CBS News objavilo je nedavno prilog o 101. vazdušnoj jurišnoj diviziji vojske SAD koja se smatra jednom od elitnih jedinica vojske američke vojske, čijih 4.700 pripadnika je raspoređeno u Rumuniji kako bi ojačali istočni blok NATO.
Tom prilikom domaćini su bili zamenik komandanta divizije, brigadni general Džou Lubas, i pukovniku Edvinu Mattajdesu, komandant borbenog tima 2. brigade, čije jednice su raspoređene na 5 kilometara od rumunsko-ukrajinske granice.
Naime, radi se o 4.700 vojnika koji su iz Fort kembela, matične baze ove jednice prebačeni početkom juča 2022. u Rumuniju da ojačaju istočno krilo NATO pakta.
Komandanti "Vrištećih orlova" su više puta rekli za CBS Nevs da su uvek "spremni za borbu još večeras", i dok su tamo da brane teritoriju NATO-a, ako borbe eskaliraju ili dođe do bilo kakvog napada na NATO, oni su potpuno spremni da pređu granicu sa Ukrajinom.
Ovom prilikom detaljno ćemo opisati 101. vazdušno jurišnu diviziju.
101. vazdušno-jurišna divizija nastala je 15. avgusta 1942. kao padobranska divizija. Učestovovala je u najvažnijim operacijam Drugog svetskog rata u Evropi desantu na Normandiju juna 1944., operaciji Merket Garden septembra 1944, a bila je prva jednica koja se spustila na teritoriju Japana posle potpisivanja kapitulacije septembra 1945. Učestvovala je u operaciji Pustinjska oluja 1991, rat u Avganistanu 2001. godine. Pripadnici ove jednice bili su prvi koji su ušli u Avganistan i sukobili se sa talibanima i Al Kaidom.
Učestovovali su i u ratu protiv njih 2002-2003. Jednica je u martu 2003 ponovo bila angažovana u invaziji na Irak i učestovovala je u ratu protiv ustanika u nekoliko navrata.
Mesto baziranja ove jednice je Fort Kembel. Baza se prostire na površini 100x60 km. Ova baza se smatra domom najopremljenije i najobučenije jednice američke kopnene vojske. Koja je uvek išla prva tamo gde je teško. Otuda je i moto ove jednice "Sastanak sa sudbinom", a amblem koji pripadnici jednice nose na levom rukavom "vrišteči orao" zbog čega se koristi i taj naziv za ovu jednicu.
Ovu strukturno diviziju čine tri brigade, divizion artiljerije, komanda, dve avio brigade, 101. logistička grupa i nekoliko samostalnih bataljona.
Prva brigada stastavljena je od tri bataljona 327. pešadijskog puka. Druga brigada je sastavljena od tri bataljona 502. pešadijskog puka, a Treću brigadu čini 187. pešadijski puk poznat pod nazivom "RAKKASANS". Puk je dobio ime po tome što je bila prva američka jednica koja se spustila na tlo Japana posle kapitulacije. Naziv "rakkansanas" dolazi od japasnek reči padajući kišobrani. Naime japancima su kupolni padobrnai koji su se otvorili posle iskakanja ove jednice na tlo Japana izgledali kao kišobrani.
Inače svaka brigada sastavljena je od komande i tri pešadijska bataljona. Svaki pešadijski bataljon ima komandu, odeljenje minobacača kalibra 81 mm, izviđački vod, tri pešadijske streljačke čete i četu sa 20 hamvija sa protivoklopnim raketama TOW. Svaka streljačka pešadijska četa ima komandu, tri pešadijska voda, čije brojno stanje iznosi 150 ljudi koji od naoružanjai maju minobacače kalibra 60 mm, šest raketinih protivoklopnih sistema Dževelin, ručni raketni bacači LAW i puškomitraljze M-60
Osim borbenog dela postoji i šest bataljona koji se bave održavanjem ,vezom, transportom i logistikom. Ukupno 3.100 ljudi.
Ova divizija ima i potpuno autonomne bataljone poput bataljona inženjerije, obaveštajnog, bataljona veze i PVO. Deo divizije su tri bataljona komadnosa i 160. specijalni avijacijski puk.
Samo profesionalci
Sastav ove jednice je profesionalan. Oni koji se odluče da postanu pripadnici ove jednice najpre počinju tromesečnu obuku u Fort Kembelu, a ako je uspešno završe čeka ih šestomesečna dodatna specijalistička obuka, posle čega se vojnici raspoređuju u borbene timove. Svi koji postanu pripadnici 101. vazdušno-jurišne divizije ostaju deo ove jednice minimum dve godine.
Ranije statistike kažu da 30 odsto oficira ove jednice završilo je Vest Point.
Inače civili i regruti ne dolaze direktno u ovu jednicu, da bi se postao njen pripadnik, novi polaznik mora već biti deo oružanih snaga SAD, bilo kopnene vojske, vazduhoplovstva ili mornarice.
Radni dan
Jedan radni dan pripadnika 101. vazdušno-jurišne divizije u bazi Fort Kembel počinje ustajanjem u 6.00, postrojavanjem u 6.30, fizičkim vežbanjem. Dorućak traje od 08-09 sati, ručak počinje od 11.30 do 12.30 sati, a večera od 17 do 19 časova. Inače prosečni radni dan pripadnika ove jednice uz manje prekide i pauze traje do 23 časa.
Brigada avijacije u okviru 101. divizije raspolaže sa 300 helikoptera, koji su svrstani u tri helikopterska bataljona. Radi se o letelicama UH-60 Black Hawk. Od ostalih helikoptera jednica ima jedan bataljon modifikovanih helikoptera UH-1HZ Hjui i bataljon teških transportnih helikoptera CH-47 za transport ljudi i materijala.
Jurišnu komponentu divizije predstavljaju borebni helikopteri AH-64 Apač, što je veoma ubitačno sredstvo za borbu protiv protivničkog oklopa. Na borbenoj i transportnoj jačini u helikopterima, mogu da pozavide i mnoga ratna vazduhoplovstva zemalja sveta.
Operativni koncept angažovanja
Divizija je poznata i po izvođenju masovnih poadobranskih i helikopterskih desanata. Operativni koncept angažovanja ove jednice u nekom sukobu predviđa formiranje nezavisnih borbenih grupa i kombinovanje sa drugim jedinicama američke vojske.
Struktura borbene grupe ove jednice na terenu čine: tri bataljona pešadije, bataljon artiljerije, puk transportnih helikoptera i jedan puk borbenih helikoptera. U sastavu svake borbene grupe su inžinjerija, veza, PVO zaštita i medicinska služba.
Sikovito opisano jedna helikopterska transportna četa sa letelicama tipa UH -60 može prebaciti u jednom naletu kompletnu četu pešadije, kao i lake topove kalibra 105 mm. Inače borbeni potencijal čine tri borbene grupe koje imaju jačinu "mini divizije", a koje su sposobne za izvođenje dužeg sukoba.
Osnovni zadatak svake vazdušnodesantne jednice po dlasku na užarenu tačku sukoba je preuzimanje kontrole situacije na terenu do odlaska glavnih snaga.
Kurir.rs/A.Mlakar