Američko-ruski odnosi su nešto što opterećuje sadašanjost u svetlu ukrajinske krize. Odnosi nikad nisu bili gori, čak mnogo zategnutiji, nego posle sovjetske invazije na Avganistan decembra 1979.
Tema ovog teksta, je da li će se odnosi dve supersile, ako se gleda njihov nuklearni potenijal, ikada poboljšati? O tom smo razgovarali sa magistrom međunarodnih odnosa Boškom Jovanovićem.
"Kriza je najbolje vreme za reforme. Kriza je najbolje vreme za nešto novo. Kriza je divna prilika za preokrete i stvaranje nečeg neobičnog, boljeg na korist svima.
Rusko američki odnosi sežu u duboku prošlost. Svi znamo da su Rusi, prodali Americi Aljasku 1867, ali malo ko zna da postoji termin "Ruska Amerika", da su Rusi još u 18 veku stupili na tlo Kalifornije. Čuveni gradić Fort Ros je živi dokaz ruske aAmerike. Ruska Amerika je najbolje pokazana u filmu Lovac na Jelene.
Ne postoji bolji film i bolji način da se počne upoznavanje sa ruskim karakterom nego taj film. Rusa ima u Americi, ali Rusi u Americi ne postaju Amerikanci. Rusi u Americi postaju još veći Rusi. To ću vam objasniti sledećom činjenicom.
U Njujorku postoje dve parohije sa pastvom koju čine ruski Jevereji koji su primili pravoslavlje. Moj profesor sa MGIM-a kad sam mu predložio da strancima predaje rusku karakternu crtu, da što su dalje od Rusije to su veći Rusi on je meni rekao: "Boško u pravu ste ". Kad sam leteo za Ameriku, trebao sam nešto da ostavim u Njujorku po želji, molbi prijatelja. Rus me je ponudio ruskim sladoledom, ruskim hlebom i naravno votkom. Ja sam rekao Antonu Vladimiroviču: "Vi sami znate da je to istina".
Ruska Amerika postoji, ona je živa, zdrava i vrlo zanimljiva. Imam čast i sreću da poznajem američke Ruse. Ruski jezik je treći zvanični jezik u državi Njujork, posle naravno engleskog i španskog. Rusa ima u Čikagu, Los Anđelesu. Zašto sam morao da počnem od Ruske Amerike?
Zato što u tom nazivu nema ništa užasno, ni odvratno, nego naprotiv vrlo lepo, primamljivo i interesantno. Ali, i da pokažem da koreni rusko-američkih odnosa sežu od 18 veka i da ti odnosi nisu od juče i da imaju duboke korene i da ne postoji razlog da oni ne postoje.
Rusofobija u Americi postoji. Koreni rusofobije u Americi su torcistički, jer je velika većina Trockista pobegla u Ameriku bežeći od Staljina, ali treba da se zna da se Igor Sihorski tvorac helikoptera smatrao Rusom, a rođen je u Kijevu. kad bi Srbija kupila par helikoptera Sikorski, ma šta ko mislio, zbog natpisa Sikorski oni bi za mene bili ruski, jer ih je Rus napravio.
Niko nije bolje napisao i dokazao da su Ukrajinci zapravo Rusi od Georgija Vernackog, koji je bio u isto vreme i Rus i Ukrajinac, jer je Ukrajinac geografska odrednica, a ne nacionalna i napisao višetomnu istoriju Kijevske Rusije. Takvim stavovima nije smetalo da predaje na Jelskom univerzitetu.
Osamdesetih godina imamo dve pojave: "Igre dobre volje" koje su samo okupljale samo sportiste iz Amerike i Sovjetskog Saveza, gde su se oni takmičili u svim vidovima sporta, i "Igre dobre volje" su bile idalni način za povezivanje između u to vreme između Sovjetskog Saveza i SAD. Imamo i neponovljivu Samantu Smit koja je bila čudo sama za sebe i sušta suprotnost od Grete Tunberg. Baviti se problemima rusko-američkih odnosa u ovom tekstu, ja ne želim..
Ruske državne železnice su imale jedan fenomenalni projeakt da spoje Sankt -Peterburg i Njujork železnicom, tako što bi se između Dalekog istoka i Aljaske ispod mora podigao tunel. To je naprosto jedna brilijantna ideja, ali ona će biti realizovana kad Amerika shvati da joj je Rusija prirodni saveznik. Prirodni saveznik od svih zapadnih zemalja.
Evo, da kažem kako. Koncept koji sad u Americi postoji da se slabi Rusija, da sama toliko bude slaba da ne može da pomogne Kini, onda da se desi sukob Amerike i Kine, ali naravno to je debilan plan iz razloga vrlo jednostavnog. Ako i dođe do sukoba Kina je uz Indiju jedina zemlja, koja može sebi da dozvoli da gubi milion vojnika dnevno. Ne mesečno, ne godišnje, nego dnevno. Amerika nema nikakve šanse protiv Kina, ali Amerika treba da se vrati admiralu Raulu Kasteksu i njegovoj tezi da je Rusija zapadni zid prema Kini.
Ne postoji prirodniji savez između Rusije, Amerike i Japana. On bi doveo do tehnološkog i svakog drugog procvata sve tri zemlje. Zašto*? Zato što Rusija ima resurse, ima znanje, Japan ima tehnologiju, a Amerika mogla da ima znanje i tehnologiju, samo kad bi znanje umela da ceni.
Stvaranjem tog saveza Evropa bi dobila svoje zasluženo mesto u svetskoj politici, a to mesto je jedno veliko ništa i nigde. Rusija i Japan i Amerika iako naslov govori o rusko -američkim odnosima, Japan je dodat zato što bi bila idealna poveznica, bi mogli lako da se dogovore, i reše bilo koji problem u svetu i da obezbede da ne bude konflikta u narednih 100 godina.
U principu Rusija i Amerika, ako gledamo objektivno bez ikakvih stereotipa, predrasuda u mnogim stvarima imaju poptuno jednake interese. Ako gledamo kao ideje koju forsira Pentagon, na koji treba da se gleda kao gomilu luzera, koji su poblegli, koji nijedan rat nisu dobili, čiji saveti treba da prestanu da se slušaju, jer onaj koji uvek gubi ne može nijedan kvalitetan savet da da. Znači treba ponovo kulturnom saradnjom između Rusije i Amerike, Rusije i Japana, masovnom razmenom studenata i tehnološkom saradnjom. Kad se te tri zmelje povežu nan način koji će da donis korist svima, onda nas čeka prosperitet. neko može da kaže da se ja ne nalazim u realnosti i da maštam. To nije važno. važno je biti hrabar i razmišljati na način na koji niko drugi ne razmišlja.
Kurir.rs/B.Jovanović