kazne za zločine. Ova rupa u zakonodavstvu je posle rata iskorišćena u državama američkog juga, gde su donosili zakone usmerene protiv crnaca, a u slučaju kršenja bivali hapšeni i primorani na prinudni rad. Na primer, već je bio zločin ako crnac nije ustupio mesto belcu na trotoaru ili je govorio preglasno.
Zatvorenici nisu plaćeni, koriste se za popravku puteva, žetvu useva, proizvodnju registarskih tablica
Ekonomije američkih država i raznih biznisa i danas se drže na površini radom zatvorenika koji ih ne plaćaju ili im za to malo plaćaju. Kongres Kalifornije odbacio je amandman na državni ustav o prisilnom služenju jer su tamošnje vladajuće demokrate shvatile da budžet neće izdržati ako zatvorenicima moraju da isplaćuju milijarde dolara minimalne zarade.
Zatvorenici se koriste za popravku puteva, žetvu useva, proizvodnju registarskih tablica i druge usluge koje pune budžet ili račune privatnih kompanija. Međutim, zatvorenici, s druge strane, žele sami da rade kako bi im vreme brže prolazilo.
Ropstvo ili nedobrovoljna služba je već ukinuta u Koloradu referendumom 2018. godine, a kasnije iste godine u državama Nebraska i Juta. Ropstvo ili Prisilno služenje već je ukinuto u Koloradu referendumom 2018. godine, a kasnije iste godine u državama Nebraska i Juta.
Pri tome, nije suvišno pomenuti podatak da stanovništvo Sjedinjenih Država predstavlja pet odsto svetske populacije, dok je udeo zatvorske populacije čak 25 odsto. Dakle, svaki četvrti zatvorenik u svetu je Amerikanac. Posle 1980. godine, broj žena u zatvoru u SAD je takođe porastao za čak 750 odsto, o čemu smo već izveštavali.
Američka zatvorska populacija počela je da raste 1970-ih, pod predsednikom Ričardom Niksonom, koji je, usred masovnih protesta i ustanka Crnog Pantera, počeo da poziva na „zakon i red“ i objavio rat kriminalu i drogi.
„Potreban nam je totalni rat u Sjedinjenim Državama protiv zla koje vidimo u našim gradovima“, rekao je Nikson u televizijskom obraćanju Amerikancima. Šta se iza ovih reči najviše krilo govori iskreno priznanje predsednikovog savetnika Džona Elrihmana u jednom od kasnijih intervjua. „U Niksonovoj kampanji i njegovoj administraciji imali smo dva neprijatelja. Antiratnu levicu i crnce. Znali smo da ne možete nekoga da kriminalizujete samo zato što je protiv rata ili zato što je crnac. Ali, sa hipijima, uspeli smo tako što smo javnost predstavili kao pušače marihuane i crnce kao korisnike heroina, i teško kriminalizujući oboje zajedno, uspeli smo da razbijemo ove zajednice.Uspeli smo da uhapsimo njihove vođe, ometamo njihove sastanke i ocrnjujemo ih svake noći u vestima. Da li smo znali da lažemo o drogama? Naravno da smo znali..."
Prema podacima iz 2016. godine, 2,2 miliona Amerikanaca je zatvoreno. U velikoj većini se radi o stanovnicima iz siromašnih i radničkih sredina, gde crnci i Latinoamerikanci čine veliki udeo, zbog čega je i njihov udeo među zatvorenicima najveći.
Nedobrovoljna služba je takođe dozvoljena u drugim zemljama, ne samo u južnim Sjedinjenim Državama. Jedan takav primer je Vermont, gde je ropstvo zabranjeno 1777. godine, ali državni ustav dozvoljava prinudno ropstvo u određenim slučajevima, koje sada žele da ukinu.
Ropstvo ili nedobrovoljna služba je već ukinuta u Koloradu referendumom 2018. godine, a kasnije iste godine u državama Nebraska i Juta.
Kurir.rs/24ur