Ruski predsednik Vladimir Putin je ove sedmice uveo „ratno pravo“ u četiri ukrajinske oblasti koje je Moskva nedavno proglasila delom svoje teritorije. Putinovim dekretom, daju se šira ovlašćenja upravama koje je Kremlj instalirao u oblastima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.
Tako se olakšava eventualno pojačavanje vojske, uvođenje policijskog časa, zabrana napuštanja oblasti ili prinudni rad u vojnoj industriji, kao i pritvaranje stranih državljana. Zvanično se uvodi vojna cenzura medija, moguća je zaplena imovine i prisluškivanje telefonskih razgovora, prenosi Dojče vele.
No, mnogi posmatrači kažu da dekret koji je stupio na snagu u četvrtak ne igra nikakvu ulogu jer se sve pobrojano – ionako već dešavalo.
„Ratno ili vanredno stanje jednostavno znači da vlasti mogu raditi šta im je volja“, kaže Joahim Krauze, direktor Instituta za bezbednosnu politiku pri Univerzitetu u Kilu. „Tu nema vladavine prava, ali tako je i inače bilo na ovim prostorima.“
Prisilno preseljenje u Rusiju
Krauze za DW kaže da ima nekoliko otvorenih pitanja – recimo, da li će Rusi pokušati da masovno deportuju stanovništvo u Rusiju. Prema njegovim rečima, mnogi stanovnici hersonske oblasti već su poterani u Rusiju jer Kremlj nije siguran koliko će uopšte ova oblasti ostati pod ruskom kontrolom.
Ruska armija i jedinice takozvanih donbaskih republika ne kontrolišu čitave administrativne oblasti koje su anektirane.
Kako kaže Krauze, nametanje ratnog prava je možda simbolična poruka Zapadu. No, za mnoge Ukrajince moglo bi da znači prisilno preseljenje u Rusiju ili mobilizaciju.
„Loše je što se na okupiranim područjima regrutuju mladići da se bore protiv sopstvene zemlje. To bi se sada moglo još više sistematski pojačati, iako ne znam koliko zapravo ima muškaraca. Niko to ne zna. Na ovim prostorima ostao je samo deo izvornog stanovništva.“
Rusija u defanzivi
Prema rečima ovog stručnjaka, stanje na frontu je poražavajuće po Putina. Postoji opasnost da Herson bude izgubljen, a sa njim i 20.000 do 25.000 ruskih vojnika u toj oblasti, kao i zapadno od Dnjepra.
„Bojim se da Rusi tada ne naprave neki očajnički čin, da ne dignu u vazduh tamošnju branu iz osvete i poplave celi kraj. Ili da pokrenu nove napade na civilne ciljeve sa svime što još imaju. To, naravno, zahteva da zapadne zemlje više ulažu u ukrajinsku protivvzadušnu odbranu“, dodaje Krauze.
On za DW navodi da nuklearna opcija baš i nije neka opcija za Putina – jer bi usledio oštar odgovor Zapada, a Putinova osovina moći kod kuće bila bi narušena.
„Doći će trenutak kada Putin više neće imati vojnu opciju u Ukrajini. Tada će verovatno signalizirati da je spreman na neke kompromise. I onda bi mu nekako trebalo ostaviti odstupnicu, ali nikako onu koja predviđa teritorijalne ustupke Ukrajine, nego negde u simboličnoj sferi“, navodi Krauze.
„Ali, važno je da se ruske trupe povuku iza linija iza kojih su bile pre februara ove godine“, kaže on.
Putin „već izgubio obraz“
Prema mišljenju Krauzea, Rusija i Putin „već su doživeli gubitak obraza“ i to sve veći, što ga više poriču. „Što duže rat bude trajao, to će se ruske trupe više iscrpljivati, Rusija će imati manju vojnu moć i Rusija će postajati sve slabija“, smatra on.
„To se vidi i po Putinovoj međunarodnoj reputaciji. Prijatelji ili dobronamerni šefovi država sada ga gledaju mnogo kritičnije nego pre godinu dana. Mnogi od njih imaju dojam da Putin nije u stanju da razume lošu situaciju u kojoj se nalazi i izvuče odgovarajuće zaključke, već do kraja veruje da može da pobedi u ratu. Ali ne može“, zaključuje šef Instituta za bezbednost iz Kila.
(Kurir.rs/Dojče vele)