Nema puno radosti u domu porodice Radomirović. Kako da ima, kada dete premine. Dugo godina je otac Živorad bio samac. Prazne se sela po Srbiji već par decenija, a taj trend nije zaobišao ni lokalitet gde je rođen najveći od svih nas, Sveti Sava.
Selo Dolac u kom živi porodica Radomirović, nalazi se blizu Deževe, kraj Novog Pazara. Devojaka nigde, pa su venčanja postala retkost. Kao i u dosta sela Raške oblasti, posegnuli su ljudi za iznuđenim rešenjem, kako bi ostavili sebi potomke. Živorad je oženio suprugu Vere, koju je doveo iz Albanije.
Bilo je tada malo više svetlosti u domu Radomirovića. Imao je otac Živorad stalno zaposlenje, rađali su se dečaci Velibor (12), Marko (11) i Ognjen (9), što ga je podstaklo da uloži veliki trud i da izgradi sebi i svojoj novooformljenoj porodici kuću.
Međutim, brzo su stvari krenule u lošem smeru. Imali su Radomirovići i četvrto dete, sin Ognjen je imao svoju seku bliznakinju Olgicu. Sa svega godinu i po dana, 2014. godine, dogodila se tragedija, kada je Olgica nesrećnim slučajem progutala veće zrno kukuruza, nakon čega se ugušila. Nije bio otac Živorad kod kuće tad, da zajedno sa suprugom odvedu dete do lekara.
"I dan danas ne mogu to da prežalim. Bila nam je ljubimica", u očaju kaže Živorad.
S obzirom na to da kuća nije blizu glavnog puta, pitanje je šta bi bilo i da je Živorad bio kod kuće tad.
"Jedino od mehanizacije i transportnih sredstava što imamo, jeste traktor star 42 godine. On nam je i jedina veza sa svetom, mada ga koristim samo ovde za obradu zemlje. Svaki čas očekujem da se pokvari", dodao je Živorad.
Majka Vera još uvek nije dobro savladala srpski jezik, a Živorad objašnjava šta je najpreče da se na kući promeni.
"Uradio sam koliko sam mogao. Nije možda sve kako treba urađeno, ali za nas je to sve što imamo. Sprat je nedovršen, nema plafon, a nismo uspeli ni podove da stavimo", pojasnio je Živorad.
Strujne instalacije su u lošem stanju, kablovi su nagoreli. Odžak nije kako treba napravljen, pa je primetna i garež od dima oko samog odžaka. Sve ovo predstavlja potencijalnu opasnost za dom Radomirovića, a posebno za najmlađe. Dodatna poteškoća jeste i ta što nemaju u kući vodu za piće, a zbog nedostatka izolacije, u kući zna da bude dosta hladno u zimskom periodu.
Dečaci dele sudbinu svojih vršnjaka, koji žive u sličnim uslovima širom Srbije. Nemaju blizu drugare za igru, pa su sami sebi najbolje društvo.
"Igramo fudbal tu iza kuće i nekada žmurke", rekao nam je Marko.
A šta je ono što bi želeli da imaju, ne razlikuje se mnogo od želja svakog deteta tog uzrasta.
"Bicikle bi voleli i jedan računar", tiho su dodali Velibor i Ognjen.
Porodici Radomirović je potrebna pomoć, a ko želi da joj pomogne i dečacima detinjstvo učini mirnijim i spokojnijim, OVDE može da vidi kako to da učini.
(Kurir.rs/Srbi za Srbe)