Vašington je decenijama bio uporište Latinske Amerike po pitanjima imigracije, trgovine, politike droga, demokratije i ljudskih prava. Američko rukovodstvo je proizvelo niz sporazuma o slobodnoj trgovini i bilateralnih programa koji su, čini se, unapredili ova pitanja.
Ali poslednjih godina, Sjedinjene Države su postale talac ovog okvira angažovanja u regionu. Uobičajene floskule i nedosledna politika doveli su u pitanje tvrdnje o američkom partnerstvu, dok zabrinutost u SAD zbog imigracije i droge eskalira. Zbog toga, ali i zbog drugih kriza širom planete, čini se da Sjedinjene Američke države gube svoju vodeću ulogu i autoritet, čak i među siromašnijim zemljama u svom susedstvu.
Nekada dominantan na zapadnoj hemisferi, Vašington se pokazuje kao neočekivano slab partner - nastojeći da pridobije druge zemlje, a ne obrnuto.
Prošlog meseca, američki državni sekretar Entoni Blinken i grupa visokih američkih zvaničnika ukrcali su se u avion za Meksiko Siti kako bi pokušali da spreče meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora da održi planirani vatreni govor, osuđujući navodno američko kršenje nacionalnog suvereniteta Meksika.
U toku je bio trgovinski spor između američkih i kanadskih zvaničnika i njihovih meksičkih kolega zbog uočenog favorizovanja Meksika u ugovorima sa lokalnim energetskim kompanijama. U normalnim okolnostima, nesporazum bi se rešio putem mehanizama u sporazumu Sjedinjenih Država-Meksiko-Kanada. Ali predsednik Meksika nije standardni institucionalista.
Takođe, u Kolumbiji, El Salvadoru, Gvatemali i Hondurasu, izbori su proizveli predsednike i administracije koje su spremne da odbiju ranije obaveze prema Sjedinjenim Državama.
A tu je i slučaj junskog samita Amerika u Los Anđelesu. Dnevni red za sastanak je bio nedovoljno razvijen i opterećen birokratijom. Ali što je posebno ponižavajuće, Vašington je morao da se bori da obezbedi prisustvo nekih od svojih najbližih saveznika.
Samo nekoliko nedelja pre događaja, Lopez Obrador - tačno predviđajući da će Sjedinjene Države isključiti nedemokratsku Kubu, Nikaragvu i Venecuelu - rekao je da će odbiti da prisustvuje ako Kuba ne bude pozvana.
Protestu su se brzo pridružili Honduras, Bolivija i Sent Vinsent i Grenadini. El Salvador i Gvatemala takođe nisu prisustvovali, nije jasno da li ih je Bajden isključio ili su samo odlučili da se ne pojave. Zatim je dva meseca nakon što je najavio da se neće pojaviti, Lopez Obrador dobio toliko željenu pozivnicu za Belu kuću da se sastane sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom. Poruka je bila jasna: ako podržite Sjedinjene Države i ostanete od ključnog značaja za obezbeđivanje američkih domaćih interesa, ne samo da dobijate propusnicu - dobijate i zagrljaj.
Uticaj SAD u drugim zemljama je takođe oslabio, uključujući i nekoliko zemalja Centralne Amerike koje su se pridružile meksičkom bojkotu samita. Podregion koji je nekada bio žrtva tajnih i otvorenih intervencija SAD - često sa štetnim posledicama - sada je naizgled ravnodušan prema naporima SAD da kazne korupciju zvaničnika i kršenje demokratskih kontrola i ravnoteže.
Ima na stotine ciljanih američkih sankcija prema službenicima javnog i privatnog sektora u El Salvadoru, Gvatemali i Nikaragvi. Ali kazne nisu uspele da spreče skretanje ovih zemalja ka autokratiji ili ih nateraju na krivično gonjenje korumpiranih zvaničnika.
Od izbora 2006. godine, predsednik Nikaragve Danijel Ortega (a kasnije i njegova supruga, potpredsednica Rosario Muriljo), zaposeo je nezavisne institucije, kao što je Vrhovni sud pravde, izmenio Ustav Nikaragve kako bi ukinuo ograničenja predsedničkog mandata, zatvorio lidere opozicije i civilnog društva, razbio mirne demonstrante i 2021. pokrao izbore. Uoči tog nelegitimnog glasanja, Sjedinjene Države su uvele sankcije i druge kazne stotinama nikaragvanskih zvaničnika za koje se smatra da potkopavaju demokratiju, ali bezuspešno.
Prošle godine, predsednik Salvadora Najib Bukele popunio je Vrhovni sud pravde svoje zemlje sebi lojalnim sudijama. To telo mu je zatim dalo zeleno svetlo da izmeni ustav Salvadora kako bi dozvolio uzastopne predsedničke mandate, što je ranije bilo zabranjeno. Iako su Sjedinjene Države uvele vizne i finansijske sankcije nekim članovima suda kao odgovor, Bukele je zvanično objavio svoju kandidaturu za reizbor 2024. ovog septembra.
Slična neefikasnost se može videti sa američkim sankcijama članovima vlade Gvatemale koje su uvedene nakon što je državni tužilac predsednika Alehandra Đamateija otpustio specijalnog tužioca koji je prošle godine vodio istragu o Đamateiju. Bajden je takođe odbio da pozove Đamateija na svoj Samit za demokratiju u decembru 2021. Ni sankcije ni izolacija nisu donele bilo kakvu promenu.
