Porodica Isaković sa petoro dece ostaje na ulici. Edis Isaković (41) dobio je otkaz u jednoj pilani u Nemačkoj, a pre toga je njegova nevenčana supruga Defija (39) takođe je otpuštena u ovoj firmi kad je šef saznao da je trudna. Budući da su smešteni u stanu koji je u vlasništvu šefa te firme, on ih je odjavio sa adrese i sada do kraja decembra moraju da se isele iz tog stana.
Iako imaju hrvatsko državljanstvo, nakon otkaza teško su se izborili da ostanu u Nemačkoj i ostvare pravo na dečiji dodatak. Edis ima petoro dece, a za manje od tri nedelje rodiće mu se i šesto dete koje će dobiti sa nevenčanom suprugom s kojom sada živi. Preživljavaju sa 1.600 evra dečijeg dodatka.
- Morao sam od oca da pozajmim 10.000 evra kako bih preživeo. On mi je dao svu svoju ušteđevinu. Baka mi je dala još 5.000 evra, od čega smo kupili automobil jer živimo na selu pa nam je potreban. Međutim i njega sam pre mesec dana prodao jer nisam više imao novca. Sramota me je situacije u kojoj sam se našao", kaže Edis za Fenix-magazin.de.
Borba za preživljavanje
Edis je ranije radio u Engleskoj. Po povratku u Hrvatsku, radio je u Županji u firmi koja se brine o očuvanju šuma. Misleći kako će njegovo petoro dece, dvojica sinova (13, 16) i tri kćeri (10, 18, 20) imati bolji život u Nemačkoj, pronašao je posao u nemačkoj pilani i doselio u okolinu Frojdenštata.
"Oglas za posao sam video na Fejsbuku. Dobro govorim engleski jezik, javio sam se na oglas i dobio posao. Počeo sam da radim u tamošnjoj pilani. Kasnije je u pilanu došla da radi i moja nevenčana supruga, dvojica mojih sinova iz prvog braka kao i moja 18-godišnja ćerka. Svi oni su ovde krenuli u školu. Moja 20-godišnja ćerka iz prvog braka, koja je već odrasla i osamostalila se i moja najmlađa ćerka ostale su u Hrvatskoj. Šef fabrike nam je dao stan u najam, kojeg smo plaćali 550 evra", priča Isaković.
On ističe kako ga je očaj naterao da o svojoj nepodnošljivoj situaciji javno progovori kako se njegova priča ne bi dogodila i drugima."Moja nevenčana supruga i ja smo godinu dana radili od jutra do mraka težak fizički posao. Kad je nakon godinu dana žena ostala trudna, javili smo to šefu, a on joj je odmah dao otkaz. Oboje smo bili u stalnom radnom odnosu. Koliko smo bili vredni i dobri u svom poslu dokaz je i zahvalnica koju smo dobili pre nego je ona ostala u drugom stanju", kaže Edis.
Advokati odbijaju slučaj
Nakon otkaza počela je njihova borba za opstanak i ostanak u Nemačkoj.
"Angažovali smo advokata koji je preuzeo slučaj moje nevenčane supruge. Nakon sudske tužbe, mene su na radnom mestu počeli da maltretiraju i ponižavaju na sve načine. Otežavali su mi posao valjda kako bih sam dao otkaz. Takvu sam torturu izdržao mesec dana, a onda sam imao manju operaciju noge. Lekari su mi operisali dobroćudni tumor pa sam morao na bolovanje. Svakih pet dana sam dobijao pismo od šefa u kojem mi piše da se vratim na posao ili ću dobiti otkaz", govori Isaković dodajući kako je lekar dokumentaciju o bolovanju uredno dostavio šefu firme.
U međuvremenu, sud je doneo odluku da firma mora da vrati ženu na posao budući da je advokat izdejstvovao sve potrebno za nastavak radnog odnosa. Međutim, čini se kako jedna izgubljena bitka nije sprečila šefa u naumu da im oboma uruči otkaz već i ugovor o najmu stana.
"Deca mi idu u školu, i ne znam šta ću. Šef nas je najpre odjavio sa adrese na kojoj stanujemo, a mi smo tad uredno plaćali stan i 20 dana uopšte nismo znali da smo odjavljeni. Otkaz mi je uručio tek 31. jula. Nakon što nas je odjavio sa te adrese, automatski je prestao da nam stiže dečiji dodatak. Mesecima nisam imao nijednog evra, jer nismo imali nikakva primanja. Niko nije želeo da nam pomogne jer su šef i njegova dva sina “bog i batina” u tom mestu. Sada ni jedan advokat iz tog mesta ne želi da uzme moj slučaj jer se ne usuđuju ništa da rade protiv njih.
Obratio sam se i lokalnim nemačkim medijima, ali kad su čuli o kome je reč, nisu želeli da pišu. Imam sve dokaze koji govore u moju korist", ističe Edis te dodaje da on i njegova porodica žive od 1.600 evra dečijeg dodatka koji su ponovo počeli da dobijaju kad su rešili problem s adresom. Međutim, to primanje im nije dovoljno za život.
"Nismo platili stan od juna jer nemam od čega. Poslodavca sam molio da mi da ugovor o najmu stana jer bih ga mogao priložiti za molbu u ostvarivanju pomoći od Centra za zapošljavanje. Ugovor mi je dao tek u septembru. Centar je platio stan, ali pomoć na koju sam imao pravo zbog malih primanja, još nisam dobio. Upravnica Centra za zapošljavanje je kazala kako ćemo dobiti zaostatke pomoći, ali do danas ništa nismo dobili", govori Isaković.
Ne vidim izlaz iz ove situacije
Porodica iz stana u kojem živi i koji pripada šefu firme mora da se iseli do decembra. Pokušali su da unajme drugi stan, pisali su molbe, ali niko ne želi da im ga iznajmiti jer nemaju primanja.
"Supruga je sad na porodiljskom. Uskoro ćemo dobiti novorođenče, a moramo da se selimo iz stana. Ne znam više šta da radimo. Kao da se sve urotilo protiv nas. Na svašta sam pomišljao, ali ne želim da uništim život svojoj deci. Ne vidim izlaz iz ove situacije", očajan je Edis.
Kurir.rs/Fenix-magazin.de.