KURTI VIŠE NE SLUŠA NI ZAPAD: Sva odgovornost za eskalaciju je baš na onima koji ga tolerišu!
Uprkos jasnim zahtevima sa uticajnih adresa da se rok za preregistraciju vozila na KiM odloži, prištinske vlasti se o to oglušuju. Ambasadori Kvinte zabrinuti su zbog "mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu"
Intenzivne diplomatske aktivnosti i jasni zahtevi sa uticajnih adresa da rok za preregistraciju vozila sa srpskim tablicama treba odložiti za sada nisu umirili tenzije na Kosovu i Metohiji. Jedini razlog za to je što kosovski premijer Aljbin Kurti i dalje preti da će svoju jednostranu odluku sprovesti od 1. novembra, uprkos upozorenjima da to, prema procenama sagovornika Kurira, znači i ugrožavanje mira i stabilnosti na ovoj teritoriji. Uz to, više su nego vidljivi napori međunarodnih aktera, pre svega SAD i EU, da se proces rešavanja kosovskog pitanja ubrza, što se direktno povezuje sa urgentnošću gašenja požara na istoku Evrope.
A da su zabrinuti zbog "mogućeg narušavanja stabilnosti u regionu", preneli su prekjuče i ambasadori zemalja Kvinte predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kod kog su tražili prijem i uručili mu dokument o kom on nije mogao javno da govori.
Crvene linije
Specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar samo je poslednji gost Beograda koji je rekao da ne postoje rokovi za dogovor Beograda i Prištine, da mu nije poznato da evropski predlog zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja, ali i napomenuo da svakako zahteva veoma brz napredak u dijalogu. Eskobar je naglasio da je od Prištine traženo da odloži preregistraciju do 1. septembra naredne godine.
- Naš razgovor o tome je i dalje u osetljivoj fazi. Zaista se nadam da će produžiti rok, nadam se da će prihvatiti zahtev zemalja Kvinte i lični zahtev državnog sekretara da to odlože da bi primena bila manje haotična i da bi se stekli uslovi za valjano sprovođenje - izjavio je Eskobar na pitanje šta će se dogoditi ako Priština odbije da postupi po zahtevu.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković kaže za Kurir da ne želi ni da pretpostavi kakve sve ideje mogu da se rode Kurtiju "u njegovom militantnom zanosu 1. novembra".
- Ali znam da Srbi ne žele tenzije i eskalaciju. Zbog čega Kurti gradi nelegalne baze na severu KiM? Sigurno ne za bioskopske projekcije i toga predstavnici međunarodne zajednice moraju da budu svesni. Jedini koji želi krize i tenzije jeste Kurti i svaki potez koji povuče sračunat je s tim ciljem i željom da prikrije katastrofalne rezultate svog upravljanja. S druge strane, Srbi su zajedno s predsednikom Aleksandrom Vučićem čuvari mira na KiM, ali država Srbija nikada neće dozvoliti da iko ugrozi naš narod u pokrajini, i to su crvene linije koje je naš predsednik jasno postavio. Srbi žele dijalog, mir i kompromis i mnogo je strpljenja, razuma i odgovornosti bilo potrebno našim Srbima sa KiM da ne nasednu na Kurtijeve provokacije - poručio je Petković.
Srbi jedinstveni
Gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević naglašava za Kurir da Srbi na KiM nisu pretnja nikome i da su godinama proganjani, prebijani i institucionalno marginalizovani.
- Evidentno je da pritisak nikada nije bio veći nego otkad je na vlasti u Prištini Aljbin Kurti, koji potpuno ignoriše političke predstavnike Srba na KiM i povlači jednostrane poteze koji mogu izazvati ozbiljnu bezbednosnu krizu na KiM. Upozoravali smo predstavnike međunarodne zajednice, pre svega ambasadore Kvinte, da se jednostrane odluke ne mogu sprovoditi i da one ne doprinose stabilizaciji situacije na terenu. Sada kada se nametnuti rok Prištine približava kraju, evidentno je šta Srbi na KiM misle o tim odlukama i jednostranim potezima Prištine. Odgovor naroda je bio jasan, odlučan i jedinstven i samo je dvoje Srba sa severa zamenilo svoje tablice. Međunarodna zajednica je to shvatila i sada od Kurtija traži produžetak roka. Od prvog dana smo ukazivali da se sva otvorena pitanja moraju rešavati pregovorima između Beograda i Prištine u Briselu - objašnjava naš sagovornik.
Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže za naš list da je evidentno da se Srbiji ozbiljno preti zato što je porastao interes Zapada da se ubrza proces rešavanja kosovskog problema.
- Zahtev Eskobara i EU da se produži rok za preregistraciju je dobar i konstruktivan. Međutim, Kurti nema nameru da menja stav, pa je sva odgovornost za eskalaciju baš na onima koji to tolerišu. Srbija ničim ne doprinosi ugrožavanju mira i stabilnosti. Kvinta je ta koja može da omogući dve stvari: održavanje stanja koje ne ugrožava mir i nastavak razgovora na temu kako da se prevaziđe. Ništa ne zavisi od Srbije, ona ne beži od dijaloga. Ali vidimo da pretnje rastu, jer uticajne zapadne zemlje stavljaju Kosovo u kontekst globalnih dešavanja i sukoba u Ukrajini. Zato je i 24. februar 2023, kao godišnjica rata, očita simbolika i dan kada žele da reše stvari. Ali kad se stvari ubrzavaju, a ne idu kako se očekuje, onda raste nervoza. Nervoza Zapada je više nego uočljiva - objašnjava naš sagovornik.
Kurir.rs