Nije bilo iznenađenje kada ni Bukele ni Đamatei nisu prisustvovali Samitu Amerika u Los Anđelesu. Njihovo odsustvo je bilo posebno upadljivo jer je jedna od ključnih tema samita bila imigracija, a El Salvador i Gvatemala su dva od primarnih izvora imigracije u Sjedinjene Države.
To što nijedan od predsednika ovih zemalja nije prisustvovao samitu je politički problem za Bajdena, posebno kada se približavaju izbori za Kongres. Imigraciona politika je vruće pitanje za republikance.
Beloj kući je potrebna saradnja vlada Salvadora, Hondurasa, Gvatemale i Meksika kako bi vratili imigrante bez dokumenata, reintegrisali ih u njihove lokalne ekonomije i stvorili podsticaje da tamo ostanu.
Rani javni napori Bajdenove administracije da pokaže angažman na visokom nivou sa Latinskom Amerikom nisu samo propali, već su postali politički toksični. Imenovanje potpredsednice SAD Kamale Haris za izaslanika Bele kuće za imigraciju dovelo je do putovanja u Centralnu Ameriku koje se sastojalo od niza beznačajnih sastanaka i sa Đamateijem i sa predsednicom Hondurasa Siomarom Kastrom, koji su kasnije izostali sa Samita Amerike. Haris je na samitu najavila obećanu privatnu investiciju od 2 milijarde dolara za zemlje Centralne Amerike čije vlade su bile odsutne, piše Forin polisi.
Teške sankcije ne samo da potkopavaju migracionu saradnju, već i potkopavaju američku razvojnu politiku kakvu je Haris obećala.
Zemlje Centralne Amerike i Meksiko su takođe postale glavne tačke za otpremu droge koja teče na sever, uključujući metamfetamin, heroin, fentanil i kokain. U nekim slučajevima, oni su doprineli rastućoj opioidnoj krizi u Sjedinjenim Državama. Vlada SAD treba da sarađuje sa zemljama i javnim zvaničnicima koje je označila kao korumpirane i autokratske kako bi zaustavila protok ovih droga. Ali ti odnosi su oslabljeni.
Međutim, možda će doći do novog otvaranja, pošto je novi kolumbijski predsednik Gustavo Petro obećao da će preispitati američko-kolumbijsku saradnju u politici droga. Za to je služio Plan Kolumbija, koji je uveden za vreme Klintonove administracije i koji je nastojao da smanji snabdevanje kokainom u Sjedinjenim Državama, i programi koji su ga nasledili. Iako je prvobitni program zvanično okončan 2015. tokom mirovnog procesa u Kolumbiji, njegovo nasleđe i dalje postoji, a američka politika droga u zemlji nastavlja da se fokusira na smanjenje snabdevanja drogom iskorenjivanjem biljaka koke, uništavanjem kampova za preradu kokaina i prekidanjem linija snabdevanja kokainom.
Ali, kako Petro kaže, taj pristup je u velikoj meri propao. Umesto toga, Plan Kolumbija - uprkos svemu što je postigao u smanjenju narkogerilaca na kolumbijskoj teritoriji - raselio je kolumbijske farmere koji već žive na marginama, militarizovao vladinu bezbednosnu politiku u ruralnim oblastima i poremetio lokalne ekosisteme. Sada je novi lider predložio dekriminalizaciju nekih droga, dozvoljavajući proizvodnju koke u malom obimu i nudeći ekonomske podsticaje poljoprivrednicima koji se odriču sadnje svih useva u prašumi.
Preuzimajući danas takvu inicijativu, Bogota je stavila odgovornost za reformu na Vašington, a ne obrnuto. U Kolumbiji prošle nedelje, Blinken je izgledao otvoren da dopusti Petru da preuzme vođstvo, rekavši novinarima da Sjedinjene Države podržavaju „holistički pristup koji Petrova administracija zauzima".
Blinkenovo putovanje u Južnu Ameriku - koje je takođe uključivalo zaustavljanje u Peruu i Čileu - pokazalo je spremnost Sjedinjenih Država da rade sa novom generacijom izabranih lidera u regionu. Mnoge od ovih zemalja dele domaće izazove slične onima u Sjedinjenim Državama, uključujući nejednakost i migraciju. Ali nejasno je da li će Sjedinjene Države iskoristiti ovu priliku da razviju smislenu i modernu saradnju sa Latinskom Amerikom ili će nastaviti da se zadovoljavaju slabo posećenim samitima, povremenim posetama na visokom nivou i uglavnom nemoćnim sankcijama.
Međutim, nisu samo u pitanju problemi sa latisnkom Amerikom. Odnosi Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije dosegli su novu tačku tenzije, nakon što je iz Bele kuće najavljeno da će Bajden preispitati - i potencijalno izmeniti - američke odnose sa Rijadom.
Prošle srede je u Beču OPEK+, koji okuplja Organizaciju zemalja izvoznica nafte i druge proizvođače uključujući Rusiju, dogovorio najdublje smanjenje proizvodnje nafte od pandemije kovida 2020. za dva miliona barela dnevno, ograničavajući snabdevanje na već skučenom tržištu uoči zime, uprkos pritiscima iz Vašingtona i zabrinutostima od moguće recesije.
Potez OPEK+ takođe dolazi uoči srednjomandatnih izbora u SAD i politički je udarac Bajdenu koji su neki u njegovom krugu videli kao lični udar na predsednika, piše Vašington post.
(Kurir.rs/ Blic)